ravago

Umesto u gimnazijalce, otišao u traktoriste

Umesto u gimnazijalce, otišao u traktoriste

Srednja poljoprivredna škola jedna od najpopularnijih u srednjem Banatu

 

Srednja poljoprivredna škola u Zrenjaninu ove godine je proslavila šest decenija postojanja. Vredan jubilej svečano je obeležen u trenutku kada ova obrazovna ustanova, u poslednje vreme možda i jedna od najpopularnijih u srednjem Banatu, ima nove kabinete sa najsavremenijom opremom, obnovljenu poljoprivrednu mehanizaciju, ali i Bio-baštu, kutak posvećen organskoj proizvodnji, koji je zasnovan prošle godine, kroz jedan od projekata kojima se škola dosad bavila.

-Naša škola izradila je puno projekata. Ako se izuzme Osnovna i srednja škola „9. maj“, Srednja poljoprivredna škola ima iza sebe više projekata nego sve srednjobanatske osnovne i srednje škole zajedno – s ponosom ističe direktorka Milica Damjanović Tomin i najavljuje da će ovde uskoro biti otvoren i Muzej starih alata, da učenici ne bi zaboravili kako se nekada radilo.

A po čemu je Srednja poljoprivredna škola jedna od najpopularnijih? Ove godine upisana su samo četiri odeljenja, koliko je Ministarstvo prosvete i odobrilo - tri četvorogodišnja i jedno trogodišnje. Smerovi Veterinarski tehničar, Poljoprivredni tehničar, Tehničar hortikulture i Rukovalac - mehaničar poljoprivredne tehnike popunjeni su maksimalno, sa po trideset učenika. A u ovom trenutku u fioci stoji još 40 molbi za prelazak iz drugih škola u ovu!

-Kuriozitet je da su ove godine i u trogodišnjem smeru svi đaci imali preko 50 bodova, što znači da su mogli upisati i četvorogodišnje smerove. Imamo čak učenika koji pohađa nastavu za traktoristu, a koji je na ispitu ostvario 87 bodova. Njegova prva želja bila je upravo taj smer, a mogao je sve srednje stručne škole da upiše, čak i Gimnaziju – navodi Damjanović Tomin i dodaje da je skoro svim đacima koji su upisali smerove veterinarski i poljoprivredni tehničar to bila prva želja.

 

Polažu za F kategoriju po višestruko nižoj ceni

Na pitanje šta je razlog ovakvoj popularnosti, naša sagovornica odgovara da je to zato što je praktična nastava ovde veoma kvaliteno osmišljena i da đaci, zahvaljujući praksi, imaju šta da nauče. Takođe, oni na ovim smerovima stiču pravo da polažu u školi za dobijanje dozvole za F kategoriju. U auto školama to bi koštalo 50.000 dinara, a u Srednjoj poljoprivrednoj školi ceh iznosi svega 4.500 dinara. Naravno, to je omogućeno samo đacima, zato što obuku imaju tokom nastave.

-Poljoprivreda je budućnost, jedina grana privrede koja je stabilna. To, čini mi se, shvataju i deca. U našu školu idu, ili su je već završila, deca iz svih velikih porodičnih gazdinstava iz srednjeg Banata. Na nastavu dolaze učenici iz Bašaida, Novog Miloševa, Novog Bečeja, Šurjana... Dosta dece, čak i sa manjim materijalnim mogućnostima, ostaje na selu, jer tamo vide neku budućnost u trenutku kada od roditelja naslede imanja. Svesni su da ne mogu svi da rade i žive u Zrenjaninu i da im je bolje da na selu budu gazde kakvih – takvih imanja, s tim da ih vremenom unaprede – ističe Damjanović Tomin i napominje da je nedavno bila u jednoj porodici u Šurjanu i da se veoma prijatno iznenadila kada je na licu mesta videla kako je ovo porodično gazdinstvo organizovano, a koje vrlo pristojno živi od poljoprivrede.

Direktorka Srednje poljoprivredne škole u Zrenjaninu smatra da vlasnici malih parcela mogu da se bave organskom i plasteničkom proizvodnjom, čija ekspanzija tek sledi.

-Ove godine imaćemo i parcele na kojima ćemo se baviti organskiom proizvodnjom, a podižemo i jedan voćnjak. Pošto nismo poljoprivredna zadruga, nije nam prevashodni interes da ostvarujemo profit, već smo spremni malo i da rizikujemo, da bi đaci što više naučili. Bavimo se i semenskom i običnom proizvodnjom, a imamo i farmu, gde smo prvenstveno bazirani na ovčarstvu, ali gajimo i krave, svinje i razne pernate životinje – dodaje Milica Damjanović Tomin, uz napomenu da Srednja poljoprivredna škola raspolaže sa sto hektara zemljišta, na kojima se odvija proizvodnja.

Željko Balaban 

Projekat "Na selu mora da raste mladost" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.   

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam