ravago

U bačkim selima gaje ruže za ceo svet

U bačkim selima gaje ruže za ceo svet

Leja NS prošle godine izvezla 400.000 ruža sa njiva u Temerinu, Senti, Malom Iđošu...

Srbija je pre dve godine zauzela osmo mesto u svetu u izvozu ruža, a kada bismo ovu kraljicu cveća u potpunosti uzgajali uz struku i nauku, kako se to radi na oglednim njivama u Temerinu, Malom Iđošu, Senti i Ostojićevu, verovatno bismo se popeli i više na globalnoj lestvici. Nije šala: na globalno tržište je lane, kažu statističari, otišlo 994 tone ruža vrednih 1,9 milion evra, a od toga je s bačkih njiva izvozno orjentisana firma Leja NS uz stručnu pomoć kompanije Pheno Geno Rose, zajedno s kooperantima, ubrala i izvezla oko 400.000 sadnica.

Da smo u ovoj grani poljoprivrede dobri i da imamo izuzetan potencijal: bogomdanu klimu, zemljište i mnogo sunčanih dana - kako to neretko biva, bolje su videli stranci nego mi. Dok Srbija za hortikulturu ne haje i ne daje mnogo, bolje reći ništa, naš kvalitet su uočili drugi. I to ne bilo ko, već u svetu najbolji – Holanđani. Kompanija sa dugogodišnjom tradicijom u Holandiji, Roath bv, 2009. godine osnovala je firmu i u Temerinu - Pheno Geno Rose doo.

Firma se bavi oplemenjivanjem ruža, to jeste stvaranjem nove sorte koja je upotpunila delovanje već postojećeg preduzeća Leja NS u Ostojićevu i tako zaokružila biznis vezan za baštenske ruže u Srbiji. Pheno Geno Roses jeste u rukama Holanđana, svetskih eksperata za proizvodnju i prodaju ruža, ali da nije naše struke, nauke, kvalitetne zemlje i sunca, ne bi oni ovde ni došli. U Srbiji su holandske gazde sav posao 2010. poverile mladim damama, ekspertkinjama za oplemenjivanje Biljani Božanić Tanjgi, Mirjani Vukosavljev i Branislavi Popov, čijem se timu kasnije pridružilo više stručnjaka, sa kompletnom logistikom vezanom za dizajn.

- Postoje u svetu dva načina uzgajanja ruža – onaj tradicionalni kojeg se drže stare familije koje se generacijama bave porodičnim biznisom i prenose svoje dobro čuvane tajne s kolena na koleno. I onaj koji se zasniva na primeni nauke, za koji smo se mi opredelili. Sve resurse usmeravamo u pravcu eksperimenata, razvoja i naučnog istraživanja, a delom se to odvija u Srbiji, delom u Holandiji – priča direktorka firme Pheno Geno Roses i ujedno glavna menadžerka Leje NS Biljana Božanić Tanjga.
Naša sagovornica je nakon završenih studija hortikulture na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu otišla na studije u Holandiju, a potom i na praksu kod najvećih oplemenjivača u Evropi, u Engleskoj i Belgiji.

– Odlučili smo da se s takvim programom oplemenjivanja počne u Srbiji zbog izuzetnih agro-klimatskih uslova koje ovde imamo i najpre smo krenuli sa oglednim poljima u Temerinu, a potom i u ostalim delovima Vojvodine.

Od te odluke, 2009. do danas stiglo se do toga da se Pheno Geno ruže izvoze u Ukrajinu, Nemačku, Tursku, Holandiju, Poljsku, Tursku… Zahvaljući sporazumu o slobodnoj trgovini koji imamo s Moskvom, rusko se pokazalo najboljim tržištem, a sada Holanđani planiraju da preko firmi u Srbiji osvoje i nova, poput Azerbejyana i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Inače, tokom godine parcele u Temerinu i ostalim lokalitetima obiđe mnogo stranaca - dolaze sve do septembra, a onda se ugovaraju poslovi.

- Postoji oko 20.000 registrovanih ruža na tržištu, ali uvek postoji i potreba za specifičnim i novim. Recimo, ogromne količine sadnica evropskih kultivara izmrzle su na ruskom tržištu jer nisu mogle podneti zimu. Koleginica Mirjana Vukosavljev odbranila je u Holandiji doktorsku disertaciju na temu stvaranja ruža otpornih na takve uslove. U međuvremenu, došle smo na ideju da napravimo kolekcije slične po nekim osobinama, a unutar kojih će se razlikovati ruže po bojama. Nazvale smo ih po ženama koje su bile poznate u istoriji Srbije, pa tako imamo “frajla” kolekciju sa ružama Isidora, Katarina, Olivera, Emilija… Želele smo da im damo obeležje po kojem će se znati da dolaze iz Srbije, da su oplemenjene na našim njivama – priča nam Biljana.

Ona napominje da je oplemenjivanje, odnosno stvaranje nove sorte, veoma dugotrajan proceš. Kako kaže, od momenta ukrštanja do finalnog proizvoda pođe osam ili devet godina. Sve počinje odabirom odgovarajućih roditelja, potom se ukrštaju, a iz toga se dobije odgovarajuće seme. Kad se ono poseje i niknu sejanci ide se na selekciju, a posle odabira kvalitetnih sejanaca sledi kalemljenje, to jeste dalje vegetativno razmnožavanje. Potom se šalju dalje, u različite delove sveta da se vidi kako se ponašaju u različitim klimatskim uslovima.

- Što više povratnih informacija dobijemo, tim bolje. Sve do osme godine taj proces se odvija u Srbiji, a onda se testiraju na institutima i u laboratorijama u Evropi. Naša firma jedna je od retkih koja je u toj meri uključila nauku u proizvodnju. Genetika je značajno uznapredovala, a koristimo markere kako bismo detektovali gene, kao kod ljudi. Stvaranje nove sorte ruža je dugotrajan i kompleksan proces, započinje sa oko 50.000 ukrštanja svake godine, od kojih se nakon nekoliko godina testiranja mogu očekivati najviše četiri-pet novih sorti koje zadovoljavaju kriterijume. 

Ali akcenat je, ističe Biljana Božanić Tanjga, na primeni nauke u oplemenjivanju.

-Sarađujemo sa našim univerzitetima i poljoprivrednim školama, međutim laboratorijske analize ne mogu se ovde uraditi već na holandskim i belgijskim institutima za oplemenjivanje i hortikluturu. Istraživačko-naučne projekte vezujemo jedan za drugi, jer nam je važno da u što kraćem roku primenimo rezultate u praksi, a omogućujemo i studentima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu da na našim parcelama rade oglede za potrebe svojih radova i disertacija. Na ovom fakultetu organizujemo i godišnju radionicu na kojoj se govori ne samo o proizvodnji već i o realizaciji poslovne ideje, odnosno o prodaji i marketingu. To je koncept po kojem se obrazuju studenti u Evropi, dok se kod nas stiče uglavnom teorijsko znanje.

Ova mlada ekspertkinja za oplemenjivanje i uspešna menayerka ukazuje na još jedan problem, Naime, u Srbiji hortiklutura nije prepoznata u okviru poljoprivrede pa tako izostaju i subvencije za proizvođače. Čak se, veli naša sagovornica, oni koji završe studije hortikulture na birou za zapošljavanje vode kao inženjeri voćarstva ili, da apsurd bude veći, inženjeri ratartsva.

- Nažalost, nema ni mnogo interesovanja mladih za ovaj posao. Nije to lako i ne obećava brzu zaradu. Proizvodnja ruža je veoma specifična. Puno je ručnog rada i teško se može mehanizovati, bar još uvek u Srbiji. Inače, i u celoj nekadašnjoj Jugoslaviji ozbiljno se radilo samo kod nas, odnosno Senti, Lipolistu i u okolini Kruševca, gde su bili najbolji kalemari. Sama zarada, pak, zavisi od mnogo faktora. Na hektar staje oko 100.000 ruža, a troškovi proizvednje su blizu 20 centi po sadnici. I teško je znati u kojoj će meri na kraju proizvođač dobiti prvu ili drugu klasu. Uglavnom, naplatiće 30 do 45 centi zavisno od sortimenta, ali valja imati na umu da proizvodnja traje godinu, što znači da su praktično prve dve godine bez ičega. Pritom, nije isti trošak onog koji ma 20.000 sadnica i onog sa 150.000, a ako je proizvođač uzeo i kredit za navodnjavanje, koje je itekako važno, činjenica je da neće tako brzo vratiti ulaganje…

Prelepa Novosađanka

Pre nekoliko dana kompanija Pheno Geno Roses poklonila je novu naranyastu ružu Beogradu. Pre dve godine darivala je Novi Sad, i to ružom „Novosađankom“. Obe su nastale kao rezultat posebnog istraživačkog rada sa Univerzitetom Vageningen. Ruža „Novosađanka“ je, inače, prva sorta novosadske firme, bele je boje, srednjeg rasta, lepo miriše i danas krasi mnoge javne površine u najvećem vojvođanskom gradu.

Hit u kulinarstvu

Na holandskom institutu trenutno se odvija projekat koji bi trebalo da pokaže lekovita i jestiva svojstva ruža kako bi se započelo I sa njenom većom primenom u kulinarstvu. “Od davnina je poznato da su ruže zdrave. Latice divlje ruže korsitile su se u ishrani i kozmetici. Trenutno se, u okviru projekta, na 250 raznih sorti rade ispitivanja i utvrđuje sardržaj vitamina, antioksidanata i drugih sastojaka u laticama.. Kada se projekat završi, verovatno će početi i masovnija primena u ishrani, ali te ruže moraju biti organski proizvedene. Zato smo već u Temerinu postavili eksperiment uz sručno vođstvo i nadzor Zorane Srećkov, i krenuli na delu parcele u proizvodnju bez primene hemijskih sredstava. Ruže smo posadili uz biljke prijatelje, kao što se to radi u organskoj proizvodnji. U Holandiji se za sada to neće raditi, jer je tamo takva proizvodnja skupa, ali mi i za to imamo bolje uslove”, pojšnjava Biljana Božanić Tanjga.

Slađana Gluščević

Projekat "Mladi na selu, 50 priča ZA" sufinansirao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva”.

 

 

 

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam
Razvojni fond Vojvodine