ravago

I mi pasulj za lonac imamo

I mi pasulj za lonac imamo

Može se naći računica ali pod uslovom da ga ne prodaju na veliko, da se udruže, usvoje neke marketinške veštine, sagledaju mogućnosti tržišta iz više uglova...

O tome kako nam je na trpezama najčešće pasulj iz Kine, Kirgistana, Perua, Madagaskara, Tanzanije i drugih egzotičnih zemalja i kako su poljoprivrednici u Srbiji digli ruke od njega jer se proizvodnja ne isplati, slušamo već godinama. Tačno je da našeg pasulja gotovo da nema i da je proizvodnja pala na niske grane. Međutim, nije baš da ova mahunarka ne može da donese prihod i da baš nema nikakve računice. Naprotiv. Jasno je da je razlog odustanka od proizvodnje to što naši mali i neudruženi poljoprivrednici ne mogu da budu konkurentni ceni koju daju veliki proizvođači u zemljama gde je proizvodnja u startu jeftinija, ali ima primera koji pokazuju da i za naš pasulj ima i potražnje i nade.

Iako se u trgovinskim lancima ova namirnica može pazariti za 200 dinara po kilogramu (na akcijma bude i jeftinija), kupca nađe i onaj za 600. Kućni budžeti nam ne dozvoljavaju da se opustimo kada idemo u pazar, ali ipak sve više vodimo računa o tome šta jedemo pa, koliko god da nam je prosečan standard loš, postajemo oprezniji i, ako možemo, biramo proveren kvalitet. Da je tako, primećuju i naši proizvođači pasulja, kojih eto - ipak ima i ne žale se.

Takav je mladi poljoprivrednik, dvadesetpetogodišnji Mirko Vlček iz Pivnica. Upustio se u ovu proizvodnju pre par godina i stalno je proširuje i obogaćuje novim sortama. Mirko se bavi organskom proizvodnjom, pa je i pasulj sa njegovih njiva organski, ali kako proces konverzije zemljišta za ovaj vid poljoprivrede traje tri godine, u prvoj godini i ova se mahunarka prodavala kao konvencionalna. Dakle, uzgajao je i prodvao i običan pasulj, a i to mu se isplatilo.

Veli da i sada proizvođači “običnog” pasulja mogu da nađu računicu ali pod uslovom da ga ne prodaju na veliko, da se udruže, usvoje neke marketinške veštine, sagledaju mogućnosti tržišta iz više uglova...

-Kada sam po završetku fakulteta odlučio da se bavim organskom proizvodnjom i uopšte povrtarstvom, razmišljao sam o tome s čim da krenem s obzirom na to da nisam imao tržište i obezbeđen plasman. Zato sam se opredelio za pasulj koji ne mora odmah da se proda, može da se uskladišti, a jednostavan je za čuvanje. Važno mi je, naravno, bilo i to što nije iziskivao velika ulaganja jer nisam bio u mogućnosti da značajnije investiram – priča nam ovaj mladi poljoprivrednik, član Centra za organsku proizvodnju Selenča, kojeg već dobro znaju kupci na pijacama u Novom Sadu, Bačkoj Palanci i u Beogradu, a naročito oni koji organske proizvode od njega i njegovih kolega kupuju preko interneta, odnosno fejsbuka.

Naš sagovornik povrće gaji na 5,5 jutara, a trenutno na imanju ima 13 sorti pasulja.Kako kaže, oglede radi sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i gaji “belka”, “maksu”, “zlatka”, “igman”, “bosnu”… Ima i šoder, biljku koja nije pasulj ali mu je, kao plod, najsličnija.-To što su proizvođači u Srbiji digli ruke od pasulja ekonomska je stvar. Ako se prodaje na veliko, cena je niža i nije isplativ, ali ako se ide na pijace i prodaje na kilogram, drugačije je – priča nam Mirko koji uz rad na njivi stigne i na pijačne tezge, ali i da primi narudžbe preko interneta, sve upakuje, pošalje, odnese kupcima… 

Više od polovine količina koje proizvede sada proda preko interneta. Organski je pasulj skuplji, uglavnom staje oko 600 dinara kilogram ali ni to nije prepreka kupcima kojih ima i koji sve više traže ovu namirnicu. Pod uslovom da je domaća.On kaže da je proizvodnja isplativa, ali da se itekako mora voditi računa o vremenu setve, jer ako se tu omane, šteta može biti velika.

-Optimalan rok za setvu je kratak i važno je posejati na vreme, ni previše rano ni kasno. Ako se poseje rano sklon je bolestima, a ako se rok prekorači, desi se da ga suša uništi – veli Mirko i dodaje da pasulj štiti ekstraktom belog luka koji ga čuva od bolesti, poboljšava mu imunitet, rešava plamenjaču… - Pasulj spade u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvržicama žive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje žive u simbiozi sa pasuljem usvajaju azot iz vazduha koji je važan za rast. Važno je stoga i da se stalno radi međuredna kultivacija da bi vazduh ulazio u korenov sistem. Dakle, mora se voditi računa o agrotehnici.

Nije, međutim, agrotehnika jedini uslov za uspeh u uslovima žestoke konkurencije koja nam dolazi čak i iz zemalja za koje mnogi nisu ni čuli. Važno je, kako reče naš sagovornik, prilagoditi se novim zahtevima tržišta, ne kaskati miljama za njima. Da se u jednom selu u kojem se tradicionalno proizvodio pasulj udruže poljoprivrednici, da se potrude oko brendiranja, pakovanja, unesu inovativne ideje, sigurno bi se i površine povećale. Nije mnogo vremena trebalo za propast domaće proizvodnje - ne tako davno, 1999. godine, proizvodili smo 71.000 tona. Pa ne bi valjada puno trebalo ni da ponovo naš pasulj stane na zelene grane.

Slađana Gluščević

Projekat "Na selu mora da raste mladost" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”. 

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam