ravago

Zova – berite je sad

Zova – berite je sad

Hipokrat je govorio da cvet zove može da zameni sve lekove. Koristili su je za lečenje žutice, upala, problema sa varenjem,  gripa, ženskih bolesti, ali i kao zaštitu od zlih sila.

Zova ili bazga (lat. Sambucus nigra) je biljka iz porodice Adoxaceae. Jedna je od najstarijih i najlekovitijih biljaka u Evropi. Samonikla je biljka koja raste kao grm na obroncima brda, u šumama, ruševinama, napuštenim i neobradivim njivama i vlažnim livadama. Cvetovi ove biljke su sitni, mlečnobeli, jakog i veoma prijatnog mirisa. Iz cvetića se razvijaju sitne zelene bobice koje zrenjem postaju sočne, crveno-crne. Sirove bobice imaju neprijatan ukus, ali je zato kompot sjajan. Zova cveta od maja do jula. Lišće, kora i koren sakupljaju se u proleće, cvet u junu dok se još sasvim ne rascveta, a bobice se beru pred kraj leta kada potpuno sazru. Spoljašnji, sivi sloj biljke se baca, a koristi se samo unutrašnji, zeleni deo. Nakon branja cvetovi se nižu na konopac ili stavljaju na papir i čuvaju na toplom mestu da bi se što pre osušili i sačuvali žutobelu boju. Ako cvet promeni boju, potamni i postane smeđ, treba ga baciti.

Cvetovi zove su bogati glikozidima, taninima, karotenima, vitaminom C. Pretpostavlja se da su flavonoidi koje sadrži zova, „odgovorni“ za većinu njenih lekovitih svojstava, jer su to moćni antioksidansi koji štite naše ćelije, piše "Alternativa za vas". Ima laksativno dejstvo što je čini odličnim saveznikom ukoliko želite da ubrzate dijetu ili imate višak tečnosti u organizmu. Koristi se i u kremama protiv pega i mrlja na koži, a često se nalazi u kremama protiv akni. Svi delovi zove su lekoviti, ali se najčešće koriste cvetovi i bobice. Bere se krajem aprila i tokom celog maja, ali samo kada je sunčan i suv dan, a koristi se za pripremanje sirupa, soka, čaja, likera, džema, čak i vina.

Čaj od zove sjajan je protiv groznice jer stimuliše rad znojnih žlezda, naročito kada se kombinuje s lipom. Osim toga, čaj od zove podstiče lučenje mokraće, leči neuralgiju i išijas, a ukoliko mu se dodaju kamilica, lipa i kora vrbe, ublažava simptome gripa, upale gornjih disajnih puteva i reume. Zova se koriti i u kulinarstvu. Od cvetova se najčešće prave kolačići, a mogu da se prže u ulju ili na maslacu uvaljani u testo za palačinke. Popularan je i zovin sirup kao odlično letnje osveženje.

ČAJ OD ZOVE

Cvetove koje ste ubrali ostavite na suvom i tamnom mestu nekoliko dana da se osuše. Takođe, već osušenu zovu možete da kupite na pijaci ili u prodavnicama zdrave hrane.

Dve čajne kašičice osušenih cvetova prelijte četvrtinom litra vrele vode i procedite nakon deset minuta.

Kažu da je ovaj čaj odličan ako ste prehlađeni, imate grip, kao sredstvo za čišćenje krvi, da pospeši znojenje. Ukoliko imate probleme sa varenjem, napravite ovaj čaj: kašiku suvih cvetova zove prelijte šoljicom hladne vode i ostavite da stoji 12 sati. Zatim malo ugrejte i popijte pre doručka.

SIRUP OD ZOVE

Potrebno: 2 kg šećera, 5 l vode, 30 g limuntusa,  jedan ceo limun, 40 cvetova zove,

Priprema:

Otopite šećer u limuntusu i dve litre vode. Skinite sa šporeta i dodajte ostatak vode. Time prelijte cvetove zove i dodajte opran i na kriške (sa korom) isečen limun. Poklopite i ostavite na tamnom mestu, na sobnoj temperaturi 24 sata. Izvadite cvetove i limun, a zatim procedite sirup (može i kroz pelenu). Sirup sipajte u čiste staklene flaše. Rok trajanja je oko sedam dana, ali ako želite da imate ovaj sirup tokom cele godine, sipajte ga u plastične flaše i držite u zamrzivaču.

SOK OD ZOVE

Deset cvetova zove (opranih i prosušenih) prelijte hladnom vodom, oko litar i po. Ostavite da prenoći, a sutradan izvadite cvetove i procedite sok u stakleni bokal. Dodajte sok od jednog celog limuna i šećer ili steviju, po ukusu. Ovaj sok ne može dugo da stoji, najbolje je da se popije odmah.

Uživajte u zovi i proleću!

 

(Mondo)

Prethodni članak
Eukaliptus – lakše se diše
Sledeći članak
Jestivo drvo
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam