ravago

Miloš Tufegdžic iz Salaša Noćajskog budućnost vidi u lešnicima

Miloš Tufegdžic iz Salaša Noćajskog budućnost vidi u lešnicima

Radeći u tuđem voćnjaku, Miloš je počeo da razmišlja o sopstvenom i o voću koje bi mu donelo zaradu

Dvadesetpetogodišnji Miloš Tufegdzic iz Salaša Noćajskog, sela sremskomitrovačke opštine, pre tri godine, 2013. zasadio je prvih 700 sadnica lešnika na jednom hektaru i 20 ari sremske zemlje i ove godine ubrao je prvi rod. Ubrao je, kako kaže, 1,5 kilogram lešnika, što je za sadnice stare svega tri godina sasvim dobro, s obzirom na to da one imaju još nekoliko  godine do punog roda. Posle osam-devet  godina očekuje pun rod kada , kako kaže, zarada na lešnicima po hektaru može biti između 10 i 15 hiljada evra.

Završio je Srednju poljoprivrednu školu „Stevan Petrović Brile“ u Rumi i zaposlio se u jednom voćnjaku u tom sremskom gradu. Radeći  u tuđem voćnjaku počeo je da razmišlja o sopstvenom i o voću koje bi mu donelo zaradu. Odličio se za lešnike jer je uvideo da za njih ne treba hladnjača, da se u Srbiji malo proizvode, a više uvoze, ali i da nisu previše zahtevna voćka. Uz pomoć roditelja podigao je sopstveni voćnjak sa 700 sadnica.

Sadnice je kupio u mestu Mrđenovac od doktora Boškovića, koji ima svoj voćnjak, a poznat je i priznat ne samo u Srbiji nego i van njenih granica, jer radi kao predavač na jednom od koledža u Engleskoj.

-Od njega sam kupio šest sorti lešnika, jer se najmanje četiri sorte sade zajedno da bi moglo da bude dobro oprašivanje. Najviše sam posadio „istarskog“ lešnika, takođe i „rimskog“, to su tri primarne sorte u mom voćnjaku, a ostale tri su razbacane naokolo. Njih nema puno, ali sasvim dovoljno za oprašivanje - objašnjava Miloš Tufegdzić.

Lešnike u svom voćnjaku ne gaji kao drvo već kao žbun,  jer je praksa pokazala da je tako prinos veći i kvalitetniji. To je bio i razlog što je prve godine isekao drvo lešnika da bi imao više izdanaka i sadnica. Kako kaže, već sada može da prodaje i sadnice  zbog čega je, između ostalog, sadnja lešnika isplativa.

-Planiram da posadim još barem 200 sadnica. Izdanke kao sadnice sada mogu i da prodajem. Cena sadnica kreće se između jednog i jednog i po evra, ali samo deo ću prodati, a ostatak ću ostaviti sebi kako bi proširio voćnjak - priča Miloš.

Miloš ističe da je gajenje lešnika isplativo, ali da se prvo mora uložiti dosta novca. Računica pokazuje da je potreban početni kapital od oko 10.000 evra za kupovinu sadnica, sistema za navodnjavanje, ogradu. Toliko novca na samom početku on nije imao, ali, kako ističe, iz godine u godinu sve više ulaže.

-Krenuo sam od sadnica, a sada planiram da kupim i prskalice. Uložio sam u ogradu, idem korak po korak. Početna ulaganja jesu velika i to je možda razlog što se više mladih poljoprivrednika u selima ne bavi gajenjem lešnika, ali verujem da će se sve to na kraju isplatiti. Tim pre, što sam lešnik nije previše zahtevna voćka i potrebno ga je tretirati samo  nekoliko puta godišnje. Otporaniji je na mraz i grad od drugih biljaka – kaže Miloš.

Ako sve bude išlo po planu i prinosi lešnika za par godina budu onoliki koliko Miloš veruje da će biti, on se neće zaustaviti u započetom biznisu. Planira nakon što obezbedi prskalice i sistem navodnjavanje da nabavi i takozvanu krckalicu, mašinu koja lomi ljusku i odvaja jezgro, jer su očišćeni lešnici skuplji i lakše se prodaju na tržištu. Uz to, ljuska može posebno da se proda za proizvodnju briketa, kao biomasa za grejanje.

-Planiram da lešnike za početak  plasiram na domaće tržište, a ako bude dobrog roda i na evropsko. U Evropi je lešnik bar oko evro skuplji po kilogramu nego u Srbiji, ali kad dođe vreme za to videćemo. Prošle godine je bila nestašica lešnika na domaćem tržištu pa se prodavao po oceni višoj od 1.000 dinara, što je dobra  cena – smatra Miloš.

Ovaj mladi poljoprivrednik ima velike planove i ulaže ne samo rad i trud već i veliku ljubav u svoj voćnjak. Veruje da se latio unosnog posla, ali smatra da nedostaje podrška države kako bi se što više mladih bavilo sadnjom lešnika, jer su početna ulaganja velika, a na prvu zaradu treba čekati nekoliko godina.

Možemo bolje od Turaka

-Mnogi znaju koliko je lešnik isplativ, ali se boje da krenu u taj posao jer se najmanje pet godina radi i ulaže bez zarade. Međutim, srpsko tržište ima velike potrebe za ovim voćem, jer se samo oko 13 odsto gaji ovde, dok se ostalo uvozi. Na našoj zemlji koja je kvalitetnija od mnogih u regionu i šire lešnik ima kvalitetniji rod, pa tako kod nas žbun može u punoj rodnosti da rodi između osam i 12 kilograma u ljusci. Koliko je to više nego u nekim drugim državama, pokazuje činjenica da je u Turskoj rodnost  između 2,5 i 3 kilograma, a mi upravo iz te država  najviše uvozimo lešnika. – zaključuje Miloš Tufegdzić.

Ljubinka Malešević

Projekat "Na selu mora da raste mladost" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam