ravago

Porodica Čikoš iz Totovog Sela gazdinstvo pretvorila u bio-baštu

 Porodica Čikoš iz Totovog Sela gazdinstvo pretvorila u bio-baštu

Ozbiljna proizvodnja - na 20 "zdravih" hektara u Totovom Selu 30 vrsta organskog povrća. Čikoši gaje i organske ruže

Arpad Čikoš i njegova porodica iz Totovog Sela kod Kanjiže poljoprivredno gazdinstvo su pretvorili u „Bio-baštu Čikoš“, pa su posvećeni proizvodnji zdrave hrane. Arpad i njegova supruga Karolina, stasavaju i sinovi Noe i Mate, a u asortimanu organskog načina proizvodnje u setvenoj strukturu imaju preko 30 vrsta povrća. Povrh svega, sačuvana je i porodična tradicija u proizvodnji sadnica ruža.

- Ovom sezonom smo potpuno zadovoljni, jer su svi usevi dobro rodili, zahvaljujući tome što je bilo dosta padavina i nije bilo toliko troška za navodnjavanje. Ove godine troškovi za navodnjavanje su bili osrednji, a inače imamo mogućnosti za navodnjavanje deset od preko 17 hektara u organskoj proizvodnji. Nije bilo izuzetno velikih vrućina i to se videlo na prinosima, ali kakva će biti prodaja to ćemo tek videti u narednih šest meseci – kaže Arpad Čikoš.

Većina povrća iz „Bio-bašte Čikoš“ završava na tržištu Beograda, ali prema rečima Čikoša u poslednje vreme pojačava se potražnja i u manjim gradovima, u prvom redu Subotici i Novom Sadu.

- Kupcima uglavnom isporučujemo sveže povrće, ne stižemo vremenski da se više posvetimo proizvodnji prerađevina u čemu imamo iskustva, ali to je zbog toga što uspevamo da prodamo sveže povrće. Cene su na prošlogodišnjem nivou, jer smo sa većim prinosima mogli da amortizujemo veće troškove u proizvodnji – objašnjava Čikoš.

U setvenoj strukturi gazdinstva porodice Čikoš je najzastupljenije je korenasto povrće mrkva, cvekla, crni i crveni luk, a ima dosta svih vrsta kupusnjača.

Organska proizvodnja - puno traži ali kupaca ne fali

Gazdinstvo porodice Čikoš obrađuje ukupno 20 hektara, a kada površina od dva i po hektara prođe prelazni period, gazdinstvo će u celosti zaokružiti organsku proizvodnju, čak sa namerom da je i proširuju.  

- Ostajemo pri opredeljenju da razvijamo organsku proizvodnju, jer je potražnja za zdravom hranom sve izraženija. Na njivama gde ima mogućnosti za navodnjavanje proizvodimo povrće, dok na preostalim površinama je organska proizvodnja žitarica jer pored povrtarstva želimo da organsku proizvodnju našeg gazdinstva proširimo i na stočarstvo. Kompletnu proizvodnju u našem gazdinstvu orijentisali smo na organsku proizvodnju, a da se taj krug zatvori potrebno je bilo dosta vremena. Nameravamo u najskorije vreme da se posvetimo živinarstvu, pa nam je naredni korak proizvodnja jaja i živinskog mesa, jer imamo obezbeđen plasman našim direktnim kupcima kojima prodajemo organsko povrće i prerađevine od povrća - kaže Čikoš.

U porodičnoj "Bio-bašti Čikoš" posla ima za Arpada i njegovu suprugu Karolinu, u jeku poslova i za sezonsku radnu snagu. Arpad je stekao diplomu srednje mašinske škole u Subotici, imao je ambicije da postana mašinski inženjer, ali okolnosti su bile drugačije. Kada mu je umro otac Šandor, vratio se u Totovo Selo i posvetio poljoprivredi. Arpadova supruga Karolina, rodom Kanjižanka, u istoj srednjoj školi je izučila zlatarski zanat. Međutim, pošto je Arpadu i Karolini poljoprivreda bila bliska, pošto su njihovi roditelji imali gazdinstva, opredelili za proizvodnju povrća, u početku za industrijsku preradu, ali su su se ubrzo opredelili za organsku proizvodnju i smatraju da nisu pogrešili.  

- Kada se rodio stariji sin, dosta sam razmišljao čime ćemo hraniti decu, jer sam video kakve su tehnologije konvencionalne proizvodnje i uvideo da takva proizvodnja nije održiva na duže staze, da budućnost poljoprivrede i proizvodnje hrane nije da useve iz godine u godinu prskamo sintetičkim preparatima i gde ćemo time stići - upozorava Čikoš.

Porodicu Čikoš nije obeshrabrila činjenica da sertifikovanu organsku proizvodnju u kanjiškoj opštini ima svega nekoliko gazdinstava, a ubrzo se uverio da su najveći gradovi i najveće tržište za zdravu hranu, jer 90 odsto povrća prodaje u Beogradu i Novom Sadu. Otuda smatra da ima prostora da se proizvodnja zdrave hrane unapređuje i razvija.

- U organskoj proizvodnji mnogo je teže odbraniti usev od korova, jer u ranoj fazi vegetacije korovi znatno brže rastu od šargarepe, pa usev treba četiri do šest puta ručno očistiti od korova. U odnosu na konvencionalnu proizvodnju, u organskoj proizvodnji najskuplja je živa radna snaga. Izdaci za gorivo za mehanizaciju su daleko manji od izdataka za ručno okopavanje, plevljenje, vađenje i berbu. Po hektaru u organskoj proizvodnji potrebno je angažovanje jednog radnika, pa i malo više, a u konvencionalnoj ratarskoj proizvodnji žitarica jedan radnik mehanizacijom može da obradi stotinu hektara, tako da je velika razlika u zapošljavanju radne snage u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji, a i u troškovima - ukazuje Čikoš.

Čikoš napominje da iz godine u godinu nešto uči i ima prilike i mogućnosti da se unapređuje kvalitet i postižu bolji prinosi.

- Ako se troškovi i ne povećavaju, razlika ne ostaje proizvođačima nego se kroz održavanja cene na istom nivou postiže konkurentnost na tržištu – uverava Čikoš.

Tržište organske hrane  je u porastu, pa je porodica Čikoš zadovoljna što se uporedo sa tržištem zdrave hrane razvija i njihovo gazdinstvo. Kada ima viškova svežeg povrća, dodatni angažman nalaze u njegovoj preradi, pa se sa partnerima radi kišeljenje i pasterizovanje, jer i za to ima prostora za plasman u lancima zdrave hrane koje snabdevaju.  

Nema im premca u uzgoju ruža

Uporedo sa organskom proizvodnjom povrća porodica Čikoš godišnje organskim načinom proizvodi i 10.000 sadnica ruža. Arpad priča da je proizvodnju ruža nasledio od roditelja, kojom se porodica Čikoš bavi već više decenija. Nekada je u Totovom Selu bilo desetak proizvođača sadnica ruža, ali sada je ružičnjak porodice Čikoš ostao jedini. Arpadova majka je svojevremeno savladala sve tajne uzgoja ruža kod nekada najpoznatijeg uzgajivača ruža iz ovog mesta Imre Olaha, koji je imao i svojih desetak priznatih sorti ruža.  

- Odrastao sam u ružama i veoma mi je drago da smo proizvodnju sačuvali. Ne mogu reći da od ruža imamo neki veliki profit, možda ga i nema, ali volimo time da se bavimo. Godinama smo postizali dobar plasman, pa sada ne želimo da prekinemo tradiciju. Sadnice isporučujemo agromarketima, međutim, ne planirmao povećanje proizvodnje – saznajemo od Arpada Čikoša.        

Milorad Mitrović

Foto: M. Mitrović 

Projekat "Na selu mora da raste mladost" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”. 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine