ravago

Pola veka školuju mlade da znanjem unaprede selo i gazdinstva

Posle školovanja planiraju povratak na porodična gazdinstva
Posle školovanja planiraju povratak na porodična gazdinstva

Ako neko stekne znanje i ima zemlju i domaćinstvo u kome može da ostvaruje profit, onda se s razlogom nadamo da neće otići, kaže direktor škole u Kanjiži

U Poljoprivredno tehničkom srednjoškolskom centru “Besedeš Jožef” u Kanjiži već pola veka mladi se školuju u oblasti poljoprivredne i mašinstva. Nekada se ovde na okupu bilo i do 500 učenika, a u ovoj školskoj 2016/2017. je 375 srednjoškolaca, jer zbog demografskih prilika upisuje se sve manje đaka.

- Poljoprivreda ima takvu snagu da održi i zadrži mlade koji se školuju ovde kod nas, zato što oni uglavnom dolaze iz takvih porodica koje imaju imanja i poljoprivredna gazdinstva sa sopstvenim posedima. Ako neko stekne znanje i ima zemlju i gazdinstvo u kome može da ostvaruje profit, onda se s razlogom nadamo da neće otići, nego da će ostati i ovde obezbeđivati egzistenciju – naglašava direktor PTSC “Besedeš Jožef” Zoltan Šarnjai.

Šarnjai ukazuje da je dobro što mladi zahvaljujući i raznim konkursima mogu ostvariti podsticajna sredstva za osnivanje svojih gazdinstava, te da zahvaljujući donacijama i povoljnim kreditima mogu krenuti u proizvodnju, zarađivati i na ekonomskoj podlozi ostajati ovde.

- Školovanjem na smerovima poljoprivredne struke može se nastaviti školovanje, ali većina njih smatra da im je dovoljno četiri ili eventualno tri godine srednjoškolskog obrazovanja, da sa tim znanjem i praktičnim iskustvom unapređuju gazdinstva roditelja ili zasnivaju sopstvena gazdinstva, a ono što im eventualno od znanja nedostaje mogu sticati usput na specijalizovanim kursevima – kaže Šarnjai.

Ekonomija PTSC “Besedeš Jožef” u Kanjiži

U kabinetima za teorijsku i praktičnu nastavu, stručnim radionicama, kao i sopstvenoj ekonomijom na 100 hektara sa svim modernim tehnologijama zastupljenim u praktičnoj nastavi u ratarstvu, voćarstvu, rasadničarskoj proizvodnji, povrtarstvu, uzgoju i zdravstvenom zbrinjavanju životinja, za vreme srednjoškolskog obrazovanja u PTSC “Besedeš Jožef” mladi mogu steći dovoljno teoretskog znanja i prakse koju mogu primanjivati na svojim gazdinstvima i započnu uspešan rad u poljoprivrednoj proizvodnji.

Budućnost vide u stočarstvu, voćarstvu, veterinarstvu...

Tibor Njari iz Nove Crnje, maturant na smeru za poljoprivredne tehničare, ispričao je da se njegova porodica bavi ratarstvom, ali kada on završi školovanje u planu je da se u domaćinstvu bave i stočarstvom.

- Odlučio sam da ostanem na porodičnom gazdinstvu, ali i da je dobro da završim poljoprivrednu školu. Mislio sam, a i u to sam bio upućen, da je kanjiška škola sa onim što pruža dobra, tako da se nisam prevario. Mnogo stvari sam naučio ovde, što mogu ubuduće da primenjujem u domaćinstvu. Dosta prakse imamo na ekonomiji gde je ove godine kupljena nova mehanizacija, ima i novi zasad voća sa protivgradnom mrežom, plastenike i drugo da praktično učimo. Tako sam planirao da posle srednje škole ostanem na selu, da sa roditeljima obrađujem zemlju, pa videćemo kako će biti. Obrađujemo oko sto hektara sopstvene zemlje,     

Zoltan Arva iz Ade je iz porodice koja se bavi voćarstvom na oko 60 katastarskih jutara, a plantaže se nalaze u ataru Bačkih Vinograda. Najviše uzgajaju jabuke, breskve, šljive,

  1. Sadnice iz rasadnika kanjiške škole

trešnje i kruške, raspolažu i sopstvenom hladnjačom, a voće u svežem stanju prodaju na tržištu.

- Posao u voćarstvu kojim se bavi porodica je prilično obiman, posebno što dobar deo radova ne može da se obavlja mehanizacijom, nego ručno – kaže Zoltan Arva. - Želim da nastavim putem koji je započela porodica, ali i da proširim sa nekim delatnostima, jer smatram da poljoprivredno gazdinstvo mora imati više oslonaca. Perspektivu vidim u stočarstvu, samo se nisam još opredelio koju vrstu životinja ću uzgajati. Čim završim srednju školu, odmah želim da uđem u posao, to očekuje i porodica, jer potrebna je sveža stručna radna snaga. Porodica od samog početka me podržava, što sam odabrao ovu srednju školu, bez obzira što je prilično veliki izdatak putovati u školu iz Ade u Kanjižu, ali smatraju da vredi da me podržavaju, jer imam ideje koje želim da ostvarim.  

Budući veterinari Atila Laslo iz Sente i Peter Božonji iz Ostojićeva 

Porodica Atile Laslo iz Sente nema veliko gazdinstvo, nego se dosta bavi pružanjem mašinskih usluga drugim gazdinstvima koja nemaju mehanizaciju. Atila Laslo je ispričao da se njegova porodica ranije bavila tovom svinja, oko 50 tovljenika u turnusu, ali da je taj broj sada sveden na znanto manji broj. Atila se školuje za veterinarskog tehničara.

- Imam dve opcije, da nastavim u porodičnom gazdinstvu ili da produžim na studijama i budem veterinar. Još nisam odlučio, ali će se to iskristalizovati do završetka srednje škole. Ukoliko se i odlučim za studije i bavljenje veterinarskom strukom, sigurno će usput biti mogućnosti da se bavim i unapređenjem stočarstva. Mislim da samo gazdinstvo  koje imamo ne može da nam obezbedi konforan život, tako da verujem da će uz veterinarsku struku to biti sporedni posao.

Otac Petera Božonjija iz Ostojićeva se bavi stolarijom i nema zemlje, niti se bavi stočarstvom, međutim, Peteru je od malena bio san da postane veterinar.

-  Još kao dete sam zamislio da ću biti veterinar i zbog toga sam se upisao za veterinarskog tehničara. Stariji su rekli sve najbolje o ovoj školi i ove godine završavam, pa planiram da nastavim studije u Novom Sadu, jer želim da budem doktor veterine. Ono što sam doživeo i što sam do sada prošao u kanjiškoj školi, mislim da je dobra podloga za dalje školovanje. Imamo ekonomiju gde je zastupljen i uzgoj životinja, a ako nekome to nije dovoljno možemo da idemo na praksu kod veterinara, da i praktično dopunimo znanje. Meni je glavni cilj da završim studije veterine, da se vratim u Ostojićevo i da radim kao veterinar. U svakom slučaju, želim da ostanem na selu, u mom rodnom mestu. Ostojićevo je veliko mesto, životinja u poljoprivrendim gazdinstvima uvek ima, tako da verujem da će i za mene biti posla – smatra Peter Božonji.

Na trogodišnjem smeru budućeg majstora, mehaničara za održavanje i poprvaku poljoprivredne mehanizacije uči Kristofer Kovač iz Ade, praktično nastavljajući očevim stopama koji je mehaničar.

- Mnogo volim ovaj poziv i zbog toga sam i odabrao da završim ovaj zanat za mehaničara, da razvijam stručno znanje na tom polju – kaže Kovač. - Porodica se bavi poljoprivredom i želim da nastavim tradiciju. Raspolažemo svom mehanizacijom, imamo kobajn, traktore i priključne mašine, tako da vršimo i usluge drugim gazdinstvima. Volim da radim na popravci poljoprivrednih mašina, jer pre sam za to da se popravi ono što je moguće, nego da se odmah kupuju nove. Obrađujemo oko sto jutara zemlje u atarima Ade, Utrina i Sterijono, bavimo se ratarstvom, a držimo i otkupnu stanicu za mleko u naselju Sterijino. Nadam se da ću od poljoprivrede moći solidno da živim. U domaćinstvu se sada ne bavimo stočartsvom, ali ja planiram da se posao proširi u svinjogojstvu i mlečnom govedarstvu.        

Milorad Mitrović

Projekat "Na selu mora da raste mladost" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”. 

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine