ravago

Nikola Mojsin će na visoke škole pa nazad na imanje

Nikola Mojsin će na visoke škole pa nazad na imanje

Nikada nisam ni pomislio da odem sa sela, kaže mladi Melenčanin, zaljubljenik u poljoprivredu i konje 

Nikola Mojsin maturant je Srednje poljoprivredne škole u Zrenjaninu. Inače, rodio se i živi u Melencima, a u školu u Zrenjanin dolazi redovno svakog dana. To je još jedan primer kako selo nije daleko i kako se i iz sela može svuda stići. Za to su, naravno, potrebni neki preduslovi.

-Oduvek sam znao da ću se baviti poljoprivredom, kaže Nikola. Moji roditelji se bave ratarenjem, to sam zavoleo od malih nogu i poljoprivredna škola je moj logičan izbor.

Nikola, u svom budućem poslu na imanju, odnosno u poljoprivrednom preduzeću koje drže njegovi roditelji, neće početi od nule. Za to su se pobrinuli roditelji i stričeva porodica, jer ove dve porodice već više decenija zajednički posluju.

– Moji roditelji se time bave, imamo svoju zemlju, uzimamo i u zakup, imamo skladišne kapacitete i kompletnu mehanizaciju za obradu zemlje. Smatram da osnovna znanja nisu dovoljna za bavljenje poljoprivredom u savremenim uslovima i zato planiram da nastavim školovanje na fakultetu. Po završetku studija, vratiću se na imanje, priča Nikola i dodaje da mu je znanje koje je stekao u Poljoprivrednoj školi od velikog značaja. – Bar jedan dan imamo praksu i vrlo kvalifikovane predavače, tako da sam već sada puno naučio i pokušavam da primenim na svom imanju.

Nikola je nedavno boravio u studijskoj poseti Nemačkoj. Za nedelju dana, najbolji đaci imali su priliku da se upoznaju sa poljoprivrednom proizvodnjom u okolini Štutgarta i Manhajma.

- Iako se moji roditelji bave ratarstvom, bilo mi je zanimljivo da vidim kako su organizovane nemačke farme. Primetio sam da nam je mehanizacija na vrlo sličnom nivou ali u organizaciji posla, zaostajemo. Zato mislim da je budućnost sela i poljoprivrede u školovanim mladim ljudima, kaže Nikola.

I od malo zemlje ima vajde

Ovaj mladi Melenčanin kaže da mu nikad nije palo na pamet da ode iz sela.

– Iako živim na selu meni je sve jednako dostupno kao i mojim vršnjacima u gradu. Ja brže stignem u Beograd na utakmicu ili u pozorište ili izlazak iz Melenaca nego neki Beograđanin. Poručio bih svakom mladom čoveku koji ima ima nešto u selu da ne odustaje. Ako nema puno zemlje, i na malo se nešto može proizvoditi. Sledite svoje snove i ne možete promašiti, poručuje Nikola.

Mojsini iz Melenaca bave se isključivo ratarskom proizvodnjom. Od stoke imaju samo konje.

– Imamo 15 rasnih konja, uglavnom lipicanera, priča Nikola. – Oni su tu da nas razvesele i da učestvuju na takmičenjima. Ja se malo brinem o njima ali uglavnom ih jašem.

Nadica Jakovljev

Projekat "Mladi na selu, 50 priča ZA" sufinansirao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva”.

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine