ravago

Za žalfiju 1.200, za kamilicu 700, za plastenik 2.000 evra

Za žalfiju 1.200, za kamilicu 700, za plastenik 2.000 evra

Šta će sve moći mladi koji nameravaju da ulože 10.000 evra u investiciju, a da im država vrati 7.500 evra, kako najavljuje ministar poljoprivrede

Kako pokrenuti posao s hiljadu evra? Ovo pitanje i razmišljanje sigurno je sastavni deo svakodnevice mnogih u Srbiji, bilo da nisu zaposleni, rade za neredovne ili male plate ili su pak u procesu restrukturiranja minulih meseci ostali bez radnog mesta. Retki su oni koji spadaju u ove kategorije, a da u džepu imaju pozamašnije sume i lako mogu započeti sopstveni biznis.

foto:novipočetak

Stručnjaci i poslovni ljudi poručuju da se u preduzetničke vode može uploviti i ako niste „puni kao brod“, a savetuju, između ostalog, i ulaganje u poljoprivredu. Srpska asocijacija menadžera (SAM), „DNA komjunikejšns“ i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) su, u sklopu projekta za razvoj preduzetništva „Šansa za novi početak“ analizirali koliko je novca potrebno za pokretanje vlastitih poslova.

Izračunali su da ulaganje u proizvodnju kamilice na hektaru iznosi 700 evra, heljde hiljadu, žalfije 1.200, a belog sleza 1.300 evra. U proizvodnju bosiljka na hektaru potrebno je uložiti 1.100 evra, a višerodnih malina na 200 kvadratnih metara oko 2.700 evra. Za plastenik s cvećem od 150 metara kvadratnih ulaganje je 3.000 evra, toliko je potrebno i za japanske prepelice, a kalifornijske gliste traže nešto više – oko 3.500 evra.

Plastenička proizvodnja povrća bi se, po ovoj analizi, mogla pokrenuti sa 2.000 do 4.000 evra, ružičnjak na deset ari može se podići za 3.500 evra, a za kupine na hektaru potrebno je 10.000 evra.

Ko se odluči za stočarstvo, najjeftinije će proći ako uloži u svinje – 1.200 evra, dok za tov junadi treba 5.000 evra, za koze oko 4.500, a za ovce 3.500 evra.

Sudeći po ovome, mladi koji žive u ruralnim područjima imaće itekako vajde od pomoći iz državne kase koju je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

– Ako želi da proširi proizvodnju, ima plan da uloži 10.000 evra, država će mu unapred dati 7.500 evra i pratiti u narednim godinama da li je uložen na način kako je predviđeno i može da se pravda računima – najavio je on.

Kreatori agrarne politike uvode, kako kažu, prvi put novu kategoriju korisnika podsticaja, što je šansa za vlasnike poljoprivrednih gazdinstava, mlađih od 40 godina koji nameravaju da ostanu ili da se vrate na selo.

Uz unapred pripremljen biznis plan država će u 2017. godini bespovratno sufinansirati 75 odsto predviđenih ulaganja, a maksimalna pomoć, prema najavama, biće do 10.000 evra. Obaveza će biti da se prijave PIO fondu, ali još nije poznato koliki je ukupan fond predviđen za te namene.

Mediji podsećaju na to da ovo baš i nije tako nova ideja, budući da je 2004. država iz budžeta za agrar takođe izdvajala 900 miliona dinara za sufinansiranje projekata mladih

foto:novipočetak

poljoprivrednika. Efekti ovih mera, međutim, nisu poznati.

Ovoga puta, po najavama, prednost će imati gazdinstva u ekonomski najmanje razvijenim opštinama, sa otežanim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju. Kao i takozvanim devastiranim područjima (opštinama četvrte grupe) kakvih je najviše u istočnoj i južnoj Srbiji.

Prvenstvo će imati poslovi vezani za proizvodnju i preradu mesa, mleka, voća i povrća. Cilj je da se pomogne u oblastima koje mogu dobro da prođu na tržištu i u izvozu jer su zajedničke analize dosadašnje agrarne politike, rađene sa Svetskom bankom, pokazale da neke od ranijih državnih mera nisu davale nikakve rezultate.

– Država daje 5.000 evra za otvaranje novih radnih mesta, mi ćemo dati dvostruko više, računamo da je toliko dovoljno mladom bračnom paru da pokrene biznis – rekao je Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede, a prenosi “Politika”.

Analitičari međutim ističu da će efekti ovih mera, koji su doneti bez ozbiljne pripreme, biti skromni. Da bi mladi ostali na zemlji potrebno je mnogo više od jednokratne pomoći sektora za poljoprivredu. Smatraju da je bilo bolje sačekati da nam postanu dostupni IPARD fondovi, iz kojih najveći deo novca treba uložiti upravo u ovakve projekte.

– Ideja je dobra. EU takvu agrarnu politiku vodi već 15 godina, ali se taj problem sagledava šire – radi se na podizanju tipskih gazdinstava, gradi se infrastruktura, putevi. Mladim bračnim parovima obezbeđena je zdravstvena zaštita, škole. Kakvu perspektivu imaju danas mladi u zabitima na jugu Srbije? Ovom problemu mora da se pristupi mnogo ozbiljnije – izjavio je za “Politiku” Vojislav Stanković, agrarni analitičar. Prema njegovom mišljenju, država ne može da bude večni titular zemljišta već bi morala što pre da ponudi mladim bračnim parovima da otkupe posede, što bi im dalo sigurnost i trajnije ih vezalo za poljoprivredu.

S. Gluščević

Projekat "Mladi na selu, 50 priča ZA" sufinansirao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva”.

 

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam
Razvojni fond Vojvodine