ravago

Pasulju svi okrenuli leđa, od proizvodnje se životari

Pasulju svi okrenuli leđa, od proizvodnje se životari

Žarko Jokšić je jedan od najmlađih pasuljara u Ravnom Topolovcu ali kad završi master planira da traži posao i ode sa sela

Žarko Jokšić iz Ravnog Topolovca, student je master studija na zrenjaninskom fakultetu „Mihajlo Pupin“. I jedan od najmlađih pasuljara u Ravnom Topolovcu.

Ravni Topolovac, selo u opštini Žitište, nadaleko je poznato po proizvodnji  pasulja. Selo je kolonizovano posle Drugog svetskog rata, nema previše obradive zemlje pa se najveći broj stanovnika opredelio za proizvodnju ove posebne kulture. Znanje i veštine prenosile su se s generacije na generaciju i sada se proizvodnjom pasulja u nekim porodicama bavi već treća.

Uvoz ubija domaću proizvodnju

-Pasulj je porodični biznis, kaže Žarko Jokšić.– Sve što znam naučio sam od roditelja, a oni od svojih. Imamo dva hektara pod pasuljem. Sejemo i žuto - zeleni i beli a od skora i šareni. Do pre nekoliko godina to je bio vrlo unosan posao. Sa dva hektara pasulja, kad bude dobra godina, mogli smo da živimo i kupimo neku mašinu. Od kada je država dozvolila nekontrolisani uvoz pasulja ko zna odakle i ko zna kakvog kvaliteta, od pasulja se jedva preživljava, priča Žarko.

Prozvodnja pasulja nije jeftina. U nju je uključeno dosta fizičkog rada, pa Jokšići angažuju dodatnu radnu snagu koja nije jeftina a i nema je dovoljno. Ove godine, cena pasulja je vrlo niska. Za kilogram nakupci daju 120 dinara, a na malo se prodaje za 200.

-To nije cena koja pokriva uloženo, tvrdi Žarko. – No, i to nije lako prodati. Ljudi su prinuđeni da prodaju nakupcima jer moraju da vraćaju dugove, da otplaćuju kredite... Pritom, do  pre dve decenije, pasulj je kupovala vojska, fabričke menze, proizvođači gotovih jela. Sada je situacija bitno drugačija.U radnjama se prodaje pasulj iz Krigistana ili Kine, koji je duplo lošiji od našeg ali i toliko jeftiniji. U Kini sa jednog hektara imaju četiri tone pasulja, a mi jedva jednu. Ali zato je naš zdraviji, kvalitetniji i sigurno nije modifikovan, ističe Žarko.

Za male poljoprivrednike nema ostanka na selu

Iako od proizvodnje pasulja neće odustati Žarko Jokšić ne planira da ostane na selu.

– Završiću master i nadam se zaposliti. U Ravni Topolovac ću ići kad treba da se radi. Na selu i od sela mogu da žive oni koji imaju 100 hektara zemlje, najmanje, a mi sa dva, nema teorije. Država ne pomaže, odmaže, državna zemlja ni ne stigne do nas malih, kao ni subvencije, tako da za mlade koji kažem nisu veleposednici, života na selu nema, konstatuje Žarko Jokšić.

Nadica Jakovljev

Projekat "Na selu mora da raste mladost" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.   

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam