ravago

Injekcija iz Mađarske od 160 miliona evra preko Fondacije Prosperitati

Tribina Fondacije “Prosperitati” u Kanjiži
Tribina Fondacije “Prosperitati” u Kanjiži

U dva kruga raspodeljeno je oko 14 miliona evra, a treći krug je upravo u toku sa prijavama do 31.januara 2017.godine

Skoro 3.000 zahetva do sada je podneto za donacije Vlade Mađarske u dva dosadašnja kruga na 15 javnih poziva, koje se u Vojvodini za one koji imaju dvojno srpsko-mađarsko državljanstvo raspoređuju posredstvom Fondacije “Prosperitati”, a od toga je pozitivno rešeno oko 2.500. Iz Mađarske je za podršku ekonomskom osnaživanju sunarodnika u Vojvodini za tri godine koliko traje program, obezbeđena finansijska injekcija vredna oko 160 miliona evra, za čiju raspodelu je zadužena Fondacija „Prosperitati“.

Na tribinama na kojima se predstavljaju mogućnosti konkurisanja u Kanjiži, Senti i drugim sreidnama sa pretežno mađarskim stanovništvom, zainteresovani pune sale i podnose zahteve.

U dva kruga raspodeljeno je oko 14 miliona evra, a treći krug je upravo u toku sa prijavama do 31.januara 2017.godine, pri čemu je za tri konkursa manje vrednosti namenjeno 280 miliona dinara za kupovinu poljoprivredne mehanizacije i priključne opreme, opreme za mikro i mala preduzeća, kao i za višegodišnje zasade. Istovremeno 1,8 milijardi dinara ponuđeno je za projekte kombinovane konstrukcije koji mogu biti integratori razvoja u poljoprivredi i onih sa projektima koji obećavaju opšti ekonomski razvoj, ali podrazumevaju sopstveno učešće, jeftine kredite i bespovratna sredstva.

Šta mogu država, lokalna samouprava, “Prosperitati”…

Podsticaj ekonomskom osnaživanju vojvođanskih Mađara je zasigurno najvažniji cilj, što treba da utiče da oni ostaju kod kuće i ne iseljavaju se u inostranstvo, koje im je omogućeno dvojnim državljanstvom. Kakvi su efekti korišćenja sredstava iz Fondacije “Prosperitati” još je rano za ukupno sagledavanje, jer tek izmiče prve godina raspodele, ali izvršni zastupnik Fondacije Balint Juhas i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, zadovoljni su zainteresovanošću za ovu ekonomsku podršku iz Mađarske.

Koliko je ljudi sa dvojnim državljanstvom, koji poseduju pasoš Mađarske otišlo u inostanstvo nema preciznih podataka, ali su procene da je iz svake vojvođanske opštine sa većinskim ili značajnijim učešćem Mađara, otišlo bar po nekoliko hiljada ljudi, pa kada se to sabere lako se dođe do pozamašne cifre.

Da je iseljavanje uzelo maha i u kanjiškoj opštini potvrđuje predsednik opštine Robert Fejstamer, sa kojim smo razgovarali o tome koliki značaj donacija putem Fondacije “Prosperitati”, a i čime lokalna samouprava može da doprinese, da se odlazak mladih, ali i starijeg radno sposobnog stanovništa zaustavi, ili bar ublaži. U MZ Trešnjevac se prilikom upravo održavanog referenduma za samodoprinos došlo do podatka da je od prethodnog popisa otišlo oko 400 meštana, a sa malim izuzecima, slično je i u drugim mestima.  

  1. Predsendik opštine Robert Fejstamer        

- Jedna od strategije Fondacije “Prosperitati” je bio da nekako dođemo do mladih ljudi i da ih afirmišemo da ostanu na selu. Naravno, to ne može da bude samo cilj ove Fondacije jer jednostavno moramo da imamo saradnju između institucija. Na primer, ako lokalna samouprava, pokrajinski sekretarijati i državno ministarstvo znaju šta će finansirati, kako će finansirati potrebe za ekonomski razvoj ili za institucije na selu, onda to treba da stavimo u istu ravan pa da mi spram toga razvijamo kao opština institucije u zdravstvo, socijalnoj zaštiti, ili prosveti, da bi sa druge strane ekonomska podrška koju daje i Fondacija “Prosperitati” imala smisla, da ljudi vide da ima smisla ostati na selu, baviti se poljoprivredim gazdinstvom, malom, srednjom privredom, ili svejedno kojom vrstom ekonomije. Na dosadašnjim konkursima Fondacije “Prosperitati” u ovoj godini opština Kanjiža mogla je da preko privrednika da povuče više od sto miliona dinara, što je jako značajno za našu privredu. Jednostavno, sa jedne strane kupuje se oprema i obnavlja se privreda, a sa druge strane svako plaća preko toga porez, pa i država inkasira barem 20 posto od ovog iznosa. Svako se razvije paralelno, zato je nama jako bitno da pored privrevrede razvijemo i neprivredni sektor, da ne bude toliko velikih razlika između gradova i sela – ukazuje Fejstamer za "Agrosmart".

Mladi na osnovu ponuđenih programa i konkursa imaju mogućnost da se uključe sa startap projektima koji su stvarno namenjeni onima koji sada počinju biznis. Naravno, napominje Fejstamer, dešava se da se javljaju i početnici u biznisu sa 50 godina starosti, ali ovaj i još neki programi su direktno namenjeni mladima koji sada samostalno počinju biznis.

- Na raspolaganju su jako različiti programi, ali naročito namenjenih za porodična poljoprivredna gazdinstva, mikro i malu privredu. Iznosi podrške su se tu kretali od 800.000 dinara do milion dinara. Od ovih iznosa ne može jako puno da se uradi, ali itekako se može animirati privrednik ili poljoprivrednik, da dobije neku vrstu podrške za svoj rad, da ovde ostane i dalje radi i obezbeđuje egzistenciju – smatra Fejstamer.

Iseljavanje smanjilo stopu nezaposlenost

Iz kanjiške opštine je iz Fondacije “Prosperitati” do sada podržano 264 projekata ukupno vrednih 181 milion dinara, od podrške za startap projekte, razvoj i unapređenje poljoprivrendih gazdinstava, mikro i malih preduzeća pa do kupovine kuća za mlade bračne parove.   

- Konkretno, možemo reći da otprilike od onih koji su aplicirali i dobili podršku, jedna četvrtina su mladi ljudi do 35 godina. Oni su najčešće konkurisali najčešće sa startap programima za započinjanje biznisa, ili za takve inovativne delatnosti koje donose neku vrtsu dodatnog rezultata u krajnjem proizvodu, bez obzira da li je reč o poljoprivredi ili nekoj privrednoj delatnosti. Videlo se do sada da mladi ljudi više teže novinama, više traže takve investicije gde će moći da idu barem jedan korak unapred, da ne stagniraju nego da investiraju i napređuju svoje poslovanje – naglašava Fejstamer.

Fejstamer konstatuje da je evidentan ogroman problem sa odlaskom, ne samo mladih, nego uopšte građana opštine Kanjiža, pa se sada već došli do toga da je nezaposlenost smanjena ispod 11 odsto, ali ne zbog toga što su nezaposleni dobili posao u ovdašnjim firmama ili su otvarana novi pogoni, nego zato što je veliki broj radno sposobnih ljudi otišao u inostranstvo.

- Neke stvari može da uradi lokalna samouprava, ali na neke ne može ni da utiče. Lokalna samouprava ne može da utiče na visinu plata, koje plaćaju privatni poslodavci. Naravno, ni privatnici ne mogu da plaćaju takve zarade kao u Nemačkoj ili Engleskoj, gde je jednostavno drugačija ekonomija. Naša ekonomija i naše tržište ne mogu da podnesu takve izdatke, ali ipak se vidi da i privrednici su počeli da se trude, da ne izgube svu adekvatnu radnu snagu. Na drugoj strani lokalna samouprava nastoji da obezbedi odgovarajuću nadgradnju u obrazovanja, mreži socijalne zaštite, zdravstvu i takvim javnim službama i uslugama, da se mladi, ali i svi građani opštine mogu osećati kao da su u Evropskoj uniji – kaže Fejstamer.

Preduzetnici u kanjiškoj opštini se suočavaju sve češće da ne mogu da popune radna mesta stručnom random snagom. Firme se zbog toga još ne gase, ali ima slučajeva da se dovode u neki pasivni nivo ili stagniraju, jer postoji bojazan da se krene u neki razvojni korak i zbog problema sa obezbeđenjem odgovarajuće radne snage. Tako za otvaranje supermarketa IDEA u Kanjiži nije mogla da nađe dovoljan broj radnika sa područja kanjiške opštine. 

- Imamo ogromne probleme koje probamo zajednički nekako da rešavamo, pošto je problem jako komplikovan, koji se sa jedne strane tiče se države, a sličnih problema ima u drugim državama u okruženju, u Mađarskoj ili u drugim zemljama na istočnoj strani Evropske unije. Ne znam kako će se taj problem rešiti, ali jedan od načina može da bude to da dajemo što više mogućnosti za život na selu, život u malim sredinama, i da pokažemo ljudima da ne treba da svako ode u veliki grad ili inostranstvo, nego da stvorimo uslove da može i u malim sredinama kao što je opština Kanjiža, normalno da se živi. 

Otvorena vrata EU 

  1. Velika zainteresovanost mladih, ali i dvojnih državljana svih dobi

Imajući u vidu da veliki broj mladih ljudi sa dvojnim državljanstvom Mađarske odlazi u inostranstvo, izvršni zatsupnik Fondacije “prosperitati Balint Juhas konstatuje da je sloboda kretanja jedan od osnovnih principa EU i da građani jednostavno koriste tu mogućnost.

- Mi u Fondacija “Prosperitati” tu preblematiku koja ima šire razmere ne može da rešimo, ali mi nudimo alternative, svima koji žele da ostanu ovde, koji žele da privređuju i gazduju ovde u Vojvodini, eventualno da stvorimo klimu i nudimo mogućnosti i alternative onima koji žele da se vrate. Mi ćemo se boriti za svakog proizvođača i preduzetnika i vlasnika preduzeća, da ostane i zapošljava ljude ovde u Vojvodini, za šta nudimo i imamo širok spektar mogućnosti – naglašava Balint Juhas.

Za korišćenje sredsatva iz Fondacije “Prosperitati” nema ograničenja u pogledu godina starosti, pa su uključeni mladi, ali i zainetesovani svih dobi.

Mladim bračnim parovima 100 kuća

Fondacija “Prosperitati” je imala i konkurs za dodelu sredstava za kupovinu kuća mladim bračnim parovim. Zahvaljujući tim sredstvima skoro 100 mladih bračnih parova iz Vojvodine je dobilo svoj krov nad glavom, pri čemu su i kuće u koje se useljavaju pogodne za neki vid privređivanja, što je prema oceni Balinta Juhasa veoma značajno da se mlade porodice zadrže u Vojvodini. Juhas kaže da je interesovanja bilo i na konkursu za startap preduzeća, za koje su konkurisali mladi i koriste ova sredstva, te je u prva dva kruga raspodele sredstava, od 114 koji su prošli obuku njih 94 dobilo podršku. 

Milorad Mitrović  

Projekat "Na selu mora da raste mladost" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”. 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine