ravago

U Ljutovu bio farma za primer

U Ljutovu bio farma za primer

Proizvođači organske hrane u Srbiji su pred vellikim izazovima tržišta a lakše će ih prevazići ako se udruže, poručuje Tanja Mamužić iz Ljutova 

Nijedan početak nije lak a kamoli ulazak u organsku proizvodnju, u Srbiji nedovoljno promovisanu i iz državne kase slabo finansiranu. S obzirom na pad kupovne moći, golemom preprekom plasmanu ovih proizvoda, s jedne strane, i umanjene subvencije, s druge, onima koji danas započinju, izgleda, teže je nego što je bilo proizvođačima pre nekoliko godina. U razgovoru za „Agrosmart“ iskustva sada već veteranskog „organskog gazdinstva“ – Bio farma Mamužić iz Ljutova prenosi Tanja Mamužić, čiji su roditelji pre deceniju i po zakoračili u ove vode.

-Početak svakako nije bio lak. Suočavali smo se sa raznim preprekama i teško je oceniti da li su one bile veće u proizvodnji ili u plasmanu. Organsku proizvodnju započeli smo najpre na jednom hektaru 2001. godine da bi 2003. zaokružili proizvodnju na 18 hektara – priča Tanja napominjući da su sertifikat za proizvodnju i preradu organskih proizvoda Mamužići stekli 2005. i 2006. godine kod sertifikovane kuće „Organic control system“, preko koje je dobijen i međunarodni sertifikat za organsku proizvodnju “Control Hungary” za preradu i proizvodnju.

Iskustvo ove farme govori da je u organskoj branši posebno značajno udruživanje te naša sagovornica savetuje mladim proizvođačima da taj recept prepišu. Bio farma Mamužić član je udruženja „Teras“ iz Subotice, Centra za organsku proizvodnju Selenča (COPS)...

-Udružili smo se najpre u „Teras“ iz Subotice, koji nam je veoma pomogao. Pomoću njih smo pohađali „bio škole“ i u njima dosta naučili. Na našoj farmi organizovani su i „dani polja“, a u saradnji sa stručnjacima, profesorima organske proizvodnje, uspostavljali smo i oglede kako bismo mogli da praktična saznanja prenesemo na naše parcele – veli Tanja i dodaje da su na taj način sticani i kontakti, a to je veoma važan segment u celoj priči, i kada je reč o prodaji i o plasmanu robe.

Na salašu Mamužića rade Josip, Tanjin otac, njena majka Ruža i brat Filip, a povremeno se angražuju tri sezonska radnika. Posla su svakodnevno pune ruke jer ovi vredni ljudi imaju I ratarsku I povrtarsku I voćarsku proizvodnju. Ovo gazdinstvo prepoznatljivo je po preradi žitarica - pšenice, ječme, ovase, raži, kukuruza, ali I po mlevanju na vodeničkom kamenu i proizvodnji integralnog brašna od prosa, raži, suncokreta, pšenice, kukuruza, raženog, ovsenog i ječmenog.

-Razmišljali smo o tome pokrenemo još neku proizvodnju  na farmi, a kako su nam u plodoredu žitarice opredelili smo se za integralno brašno, najpre pšenično. Kako je ono dobro prošlo na tržištu, taj plasman nas je doveo do toga da krenemo i sa ostalim vrstama brašna pa ih sada imamo osam – priča nam Tanja koja je nedavno, na Forumu o organskoj proizvodnji u Selenči, u organizaciji COPS-a, govorila o načinima i problemima u plasmanu organskih proizvoda na srpskom i evropskom tržištu.

Ova mlada devojka koja već nosi lavovski deo odgovornosti i posla na porodičnoj farmi kaže da je cela porodica posvećena proizvodnji ali da se svakodnevno usavršava, uči, usvaja nova znanja, sakuplja informacije. Stalna edukacija je, veli, imperativ u ovom poslu.

-Moja porodica se pronašla u ovoj vrsti proizvodnje. Čini nam se, izgubili bismo se u nekoj drugoj, teško bismo se snašli. Radimo puno, sve ručno. Ovde nema prskanja, preparata... Zapravo, one koji su dozvoljeni u organskoj  proizvodnji  ne možemo da uvezemo zbog birokratskih uslova.  U svakom slučaju, ovo je zahtevan posao, a ukoliko neko smatra da će se obogatiti od ovoga jako se vara. Pre svega, mora da se voli i da se ima volje i želje, a onda je lakše raditi i učiti – poručuje Tanja Mamužić.  

Slađana Gluščević

Projekat "Na selu mora da raste mladost" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”. 

Poslednja izmena
Pročitano 774 puta
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam