ravago

Reka Balanji ostaje na selu, u organskoj proizvodnji

foto:vok
foto:vok

Mladi iz mog sela masovno odlaze u inostranstvo, verujući da će im tamo bolje. Ja mislim da i ovde ima budućnosti, kaže Reka

Reka Balanji iz Lukinog Sela, student je prve godine Visoke tehničke škole strukovnih studija u Zrenjaninu – smer tehnološko inžinjerstvo. Osim što vredno uči, Reka je uključena u porodični posao – rad na biofarmi Balanji.

-U posao sam uključena od kada sam rođena, kaže Reka. – Moji roditelji su počeli da se bave poljoprivrednom proizvodnjom u jednom trenutku, kada je otac napustio posao koji je radio i rešio da se preselimo na selo. Ja sam u bašti odrasla – ona je prvo bila konvencionalna a onda su moji roditelji rešili da pokušamo da proizvodimo organsko povrće i to i sada radimo, kaže Reka.

Proizvode sa biofarme Balanjijevi prodaju na pijaci u Novom Beogradu i od kuće. Reka pomaže kad god treba, mada kaže da joj je sada prvi zadatak da uči.

– Znam sve ali me roditelji malo štede. Zasada mi se studije sviđaju, ali neću se zaustaviti na tri godine, želim kasnije da se specijalizujem i usavršim. I, naravno, da ostanem na našem imanju - kaže ona.

Lukino Selo blizu je grada i Reka ističe da joj život na selu jako odgovara i da ga ne bi menjala ni za šta.

– Mladi iz mog sela masovno odlaze u inostranstvo, verujući da će im tamo bolje. Ja mislim da i ovde ima budućnosti. Pre svega, tu mislim na organsku proizvodnju. Ali, treba znati da bavljenje organskom proizvodnjom nije lako. I njome se može baviti samo onaj ko to voli, ko ima takve životne stavove. Mi bukvalno poznajemo svako seme koje sejemo i svaki rasad.Mi živimo na način na koji radimo, priča Reka.

Porodica Balanji organsko povrće proizvodi na hektar zemlje, u plastenicima i na otvorenom. Svake godine seju 13, 14 vrsta povrća – plan se pravi zimi, kad se napravi rezime prethodne godine. Nešto ide bolje, pa to povrće ostane u prvom timu, a neko se seli na rezervnu klupu.

“Standardni prvotimci“ su paradajz, luk, šargarepa, blitva, tikve...Ne samo što imaju setveni plan, nego imaju i životni. Svake godine postave pred sebe realan cilj i trude se da ga ostvare. Kada su počinjali, plan je bio da svakog dana na stolu imaju hleb. Posle deset godina bavljenja organskom proizvodnjom, planovi su im mnogo ambiciozniji. Sada u planiranju potpuno ravnopravno učestvuje i Reka.

Nadica Jakovljev

Projekat "Mladi na selu, 50 priča ZA" sufinansirao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva”.

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam