ravago

U grad na posao pa na selo u plastenik

U grad na posao pa na selo u plastenik

Vredne ruke Izabele Kiš sve stižu da urade 

Izabela Kiš živi na selu, a radi u gradu. Možda ima sreću da selo u kom se rodila i u kom sad živi sa mužem i roditeljima, Mihajlovo, nije daleko od Zrenjanina pa može da stigne i na posao ali i da popodne učestvuje u porodičnom biznisu.

Osnovnu školu Izabela je završila u Mihajlovu na mađarskom jeziku.

-Zahvalna sam roditeljima koji su me upisali u skaute, pa sam dosta rano počela da komuniciram i na srpskom, što mi je posle pomoglo, jer se u mom selu govori isključivo mađarski, priča Izabela. U Srednjoj poljoprivrednoj školi prvo sam imala problem sa jezikom, ali uz veliki trud na kraju sam bila đak generacija, veli ona.

Izabelin otac radio je u zrenjaninskoj šećerani, pa kad je fabrika zapala u probleme, počeo je da se bavi poljoprivredom.

-U početku smo imali samo baštu iza kuće, kaže Izabela, što je malo. Sve smo radili ručno, u to vreme sam puno pomagala tati. Išla sam sa njim i na pijacu. Mama i danas radi u bolnici, ali pravo sa posla ide u baštu, nijedan dan nije propustila. Od roditelja sam puno naučila i veoma sam im zahvalna, kaže Izabela. Za 20 godina uspeli su bez ičije pomoći da kupe traktor, svu prateću opremu, dva transportna vozila, sisteme za zalivanje, da kupe zemlju, da iškoluju mene , a završila sam « Mihajlo Pupin », kao i sestru koja je na master studijama psihologije u Budimpešti i drugu sestru koja u Subotici uči za nutricionistu. Moji roditelji sada proizvode povrće na oko šest jutara zemlje. Proizvode papriku, kupusnjače, praziluk, patlidžan - kaže Izabela.

Izabela se 2011. godine udala, i počela da radi u Zrenjaninskom poslovnom krugu.

– Suprug Erne došao je iz Debeljače u Mihajlovo, i uz pomoć mog oca, uspeli smo da oformirmo sopstveno poljoprivredno gazdinstvo, kojim upravlja muž. Bavimo se plasteničkom proizvodnjom povrća na 1.700 kvadrata, priča Izabela. Što se tiče moje karijere u gradu, rekla bih samo to, da mi mnogo znači, ja sam videla od čega se sastoji rad na selu i mislim da je moj sledeći cilj da unapredim naša gazdinstva. Moramo promeniti neke stvari, ali prvo moramo sebe da promenimo, što je najteže - veli ona.

Od 2010. godine Izabela u Mihajlovu organizuje sajam poljoprivrede, organizuje konsultacije sa kompanijama, radi na umrežavanju jer je to danas izuzetno značajno.

Da li će ostati na selu, Izabela danas ne može da kaže. Svoje selo voli, ali prihodi od poljoprivrede sve su neizvesniji. Smatra da bi država morala mnogo više da se angažuje jer se sela prazne.

-Država bi mogla da nam pomogne subvencijama, jasnom i fokusiranom politikom razvoja poljoprivrede. Državnu zemlju bi trebalo da izdaje u zakup ljudima koji žive i rade na selu, da pokrene program dodele kuća za mlade bračne parove, da kontroliše uvoz povrtarskih kultura, kaže Izabela. 

Ona napominje da država daje stranim investitorima 10 hiljada evra po zaposlenom a, kako kaže, kada bi dala u zakup 10 hektara zemlje i kada bi pomogla jednu porodicu sa 5.000 evra za kupovinu kuće na selu, naša sela bi se preporodila.

Izabela putuje i radi u gradu, puno posla ima i na svom gazdinstvu, a pomaže i roditeljima.

-Sve što je preko Interneta, što ima veze sa projektima i konkursima, svom ocu odradim ja, što je i logično - smeje se.

Izabela nađe vremena i za rad u civilnom sektoru. Uključuje se u ekološke aktivnosti u selu i odaziva se svuda gde je zovu. Jer, Mihajlovo, i kanal DTD za koje je vezano njeno detinjstvo, za nju su i dalje velika ljubav.

Nadica Jakovljev

Projekat "Mladi na selu, 50 priča ZA" sufinansirao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva”.

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine