ravago

Na selu mora da raste mladost

foto:pixabay
foto:pixabay

Info centar za ruralni razvoj Agrosmart sproveo istraživanje „Preduzetničke težnje mladih i preporuke za model preduzetništva“ uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja 

Povezanost obaveznog obrazovanja, celoživotnog obrazovanja, regulative, državne podrške i podrške finansijskog sektora su u uskoj vezi sa razvojem preduzetništva svih mladih, tako i preduzetništva mladih u ruralnim sredinama. Imajući to u vidu, jasno je da u Srbiji ne postoji model podrške za mlade preduzetnike nego samo sporadične aktivnosti, zaključeno je u istraživanju koje je u okviru projekta „Na selu mora da raste mladost“ sproveo Info centar za ruralni razvoj Agrosmart.

Istraživanje koje je u sklopu projekta finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja obavljeno je na uzorku od 300 učenika selektovanih u tri srednje škole u Banatu, s ciljem da se analiziraju preduzetničke težnje učenika srednjih stručnih škola i daju preporuke za prevazilaženje problema. Rezultati istraživanja „Preduzetničke težnje mladih i preporuke za razvoj preduzetništva“ ukazuju na to da je danas u Banatu prisutan proces oblikovanja preduzetničkih aspiracija među srednjoškolskom omladinom.

Značajan podatak je da je kod manje od polovine ispitanika ustanovljeno postojanje preduzetničkih težnji, što su u Info centru za ruralni razvoj Agrosmart ocenili značajnim nalazom za društvo koje sa velikim zakašnjenjem razvija tranzicione procese.

U odnosu na rezidencijalni status ovo istraživanje pokazalo je da su preduzetničke težnje nešto izraženije kod ispitanika iz seoskih sredina nego kod onih iz urbanih. Takođe, uvidelo se da nešto manji broj ispitanika koji stanuju na selu od onih koji su u gradu nema nameru da u budućnosti osnuje vlastiti biznis.

Ukazujući na to da je Vlada Srbije u poslednjih nekoliko godina pripemila i donela važne dokumente koji bi trebalo da utiču na unapređenje preduzetničkih težnji i zaposlenosti mladih u Srbiji, naročito u ruralnim područjima, ekspertkinja za preduzetništvo Biljana Viduka, koja je vodila istraživanje u okviru projekta „Na selu mora da raste mladost“, ukazala je i na značaj „Programa za smart specijalizaciju u istraživanju i inovacijama AP Vojvodine za period 2015 - 2020. godine“,  prvi takav dokument koji je usvojio neki region van Evropske unije.

Program jasno predviđa i mere za obuke o inovativnom preduzetništvu u školama, zatim implementaciju na svim niovima obrazovanja, formiranje radionica za najmlađe, specijalizacije, prakse, povezivanje sa privredom, osnivanje inkubatora za mlade preduzetnike i druge vidove podrške preduzetništvu mladih i osnaživanja mladih ljudi koji su zainteresovani za otpočinjanje sopstvenog biznisa.

 Preduzetništvo leči nezaposlenost mladih

-Značaj preduzetništva mladih se pokazuje kroz kreiranje mogućnosti za samozapošljavanje i zapošljavanje mladih ljudi, kako u urbanim, tako i u ruralnim sredinama, kao i na promociji inovativnosti i promociji revitalizacije lokalnih ekonomija. Mladi preduzetnici mogu biti posebno osetljivi na nove ekonomske mogućnosti i trendove, preduzetništvo pruža mladim ljudima osećaj korisnosti i pripadanja i pomaže mladim ljudima pri razvoj novih veština i iskustava koji mogu da se primene i u mnogim drugim situacijama u životu a ne samo u biznisu  - naglasila je Biljana Viduka dodajući da je jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava većina zemalja u svetu danas nezaposlenost mladih. Ukupna stopa nezaposlenosti raste alarmantnom brzinom. Među nezaposlenima poražavajuće je visoka stopa mladih ljudi.

Posmatrajući izveštaj International Labour Organization za 2015. godinu, vidi se da je ukupna nezaposlenost na svetskom nivou oko 200 miliona ljudi, odnosno oko šest odsto ukupno raspoložive radne snage, navedeno je u istraživanju. Mladi ljudi predstavljaju petinu svetske populacije i 50 odsto ukupno nezaposlene globalne radne snage. Mladi obuhvataju više od 98 miliona od ukupnih 192 miliona nezaposlenih ljudi.  Čak 85 odsto ih živi  u zemljama u razvoju.

-U ovakvoj situaciji, kod vlada i međunarodnih organizacija, raste prepoznavanje značaja preduzetništva mladih kao važne strategije za integraciju mladih na tržište rada. Poslednjih godina odnos nezaposlenosti i preduzetništva je privukao dosta pažnje kreatorima politike u EU. Neumoljivo visoka stopa nezaposlenosti u kombinaciji sa ograničenim ekonomskim rastom izazvala je kreatore politike da daju veći značaj preduzetništvu i samozapošljavanju kao način da se podstakne ekonomski napredak i smanji nezaposlenost. Dakle, možemo reći da je preduzetništvo jedan od načina za rešavanje problema nezaposlenosti – navodi se u istraživanju uz ocenu da preduzetništvo i male firme igraju posebno važnu ulogu iz dva glavna razloga :

1)            upotreba novih tehnologija je smanjila značaj ekonomije obima u mnogim sektorima;

2)            povećan ritam inovacija i skraćivanje ciklusa proizvoda i životnog ciklusa tehnologije izgleda da favorizuju nove učesnike i male firme, koje imaju veću fleksibilnost da se bave i prilagođavaju radikalnim promenama nego velike korporacije.

S jedne strane, visoka stope nezaposlenosti može stimulisati startap aktivnost za zapošljavanje, dok s druge strane, više stope samozapošljavanja mogu ukazivati na povećanje preduzetničkih aktivnosti i smanjenje nezaposlenosti u narednim periodima.

Ekonomsku aktivnost u Srbiji poslednjih godina karakteriše pad proizvodnje praćen porastom nezaposlenosti, naročito u starosnoj grupi od 18 do 34 godine. Problem nezaposlenosti, zajedno sa posledicama koje ostavlja na ekonomski status i ukupnu društvenu uključenost mladih u Srbiji danas postaje gorući i aktuelan, i svakako zahteva aktivan angažman svih društvenih aktera.

Mogućnosti za zapošljavanje su slabe, navedeno je u istraživanju u kojem se dodaje da je tek oko 15 odsto vlasnika preduzeća su mladi do 35 godina starosti.

Posebno nepovoljna odlika nezaposlenosti u Srbiji jeste njena dugotrajnost: čak dve petine nezaposlenih ne radi duže od pet godina, a samo četvrtina kraće od godinu dana. To znači da u Srbiji nije u pitanju ciklična, već strukturna nezaposlenost, kod koje su šanse za ponovno zapošljavanje sve manje. Posebno su pogođeni mladi ljudi, koji u većini slučajeva godinama ne uspevaju da se uključe na tržište rada i tako postaju „izgubljene generacije”. Dugoročno posmatrano i trend nivoa zaposlenosti je nepovoljan: iz godine u godinu nivo zaposlenosti opada ili stagnira - što znači da zaposlenost ima tendenciju da u budućim godinama beleži smanjenje, navedeno je u istraživanju.

Brojne su i ozbiljne negativne posledice visoke nezaposlenosti i niske zaposlenosti u Srbiji:

• smanjenje društvenog proizvoda zemlje u odnosu na potencijalni,

• gubitak ljudskog kapitala, jer radne sposobnosti nezaposlenih opadaju s vremenom;

• povećanje siromaštva, jer nezaposleni ne ostvaruju nikakav prihod,

• proširenje socijalno-psiholoških problema,

• ugrožavanje političke stabilnosti.

Kako bi se problem postavio na listu prioriteta politike Srbije i politika lokalnih zajednica, ključno je organizovano delovanje u cilju promocije preduzetništva mladih, kreiranja okruženja za razvoj preduzetništva mladih, razvoj programa podrške i implementacija informisanja i edukovanja u sve obrazovne nivoe.

Postojeća podrška za razvoj preduzetništva u Srbiji

Značaj uloge države kada je u pitanju preduzetništvo je velik. Zadatak države je da uspostavi regulatorni okvir za nastajanje i razvoj preduzetništva. U okviru tog zadatka država kreira politike, razvija institucije i kreira programe, navodi se u istraživanju preduzetničkih težnji mladih učenika.

U osnovi se oblici pomoći sektoru MSPP mogu podeliti na čvrstu podršku, to jest finansijsku podršku i meku, koja podrazumeva informisanje, osposobljavanje i savetovanje, navodi se u istraživanju Info centra za ruralni razvoj Agrosmart, u kojem je evidentirano i koje sve institucije i organizacije svojim aktivnostima podržavaju razvoj preduzetništva kod mladih.

Navedeni su i projekti koje je Vlada Republike Srbije realizovala uz pomoć Delegacije Evropske unije, koji su direktno podržali razvoj preduzetništva, kao što su SECEP, ICIP, IISP, EEN, FINNO...

Vlada Republike Srbije je inicirala i učestvovala u realizacije projekta koji su pomogli u podizanju kapaciteta institicija čije je fokus razvoj MSPP sektora u Srbiji kroz sledeće aktivnosti: unapređenje zakonske regulative, standardizacija usluga, edukacija pružalaca usluga MSPP, sertifikacija konsultanata, edukacija preduzetnika, umrežavanje, uspostavljanje baza podatka, promocija..

Recimo, SECEP (Support to Enterprise Competitiveness and Export Promotion)- imao je cilj projekta da podrži razvoj tržišne ekonomije i društveno ekonomske kohezije u Srbiji, unapređenjem međunarodne konkurentnosti i izvoznih mogućnosti malih i srednjih preduzeća. IISP (Integrated Innovation Support Programme)  je kao cilj imao program integrisane podrške inovacijama nudeći rešenja za probleme sa kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća prilikom realizacije i finansiranja inovativnih aktivnosti. Program je obezbedi stratešku i tehničku podršku sektoru malih i srednjih preduzeća kroz dve glavne komponente: unapređenje usluga za podršku inovacijama i razvoj novih finansijskih instrumenata.

U istraživanju je ukazano i na EEN (Enterprise Europe Network), koji predstavlja najveću poslovnu mrežu za besplatno informisanje, unapređenje i razvoj preduzetništva. EEN mreža funkcioniše u preko 45 zemalja sveta i čini je blizu 600 organizacija sa oko 4.000 eksperata iz najrazličitijih oblasti nauke, ekonomije i privrede. Projekat omogućava približavanje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i naučno istraživačkih organizacija iz Srbije tržištima Evropske unije i ostalih zemalja članica.

U istraživanju su navedeni i program finansijske pomoći dostupni mladim u ruralnijm područjima. Ocenjeno je da ograničen pristup izvorima finansiranja i na tržištu novca i na tržištu kapitala, naročito u pogledu cene i uslova korišćenja, predstavlja možda najvažniju odliku i najveći problem mladih preduzetnika.

Preporuke za model podrške mladim preduzetnicima

U istraživanju su navedeni i program finansijske pomoći dostupni mladim u ruralnijm područjima. Ocenjeno je da ograničen pristup izvorima finansiranja i na tržištu novca i na tržištu kapitala, naročito u pogledu cene i uslova korišćenja, predstavlja možda najvažniju odliku i najveći problem mladih preduzetnika.

Predloženi su i sledeći koraci koji bi vodili ka boljem sagledavanju i preciznom definisanju modela razvoja preduzetništva mladih:

  1. -utvrditi povezanost različitih elemenata sistema tamo gde postoji

Iz analize vidljivo je da su neki od elemenata podrške razvoju preduzetništva povezani. U većini slučajeva je ta povezanost fomalna a ne suštinska. Utvrđivanjem svih veza bićemo u mogućnosti da napravimo analizu korisnosti i predložimo eventualne modifikacije.

  1. -predložiti veze elemenata sistema tamo gde ne postoje ili gde su neki od elemenata izostavljeni;

Neki od elemenata bi povezivanjem doprineli boljoj podršci mladim preduzetnicima i samim time povećali efikansost modela.

  1. -utvrditi pozitivne/negativne efekte povezanosti;

U praksi se pokazalo da su pojedine veze između elemenata, te njihova uslovljenost bili kontraproduktivni i naneli štetu sistemu.

  1. -predložiti unapređenje u vidu novih elemenata sistema

Svakako iz anlize može da se utvrdi da su elementi podrške opšteg profila i da nemaju forkus na mlade koji su predmet ove analize. Za kreiranjen modela potrebno je uvrstiti elemente podrške koji se odnose na preduzetništvo mladih (njihovo usmeravanje, podrška pri razvoju i uticaj na sredinu) koji moraju biti u vezi sa postojećim opštim elementima.

  1. -analizirati protok informacija

Model treba da definiše i protokol za protok informacija jer trenutno u praksi izgleda da su određeni elementi podrške sami sebi svrha, da se ne dopunjuju sa ostalim elementima, komplikuju proces za same korisnike i time negativno utiču na razvoj preduzetničkog društva uopšte a posebno obeshrabrujuće deluju na mlade. Protok informacija bi omogućio bolju usklađenost svih elemenata i bolje usmeravanja podrške.

S. Gluščević

Projekat "Na selu mora da raste mladost" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”. 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam