ravago

Kako do sena uz minimalne gubitke

Kako do sena uz minimalne gubitke

Gubici hranjivih materija zavise od načina i dužine trajanja sušenja, učestalosti padavina, a najviše od organizacije celog posla.

Nakon košenja, travna masa ostaje u otkosu. U takvom obliku vreme sušenja, kao i dinamika i ujednačenost pokošene mase su vrlo loši. Kao neophodna mera nameće se potreba da se otkosi rašire po celoj površini u tanke ujednačene slojeve. Cilj je ubrzavanja prosušivanja i ujednačeno prosušivanje svih delova biljke i smanjivanje rizika od pojave gubitaka.

Nakon prosušivanja mase – sada već sena, neophodno je raširenu masu ponovo vratiti u trake ili zbojeve. Time se stvaraju uslovi za lako sakupljanje za utovar ili presovanje, a gubici se smanjuju na najmanju meru. Za ove operacije koriste se univerzalni rastresači – sakupljači sena. Po konstrukciji mogu biti: sa opružnim prstima – zvezdasti, linijski (sa beskrajnom trakom i prstima) i rotacioni (sa jednim ili više rotora).

 Upotrebljene mašine u toku kosidbe i prevrtanja sena, takođe utiču na brzinu sušenja sena. Najveći uticaj se odnosi: rastresitost, ujednačenost i  ravnomernu debljinu otkosa. Gubici hranjivih materija kod sušenja sena na površini zemlje zavise od načina i dužine trajanja sušenja, od učestalosti padavina, a najviše od kompletne organizacije celog posla. Seno lucerke je veoma osetljivo na način sušenja, jer se oko 70% belančevina i oko 90% karotina nalazi u lišću, koje u suvom stanju vrlo lako otpada od stabljike. Sa pojavom padavina ili zbog rose u toku noći, tok sušenja se usporava, a time rastu gubici, pre svega u kvalitetu sena.  

Gubici mogu da budu između 20–60% u odnosu na suvu materiju. Gubici hranljivih materija pri spremanju sena mogu nastupiti i usled disanja pokošene mase i iznose 1-3%, usled sitnjenja i lomljenja lišća 3 - 10%, loše vremenske prilike 10-35%, dok se gubici tokom skladištenja kreću u granicama od 5-15%. 

Da bi se izbegli gubici lišća i dobilo kvalitetnije seno, primenom odgovarajućih mašina, skraćuje se proces sušenja i smanjuju ukupni gubici. Za sušenje sena svakako je veoma značajno da se iskoriste prirodni izvori energije. Sposobnost toplog vetra za oduzimanje većih količina vlage treba svakako iskoristiti. Ova sposobnost zavisi i od površine mase koja se suši. Iz tog razloga je poželjno da je masa delimično usitnjena – izgnječena. Sa pojavom padavina ili zbog rose u toku noći, tok sušenja se usporava, a time rastu gubici. Gubici mogu da budu između 20–60% u odnosu na suvu materiju. Iako ovaj vid konzervisanja ima ekonomski i nutritivni značaj, on ipak iziskuje određene troškove za košenje, sušenje, a ovde dolazi i do smanjenja hranjive vrednosti zbog mehaničke manipulacije, mikrobioloških, fermentativnih i oksidativnih promena u biljkama.

Kako samostalno oceniti kvalitet sena ili uspešnost u njegovom spremanju?

To je veoma često pitanje na koje se odgovor dobije u najgorem slučaju u staji ili izmuzištu. Loš kvalitet se odražava negativno na proizvodnju mleka. Seno lošeg kvaliteta grla  teško ili nikako ne konzumiraju, a time se ugrožava proizvodnja mleka. Da bi na neki način bili sigurni u uspeh treba u toku rada obratiti pažnju na nekoliko elemenata, kao što su: botanički sastav, vreme košenja, izgled, miris, sastav, čistoća mase. Na osnovu ovih elemenata se rade i tablice za ocenu vrednosti sena. 

Savetodavac Branislav Ogrizović

(PSS Sombor)

 

Tagovi: sena gubitke
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam