ravago

EU standardi nisu za naše krševe

EU standardi nisu za naše krševe

Dok mnogi oru krševima, ima i dosta gazdinstava koja su "premehanizovana". Ako ćemo u EU, sve ih čekaju novi standardi

Ko ovih dana, u jeku jesenjih radova, ima priliku da zakorači u vojvođanske oranice, verovatno ima utisak da priča o krševima na njivama ne pije vode i da smo, suprotno statistici koja kaže kako nam dobrano fali novih traktora, kombajna i drugih mašina, zapravo postali „premehanizovani“. Kako to obično biva, istina je verovatno negde na sredini jer, dok mnogi imaju mehanizaciju staru decenijama, puno je i dvorišta i njiva, naročito vojvođanskih, sa „spejs“ mašinama i opremom.

Kako god, i na ovom će se polju, ako nastavimo trasom evro-integracija, vrlo brzo stvari menjati i ići ka novim standardima.

Lane je, naime, Evropska komisija predložila novi propis sa ciljem da se smanji emisija štetnih gasova poljoprivrednih i građevinskih mašina. On predstavlja odgovor na sve veću emisiju azotnih oksida i finih čestica pokretnih mašina koje ne izlaze na drumove, a konkretnije rečeno odnosio bi se, pored građevinskih i rekreativnih, na mašine iz poljoprivrednog sektora poput kombajna, samohodnih berača, prskalica, kosilica...

Ako bude usvojen na vreme, novi propis će stupiti na snagu 2017. godine, a rok za uvođenje novih motora biće od 2018. do 2020. godine, zavisno od tipa mašine. Tranzitni period između odobrenja i komercijalizacije trajaće još godinu dana. Pored novih ograničenja za ugljen-oksid, ugljovodonike i azot-oksid, predloženim propisom takođe se uvode limiti za fine čestice i to one prečnika većeg od 23 nanometra. Cilj je da se ograniči ispuštanje opasnih, ultrafinih čestica koje prodiru duboko u pluća, a koje svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra veoma kancerogenim, čime će se EU standardi kod poljoprivrednih mašina izjednačiti sa onim već važećim u SAD.

Od nas je to, čini se, još daleko, ali s obzirom na to da mnogi poljoprivrednici itekako drže do voznog parka i da nekima na tome mogu pozavideti i najuspešniji evropski poljoprivredni proizvođači (mnogi zbog toga grcaju u kreditima), za očekivati je da se na ovdašnjim njivama primene novi EU propisi bez puno zakašnjenja u odnosu na zemlje članice.

Ipak, gledajući statistiku, i imajući u vidu stanje u celoj zemlji, i dalje imamo trend tehnološkog zaostajanja u grani koja ima sve strože standarde, a to se odražava i na produktivnost, jer su zbog zastarele mehanizacije gubici u žetvi u Srbiji godišnje preko pet odsto, dok je to u svetu najviše jedan odsto.

Problem je zapravo u tome što u Srbiji ubrzano propadaju i oni malobrojni preostali proizvođači poljoprivrednih mašina, dok brojni poljoprivrednici zbog nemaštine ne može da uveze moderne mašine. Prosečna starost traktora preko 20 godina, a kombajna oko 18. Prema neažuriranim statističkim podacima, u našoj zemlji ima oko 12.000 kombajna, od kojih čak 8.000, zbog zastarelosti, više i nije za upotrebu. Kako kažu stručnjaci, Srbija bi trebala da svake godine uveze između 800 i 1.000 kombajna ne bi li koliko-toliko održali korak sa svetom, što će, ukoliko bude usvojen ovaj predlog Evropske komisije o smanjenju emisije štetnih gasova i finih čestica, biti dodatno otežano.

Proizvodnja  poljoprivrednih i mašina za prehrambenu industriju u našoj zemlji gotovo konstantno beleže pad, pa je od 2011. do 2013. godine dostignuta ukupna vrednost produkcije od svega 736 miliona dolara. U 2011. proizvedeno je traktora i drugih mašina za poljoprivredu i industriju hrane za oko 258 miliona dolara, da bi dve godine kasnije bilo proizvedeno za 30 miliona dolara manje mašina. Dok je najizraženiji pad u proizvodnji traktora, gde je nivo spoljnotrgovinske razmene pao sa 83,7 miliona dolara u 2011. na 65,8 miliona dolara 2013. godine, nešto bolja situacija je na polju proizvodnje ostalih mašina za poljoprivredu, gde je zabeležen rast sa 115,6 miliona dolara 2011. godine na 122,9 miliona  dolara 2013. godine.

(Agrosmart)

 

Poslednja izmena
Pročitano 762 puta
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam