ravago

Dobitna kombinacija iz košnica i plantaže lešnika

 Dobitna kombinacija iz košnica i plantaže lešnika

Pčelarenje nije samo uživancija, za budućnost i egzistenciju potrebno je stalno ulagati i biti vredan kao pčele

Marko Sekulić iz Banatskog Velikog Sela, po sticanju diplome mašinskog tehničara, umesto da traži zaposlenje i uhlebljenje u nekoj fabrici u obližnjoj Kikindi, ostvaruje sopstvenu zamisao da egzistenciju obezbedi bavljenjm pčelarstvom i proizvodnjom lešnika. Oldučio je da bude sam svoj gazda, u vreme kada je u kikindskim fabrikama naišla sezona otkaza.

Sekulići nemaju veliki posed, pa je Marko prepoznao dobitnu kombinaciju podizanjem zasada leske na jednom hektaru i zapatio pedesetak pčelinjih društava. Pored plantaže lešnika i pčelinjaka obrađuje još  svega dva-tri jutra zemlje, ali zajedno sa suprugom Melitom sa kojom podižu ćerkicu, potvrđuju da se uz dobru ideju i malo više truda na malom posedu na selu može živeti, a pošto varoši nisu daleko i od njih bude  koristi, kada se na istoj tezgi kupcima ponude med, lešnici i drugi proizvodi sa etiketom Zdrava hrana „Sekulić“.   

Mladi vredni domaćin Marko je nosilac poljoprivrednog gazdinstva, supruga Melita sa koleginicom u Kikindi je otvorila kozmetički salon, pri čemu su i Marko i Melita uspeli da ostvare kreditnu podršku iz pokrajinskih fondova, da bi mogli startovati i unapređivati obe delatnosti.       

Od jedne košnice do 50 pčelinjih društava

Marko je u porodici Sekulić prvi proizvođač meda, jer se pčelarenjem pre njega niko nije bavio. Krenuo je od jedne košnice i stigao do preko 50 pčelinjih društava, a pčelinjak je smestio na plantaži lešnika, što je na severu Banata i šire jedinstven primer. Na plantaži lešnika 560 stabala od lane već se ubira solidan rod, tako da nakon višegodišnjih ulaganja, uložena sredstva i trud počinju da se vraćaju. Sekulići su jedini u ataru Banatskog Velikog Sela zasadili lešnike. Za podizanje jednog hektara pod leskom, za sadnice, stubove i žicu potrebno je bilo uložiti oko 10.000 evra.

Marko Sekulić se nije slučajno opredelio za kobinaciju pčelinjaka i plantaže lešnika, jer kako objašnjava, nakon zime, na početku sezone, prve mede rese leske.

- Razmišljali smo prilikom podizanja višegodišnjeg zasada, da li saditi šljive, kajsije, višnje, dunje ili neke druge voćke, ali se odmah nametnulo i pitanje kako to sve prodati ili preraditi – objašnjava Sekulić. - U Kikindi nema hladnjače za skladištenje voća, a nisam bio za to da ulazim u preradu i proizvodnju rakije, pa je iz praktičnih razloga izbor bila plantaža lešnika, jer plodove posle prirodnog sušenja mogu sam da skladištim na kotarci. Lešnik uspeva na našem području, pa u ataru Kikinde ima podignutih većih plantaža na deset i šest hektara, a ima i novih zasada, jer ljudi vide da u toj proizvodnji ima budućnosti. Lešnik je deficaran na našem tržištu pa uvozimo velike kolčine, Turska je vodeći proizvođač i izvoznik. Problem je što podizanje zasada lešnika zahteva velika ulaganja, negovanje  i čekanje od šest godina da dođe na rod, pa je to verovatno razlog što se ljudi teže opredeljuju. Naš zasad lešnika je u osmoj godini i rod je ove sezone bio dobar, preko dve tone u ljusci, predstoji nam krckanje i očekujem da bude oko tone jezgra, što verujem da neće biti problema sa plasmanom. Trebalo je iščekati da uloženo počne da se vraća – dodaje Sekulić.  

Sekulić objašnjava da za početak u pčelarenju nisu potrebna tolika ulaganja, pa nije čudo što u Udruženje pčelara „Matica“ u Banatskom Velikom Selu pristižu novi mladi pčelari.

- Teško je danas naći radno mesto, pa se mlađi ljudi interesuju i posvećuju pčelarenju. Za početak za nabavku košnica i prva iskustva u pćelarstvu nisu potrebna velika ulaganja. Jedna košnica košta 100 do 150 evra, pa se društva polako rojenjem umnožavaju, što se u hodu može finansirati, za razliku od podizanja voćnjaka gde su itekako neophodna značajna sredstva – kaže Sekulić.

Marko i drugi iskusniji pčelari obučavaju mlade pčelare početnike, da se uvere da nisu baš prijatni ubodi pčela, što se neminovno dešava, ali naš sagovornik priča da već odavno radi bez rukavica i ne oseća žaoke, jer su mu se pčelarenje i med osladili.

- Nije baš prijatno kada te pčela ujede pa otekneš, ali kada zavoliš pčelarenje, ova zanimacija u prirodi je veliko uživanje, lep i human poziv. Međutim, pčelarenje nije samo uživancija, za budućnost i egzistenciju potrebno je stalno ulagati i biti vredan kao pčele. Pčelarenje nije, kao što mnogi misle, da odvrneš slavinu i med curi iz košnice. Posla ima tokom cele godine. Zimi pripremamo ramove, ali ima i drugih poslova da pčele mogu uspešno pregurati zimu. Mlad čovek, ako nema radno mesto i iole ima interesovanja i mogućnosti da se upusti u sve ovo, može naći sebe i osigurati egzistenciju – uverava Sekulić.

Nije teku uvek med i mleko

Međutim, nije svaka sezona toliko medonosna. Za razliku od lanjske koja je bila naklonjena pčelama i pčelarima, ove sezone su gotovo sve medonosne paše podbacila. Marko Sekulić veli da je samo  dvadesteak dana medonosne ispaše lipovog cveta na Fruškoj gori bilo najizdašnije. Kiše su doprinele slabom učinku pčela, a pčelarima je račune pomrsila i znanto niža cena meda, ne samo na severu Banata, nego na teritoriji cele Srbije.

- Slaba ovogodišnja sezona doprinosi da su mlađi pčelari početnici malo klonuli duhom. Pre dve godine kada je cena meda bila povoljna zainteresovanost je porasla, ali kako je tržište preplavljeno veštačkim medom suočeni smo sa padom cene i nemogućnosti plasmana. Mi koji smo duže u pčelarstvu ne možemo tek tako da batalimo i odustanemo, a oni koji su na početku i nisu puno uložili, lakše dižu ruke od pčelarenja. Čak i naš otkupljivač se na tržištu pojavio sa teglama sa etiketama na kojima je naznačeno da sadrže 60 posto prirodnog meda, a da su ostalo sirupi. Da bi se zaštitili od falsifikovanog meda, izborilili se za mesto na domaćem i inostranom tržištu, a i smanjili troškove neminovno je udruživanje - smatra Sekulić.

Za početak Sekulić se uduržio sa kolegama, pa su njih petorica kupili platformu i kamion za zajednički transport košnica na medonosnu pašu koja je udaljenija, kako ne bi zavisili samo od cveta suncokreta na koji su se do sada najviše oslanjali. Pokazala se isplativa seoba pčela na lipov cvet na Fruškoj gori i na polja pod uljanom repicom na severu Bačke.

- Pridružio sam se kolegama koji ulaze u pakovanje prirodnog meda u unikatnim teglama, zahvaljujući Savezu pčelarksih organizacija Srbije, tako da će to biti korak da pravi med bude prepoznatljiv od falsifikata. Verujem i da će se inspekcije efikasnije uključiti, a takođe očekujemo da se postignu željeni ciljevi izgradnjom fabrike za otkup, preradu i plasman meda čija realizacija se približila – kaže Sekulić.       

Milorad Mitrović 

Projekat "Na selu mora da raste mladost" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”. 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam