ravago

Privrženost ovčarstvu Miodraga Urbana od malih nogu

Privrženost ovčarstvu Miodraga Urbana od malih nogu

Porodica Urban, ovčari  iz Mola   

Mlađani Miodrag Urban iz Mola, koji je prošle godine završio automehaničarski zanat u Kikindi, čvrsto je odlučio da ostane na porodičnom gruntu u tom bačkom selu i već se uveliko posvećuje ovčarstvu, koje je glavna preokupacija porodice Urban. Ovčarstvo se u porodici Urban prenosi s kolena na koleno, pa to što je Miodrag zavoleo ovčartsvo posebno posebno raduje njegovog oca Nikolu,.

Oni sada rade zajednički na negovanju stada ovaca rase “Il de frans” koje broji oko 150 grla, a radi ekonomičnosti za ispašu udruženim snagama sa stadima prijatelja Roberta Žomolje i Deneša Čičmana tako da stado od oko 400 grla od ranog proleća do kasne jeseni drže na ispaši u ataru banatskog sela Padeja.

Otac Nikola nastoji da Miodragu prenosi iskustvo, kako bi uspešno mogao da nastavi da se bavi ovcama, ne skrivajući optimistički utemeljena očekivanja da će napredovati i stado biti brojnije, s obzirom na sinovljenu čvrstu opredeljenost.

Poljoprivredno gazdinstvo porodice Urban u vlasništvu ima 15 jutara zemlje, gde uglavnom proizvode stočnu hranu za stado.

- Posao nisam ni tražio, nego sam odlučio da nastavim porodičnu tradiciju, da se sa ocem i porodicom bavim ovčarstvom. To volim da radim, navikao sam odmalena, jer sam već od tri godine stalno među ovcama i po štalama, tako da tu vidim svoju budućnost. Neki moji drugovi su uspeli da se zaposle, neki su otišli u inostanstvo jer su smatrali da ovde nemaju perspektivu – kaže  Miodrag.

Retko ko od Miodragovih drugara je ostao na selu. Nasuprot njihovom opredeljenju da odu, odlučio je da nikud ne ide.

-  I pored svih poteškoća i neizvesnosti, mislim da je moguće živeti od poljoprivrede. Budućnost je kod kuće na selu, na svom imanju, pa ćemo ići na povećanje stada. Hoćemo da napravimo još jedna objekat, već iduće godine, da imamo više ovaca, a verujem i koristi  – optimista je Miodrag Urban.

On uverava da uz poslove i obaveze u gazdinstvu, uvek se može naći vremena i za provod, ali svestan je da ga se mora i odreći u sezoni jagnjenja, jer kada zatreba uz stado se mora biti i tokom noći.

- U ovčarstvu je najtreže organizovanje ispaše, naći dobrog čobana i voditi računa o stadu. Imamo vrednog i savesnog čobana, ali i mi svaki drugi dan kada mu nosimo hranu obilazimo stado na pašnjaku – kaže Miodrag, koji se osposobio za strižu ovaca, posao koji se svake sezone mora obaviti. 

Miodrag priča da se od prošle godine u potpunosti obučio i izveštio u ručnom striženju ovaca, pa je proletos sam runo ošišao sa svih 150 ovaca u stadu.

Iako sam početnik, pa je normalno da radim sporije nego iskusniji strižači, ide mi od ruke – smatra Miodrag. - Na dan bez ičije pomoći ostrižem 20 do 25 ovaca, pa taj posao potraje skoro nedelju dana. Pre mene striženje su obavljali moj pokojni deda Mihalj i njegovi drugari. Od njih sam po malo učio, tako da naše ovce sada šišam sam. Kilogram vune ove godine je otkupljivan za 80 dinara, što je mnogo bolje nego prethodnih, kada je vuna bila skoro džabe. Ženke daju runo od tri do četiri kilograma, a ovnovi i do šest kilograma. Vredi da sam ostrižem stado, jer se inače striženje po komadu plaća 150 dinara po komadu, tako da umesto izdatka ta suma ostane u domaćinstvu i meni za provod, a pored toga posao je kvalitetnije obavljen.

Miodragov otac Nikola u ovčarstvu je četiri decenije, od kada je stado nasledio od oca.

- Sina nije trebalo da ubeđujem da ostane i radimo zajedno u ovčartsvu. Mlade zainteresovane za bavljenje ovčartsvom i ostanak na selu voleo bih da uverim da se isplati baviti ovcama. Mogu reći da je prvo i presudno voleti ono čime se baviš, pa i ovčarstvo. Ko voli na kraju se isplati, a ko ne voli, džabe mu je i pričati – uveren je Nikola Urban.

Nikola smatra, a na to ukazuje i sinu Miodragu, da se velika korist ne može ostvariti od danas do sutra, nego da se posvećenost ovčarstvu isplati na duže staze. Opstanak stada podupiru ispaša i potražnja jagnjetine, a dobro dođu i podsticaj iz državne kase za umatičena grla i tovnu jagnjad.

- Slično kao  kod nekih durgih zanimanja i kod ovčarstva ne možeš se stalno premišljati i menjati posao, treba vremena da se postignu neki rezultati – kaže Nikola. - Mi smo krenuli sa petnaestak ženki i polako, vremenom napreodvali. Prvo smo imali rasu “vinterberg”, pa našu autohtonu “čokansku cigaju” sa ovog podneblja, ali smo rešili da idemo na rasu “il de frans” zato što ona najviše baca mesa, od 55 do 60 posto, a ovčarstvo kod nas opstaje samo zahvaljujući prodaji jagnjetine. To je mala ovca, malo jede, ali uverili smo se da ima mnogo veći randman mesa od “vinterberga” . 

Stado porodice Urban i drugara stalno je na ispaši, a pazi ga vrstan čoban u koga imaju puno poverenja. Ovce se na ispašu isteruju 20.marta i na pašnjaku ostaju do 1.novembra, kada kreće jagnjenje pa preko zime ostaju u toru u Molu.

- Šteta je što pašnjaka nemamo u Molu, ali svaki ovčar i čoban mora da se snalazi, ne može se samo gledati da zarada padne s neba, sada i odmah, kao što to misle mnogi mladi. Potrebno je da prođe vremena, pa i prilično godina, da imaš redovno stado, ali ako ne voliš ono čime se baviš,  pa i ovčarstva, od toga nema ništa – objašnjava Nikola Urban.

Prihod od prodaje jagnjadi je glavni, jer je mlečno ovčarstvo zapostavljeno, pa retko ko muze ovce. U letnjem periodu cena jagnjetine je manja, a u zimskom periodu kada je više pravoslavnih i drugih praznika osete kroz povećanje cena i ovčari, jer svi bi da na trpezi imaju jagnjeće pečenje.

- Mi najviše jagnjad prodajemo klanicama “Đurđević” iz Pećinaca, “Matijeviću” i “Neoplanti” iz Novog Sada, tako da ostvarujemo subvenciju po odgojenom jagnjetu od 2.000 dinara iz državne kase. Po umatičenoj ovci takođe se ostvaruje 7.000 dinara godišnje, što takođe nije zanemarljivo. Da nije državne subvencije, teško da bi bavljenje ovčartsvom bilo isplativo, ali i pored svega, ja opet kažem: treba raditi i stoku voleti, pa će se kad tad isplatiti. Država pomaže koliko može, ne može ni ona da pomogne ako domaćin nije vredan i nisi predan poslu. Zahvalan sam državi na tome što pomaže ovčartsvo, voleo bih da može da pomaže i više, da se mladi ljudi opredeljuju za ulazak u stočartsvo – naglašava Nikola Urban.

Milorad Mitrović

Projekat "Na selu mora da raste mladost" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam