ravago

Seku trsku i život udahnjuju svome Belom Blatu

Seku trsku i život udahnjuju svome Belom Blatu

Mladi aktivni u društvenom životu sela. Uključeni u sve aktivnosti na lokalu, imaju i svoje specifično udruženje - “Beloblatski nezavisni omladinski klub” (BENOK)

Mirno i pitomo, Belo Blato se naizgled nimalo ne izdvaja od ostalih banatskih sela. Mada, pretenduje da postane turističko mesto. Smešteno na obodu Specijalnog rezervata prirode „Stari Begej – Carska bara“, Belo Blato zbog svoje neobičnosti sve više privlači pažnju ljubitelja seoskog turizma i prirode. Ne baš u onoj meri u kojoj to zaslužuje, ali valjda će vremenom i to da se desi.

Ovo je verovatno jedno od najsiromašnijih sela na teritoriji grada Zrenjanina. Uprkos tome, meštani se trude da ga predstave kao idilično mesto, što, zapravo, i jeste. Po računici ornitologa, u Belom Blatu najviše je roda po kućnom krovu. Zato je pre nekoliko godina inicirano da se u slavu života i rađanja jedan dan u godini posveti upravo ovim pticama, prvim komšijama ovdašnjih žitelja. Poznato je da se puno pažnje polaže i na očuvanje ekologije jer se smatra da je upravo ona jedan od vodećih preduslova za razvoj ruralnog turizma kojem se godinama stremi.

Žetva kad joj vreme nije

Zaštitni znak Belog Blata, nema sumnje, jeste i proizvodnja trske. Kad zimi sva sela utihnu, u ovom se, negde iz daljine, čuju povici. Poneki stih stare panonske pesme se otpeva, a para se diže iznad kosaca. Tad Beloblaćani seku trsku i denu je u kupe, a druga grupa tovari i nosi na sigurno i suvo mesto. Žetva, rekao bi neko, kad joj vreme nije, ali za Beloblaćane ovo je vreme ozbiljnih radova.

Trska se po hladnoći najbolje seče i smuca i zima je upravo period intenzivne kosidbe. Radnici trsku seku uglavnom ručno, uz pomoć alata zvanog đalaska. Vezuju je u snopove, posle čega se prevozi do radionica za preradu. Prerađivači, zatim, trsku klasiraju po dužini, koja dostigne i pet metara, te od nje prave krajnji proizvod - štukatur, termoizolaciju, trščane krovove, suncobrane, paravane i druge artikle.

U svetu cenjena, kod nas korov

Za razliku od nekih inostranih zemalja, gde se trska namenski gaji već godinama unazad, u Belom Blatu ona predstavlja korovsku biljku. I bez obzira na to što je na banatskom tlu samonikla, baš ovdašnja važi za jednu od najkvalitetnijih.

Gde su u svemu ovome mladi, pitali smo Milana Nedeljkova, društvenog hroničara i direktora Osnovne škole „Bratstvo jedinstvo“ u Belom Blatu.

-Mladi u Belom Blatu, kao uostalom i u drugim ruralnim sredinama, nemaju baš dobru perspektivu. To nije neka politička priča, jednostavno nema ozbiljne privredne aktivnosti u okruženju, koja bi im bila potpora. S druge strane, u našem ataru nema plodne zemlje, to su uglavnom šesta ili sedma kategorija zemlje i trstici, tako da se ne može govoriti o ozbiljnoj i naprednoj poljoprivrednoj proizvodnji i uključuvanju mladih u taj proces – objašnjava Nedeljkov i dodaje da su, što se tiče poljoprivrednih aktivnosti, mladi u njih uključeni u onoj meri koliko su njihovi roditelji “moćni” u toj delatnosti.

Nema patriotizma kad su stomaci prazni

Ovde postoje i neke projektne aktivnosti u sferi ruralnog turizma i organske proizvodnje hrane, na kojima je dosad dosta toga urađeno, ali u ovom momentu one se ne mogu posmatrati kao održiva radna perspektiva za mlade.

-Inače, naši omladinci su dosta aktivni u društvenom životu sela. Bezmalo su uključeni u sve aktivnosti na lokalu, imaju i svoje specifično udruženje - “Beloblatski nezavisni omladinski klub” (BENOK). Imaju naglašeno humanističko delovanje, a uključeni su i u sve ostale sadržaje kao što su manifestacije, obeležavanje značajnih datuma, promo aktivnosti i slično – navodi Nedeljkov, uz napomenu da one podrazumevaju negovanje kulturnog nasleđa svih naroroda ove multietničke sredine.

Nažalost, u poslednje dve - tri godine značajna su migratorna kretanja ljudi, naravno i mladih, te se može govoriti o velikom odlivu omladine u zemlje Evropske unije.

-Nema tu neke filozofije jer, što kažu mnogi, nema patriotizma sa praznim stomakom – zaključuje Milan Nedeljkov.  

Željko Balaban

Projekat "Na selu mora da raste mladost" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”. 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam