ravago

Mladi će srpsku poljoprivredu i do svemira dovesti

foto:pixabay
foto:pixabay

Uz otvaranje oko 150 novih radnih mesta u nauci, zadržaće se najbolji mladi stručnjaci i privući najbolji istraživači iz inostranstva, zahvaljujući Biosens institutu

Novosadskom institutu Biosens projekti i novac iz fondova Evropske unije promenili su život. A Biosens i njegovi mladi naučnici promenili su putanju i koordinate srpske poljoprivrede i preusmerili je ka svetskom vrhu. Rešenja koja nudi ova naučna kuća usmerena su pre svega ka mladim poljoprivrednicima, onima kojima informacione tehnologije nisu strane i koji svoju budućnost vide u selu, poljoprivredi i dostignućima novog doba.

Pedeset mladih ljudi, među njima 30 doktora nauka, istražuje u Biosensu. Ostali su na Univerzitetu u Novom Sadu, a da nije bilo vizionarskih poduhvata kakvih u ovoj naučnoj kući ne fali, svi bi bili u inostranstvu. Zbog njih, onoga što rade i čemu im se svet divi, mnogi mladi će na vojvođanskim i drugim njivama u Srbiji, sigurno naći svoje mesto pod suncem i primeniti dostignuća nastala u istraživačkom centru Biosens.

Ovaj mladi institut, smešten u modernoj centralnoj zgradi Novosadskog univerziteta,  zapošljava oko sedamdeset istraživača koji se bave uvođenjem naprednih informacionih tehnologija u poljoprivredi, bezbednosti hrane, ekologiji, zaštiti životne sredine i šumarstvu. Do sada je obezbedio 1,7 miliona evra bespovratnih investicija u 13 domaćih malih i srednjih preduzeća, a najuspešniji je učesnik iz Srbije u evropskim programima FP7 i Horizont 2020, odakle je privukao oko 10 miliona evra bespovratnih investicija.

Predsednica Instituta Biosens prof. dr Vesna Crnojević Bengin uverena je da je pametna poljoprivreda bliska budućnost i da će za svega nekoliko godina život ratara biti u potpunosti digitalizovan.

-Za razliku od današnjih vremena, kad je poljoprivreda jedan vrlo težak posao, ekonomski neisplativ, gde čitave porodice vode tešku borbu da bi od poljoprivrede živeli pristojno, mi poljoprivrednika budućnosti vidimo kao jednog mladog čoveka, opremljenog tabletom ili računarom, koji nadgleda svoje useve i donosi odluke pomoću računara, kazala je ova vodeća naučnica novosadskog Biosensa, instituta na kojem je već napravljen jedini robot u Srbiji namenjen za poljoprivredu – Lala.

Lala je zapravo platforma za različite senzore i ujedno radi posao i laboratorije i paora. Ono što će dronovi i satelitski snimci raditi iz vazduha, to će ovaj robot raditi sa zemlje, objasnili su na institutu.  Ako ode u voćnjak, na licu mesta će uzorkovati kojim sadnicama je potrebno zalivanje, kojima đubrenje, a koje su spremne za berbu.

Istraživači u Biosensu  razvili su i druga  rešenja vezanih za preciznu poljoprivredu, kao što je  sistem za pametno navodnjavanje u kom se svaka biljka navodnjava pojedinačno, onoliko koliko joj treba. Takođe, radilo se na razvoju senzora za aflatokisin u mleku, kao i somatskih ćelija. To će, kažu ovi stručnjaci, biti jeftini i mali uređaji koji će doprineti konkurentnosti proizvođača.

Pomenimo i to da će naučnici Biosensa učestvovati u izgradnji sonde koju će Evropska svemirska agencija poslati na Jupiter 2022. godine.

-Imamo odlične istraživače, neki od njih su već sarađivali sa Evropskom svemirskom agencijom. Imaju naučne radove i patente i evropska agencija je to prepoznala. Na osnovu toga  dobili smo ponudu da za novu misiju za Jupiter razvijemo  jednu komponentu za tu sondu, a to su iste tehnologije koje razvijamo za primenu poljoprivrede – objasnila je Vesna Crnojević Bengin.

Po njenim rečima, veoma je važno za poljoprivredu da ona postane održiva, ekonomski isplativa ali i zanimljiva mladim ljudima koji treba da ostanu na selu i da na njemu  rade.

-Danas je biti poljoprivrednik vrlo teško zanimanje, i fizički i ekonomski, pogotovo u slučaju malih proizvođača. Ali tehnologije tu mogu da pomognu – kaže ova naučnica.

Instititut Biosens, koji je nedavno, u izuzetno jakoj konkurenciji, na takmičenju u kojem je učestvovalo nekoliko stotina evropskih naučno-istraživačkih institucija pobedio i postao nosilac projekta “Antares” vrednog čak 28 miliona evra. Biosens je osvojio prvo mesto u okviru velikog konkursa iz evropskog programa Horizont 2020, na kojem je već imao uspeha.

Takođe, realizovaće se u naredne čeitiri godine projekat “Internet stvari u domenu poljoprivrede”. I u ovom, 30 miliona evra vrednom programu, učestvuje Biosens. Dva generalna direktorata Evropske komisije: za poljoprivredu i ruralni razvoj i za informatičko društvo po prvi put odlučili su da zajednički investiraju toliki novac u jedinstveni projekat koji treba da ubrza usvajanje najsavremenijeg koncepta uvođenja informacionih tehnologija u domen hrane i poljoprivrede i odabrali projekat novosadskog instituta i holandskog DLO, jednog od najprestižnijih na svetu.

Prema rečima prof. dr Vladimira Crnojevića, prvog čoveka Biosensa, reč je o jednom od najvećih projekata Evropske komisije u oblasti nauke, koji stavlja Srbiju i Vojvodinu među lidere u ovoj oblasti, gde se pokušava postaviti arhitektura nove evropske poljoprivrede.

-U naučnom evropskom svetu ovo je mini-presedan da dva generalna direktorata zajedno finansiraju ovakvu aktivnost, ali to je zato što je svima postalo jasno da informacione tehnologije predstavljaju jedinu stvar koja može da obezbedi održivu poljoprivredu i da je učini konkurentnom, za populaciju koja raste i koja će brzo biti 10 milijardi ljudi na planeti, rekao je prof. dr Crnojević prilikom predstavljanja ovog programa u Vladi Vojvodine i dodao da projekat sadrži viziju poljoprivrede u budućnosti, da podaci o mašinama, uređajima, životinjama, biljkama budu povezani na internetu, da dolaze na jedno mesto, odakle se „prerađuju“ i koriste kao servisi kome su namenjeno: od najmanjih proizvođača, preko srednjih, do velikih kompanija, među kojima su i Filips i Mikroelektroniks, zatim državne uprave, nauke i istraživača.

Biosens će, kako je nedavno rečeno na predstavljanu projekta, koordinirati sve aktivnosti čak 73 evropske institucije koje se odnose na pilot-sajtove i širom Evrope i implementirati i testirati blizu 20.000 novih internet stvari, kroz 19 pilot projekata u pet oblasti: ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu, stočarstvu i mlekarstvu, kao što su, na primer: upravljanje preciznom poljoprivredom, nadzor krava na pašnjaku, daljinsko merenje kvaliteta mleka, logistika u voćarstvu, urbane visokotehnološe farme, sledljivost u mesnoj industriji i različiti vidovi informatičkog upravljanja u procesu poljoprivredne proizvodnje.

A budžet za “Antares” od čak 28 miliona evra, od čega su 14 miliona bespovratna sredstva EU, a 14 miliona nacionalno sufinansiranje koje je obezbedila Vlada Republike Srbije, omogućiće da se kroz ovaj projekat  Biosens razvije u Evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u oblasti održive poljoprivrede. Uz otvaranje oko 150 novih radnih mesta u nauci, zadržaće se najbolji mladi stručnjaci u zemlji i privući najbolji istraživači iz inostranstva, očekuju na novosadskom institutu, koji bi, ako sve bude teklo u planu u narednih par godina trebalo da uđe u top evropske naučnoistraživačke kuće posvećene savremenim primenjenim i tržišno-orijentisanim istraživanjima u oblasti poljoprivrede i hrane.

Kako je izjavila dr Vesna Crnojević Bengin, u planu je izgradnja nove zgrade Biosensa u kampusu Univerziteta u Novom Sadu i nabavka najsavremenije naučnoistraživačke opreme. Biće osnovan i Biosens akcelerator za podršku domaćim malim i srednjim preduzećima i istraživačima koji žele da svoje rezultate pretoče u preduzetničke inicijative. Takođe, i demo farmu za eksperimentalnu potvrdu naučnih rešenja Biosensa, ali i za upoznavanje poljoprivrednika, malih i srednih preduzeća, velikih kompanija i drugih krajnjih korisnika sa prednostima savremenih tehnologija.

Podsetimo, Biosens je osnovan 2006. godine kao centar koji je pokrenula “grupa istraživača, naučnika entuzijasta na Fakultetu tehničkih nauka – elektroničara i eksperata za telekomunikacije.

-U početku nas je bio samo troje, podsetila je u razgovoru s novinarima Vesna Crnojević Bengin. - Smatrali smo da znanja koja imamo treba da stavimo u funkciju zajednice i, prirodno, pošto smo u Vojvodini, fokus je bio primena naših znanja u poljoprivredi.

S. Gluščević

Projekat "Mladi na selu, 50 priča ZA" sufinansirao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva”.

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine