ravago

Kako napraviti kompost

Kako napraviti kompost

Iskoristite otpad koji bacate u smeće za izradu komposta neprocenjivog za vaše biljke. Stara prirodna metoda kojom ćete pretvoriti organske ostatke u plodni humus

Odvajate li kuhinjski otpad? Jeste li znali da čak 30% ukupnog kućnog otpada čini onaj organski? Kompostiranjem biorazgradivog kućnog otpada stvarate koristan humus.

Šta je kompost

Kompostiranje je stara prirodna metoda kojom ćete pretvoriti organske ostatke u plodni humus. Kompost, dakle, nastaje od ostataka voća, povrća, čaja, kave itd.

Kada otpadne lišće, odumre biljka ili se sruši neka grana, hranljive tvari se vraćaju zemlji. Stavljanjem ostataka voća i povrća na hrpu načinjenu od otpalog lišća i granja, ubrzaćete proces kompostiranja, a hranljivi kompost koristiće vašem vrtu. Time ćete ne samo na najprihvatljiviji način zbrinuti organski otpad, već ćete reciklirati hranljive tvari. Ostacima hrane poboljšaćete kvalitet zemlje u svojoj bašti jer će postati otpornija na štetočine i bolesti.

Kompostiranjem hranite biljke i rešavate se otpada.

Kako odabrati mesto za kompostiranje

Pre nego što započnete sa kompostiranjem, važno je odabrati mesto na kojem ćete držati kompost. On ne zahteva veliki prostor – može stajati i na balkonu! Možete ga slagati u hrpu, i po želji, ograditi ga letvama, ciglom, žicom. Doduše, postoje i specijalni komposteri koje nude specijalizovane prodavnice.

Za kompost može poslužiti plastična kanta, a i metalna kutija. Međutim, uzmite u obzir da dno kutije mora imati rupice. Ako želite slagati kompost na hrpu, dovoljno je da u svom vrtu osigurate mesto gde želite držati kompost koji treba pokriti. Hrpa bi trebalo da bude velika oko 1 metar i isto toliko široka. Dužina ovisi o količini otpada kojim raspolažete. Ukoliko ne želite da je kompost „neuredan“ , možete ga ograditi.

Kompostiranje u hrpi omogućava lakši pristup kompostnom materijalu, lakše okretanje komposta, kontrolu vlažnosti i prozračnosti.

"Zeleni" i "smeđi" kompost

Materijali za kompostiranje razvrstavaju se u „zelene“ i „smeđe“. Zeleni materijali bogati su azotom ili proteinima. Oni pomažu bržem rastu korisnih mikroorganizama.

U  zeleni kompost ubrajamo:

travu

talog kave

filter vrećice od čaja

ostatke voća i povrća

izmet krave, konja ili ovce

Smeđi materijali bogati su ugljenikom ili ugljikohidratima. Smeđi kompost služi kao izvor hrane za mikroorganizme.

U smeđi kompost ubrajamo:

otpalo lišće iz vrta

borove iglice

koru drveća

grančice

slamu, seno, piljevinu

papir

pamučnu tkaninu

Uzmite u obzir da se neki organski otpaci teško razgrađuju. Zbog toga se ne preporučuje da se u kompost stavljaju velike količine takvih otpadaka. Primer su čepovi od pluta, ljuske oraha, pamuk...

Kompostirati se nikako ne smeju osemenjeni korovi, lišće oraha, bolesne biljke, ostaci kuhanih jela i proizvodi životinjskog porekla.

Ostaci hrane i mlečni proizvodi vrlo lako će privući glodare. Osim toga, kompost bi se zbog štetnih bakterija mogao pokvariti te uzrokovati razne bolesti.

Zbog sadržaja teških metala i toksina, na kompostište nikako ne smete staviti otpatke koji sadrže hemikalije - stare lekove, PVC ambalažu, stiropor, časopise u boji, mačji ili pseći izmet, ostatke duvana, sadržaj vrećica iz usisavača itd.

Jedini izmet koji se preporučuje kao gnojivo u kompostištu je izmet životinja koje se hrane isključivo biljnom hranom, kao što su krave, konji ili ovce.

Tačan omer „zelenog“ i „smeđeg“ ne postoji, ali se preporučuje da koristite dve trećine „smeđeg“ na jednu trećinu „zelenog“ materijala. Stvaranje komposta će se dogoditi i bez tačno određenog omera jer se radi o prirodnom procesu.

Kako napraviti kompost

Kompostiranje započinjete već u kuhinji - odvajanjem biorazgradivog otpada i njegovim usitnjavanjem. Kad god skuvate jelo ili kafu, stvarate određenu količinu biootpada. Taj otpad koji nastaje od ostataka povrća, voća, taloga od kafe i vrećica od čaja nemojte bacati u smeće, već ga usitnite i bacite u posebnu kantu.

Zatim odaberiti mesto za slaganje komposta, i tu se ne sme skupljati voda. Bilo bi dobro da postoji blag nagib. Mesto za kompostnu hrpu treba biti zaštićeno od vetra i jakog direktnog sunca.

Osnova svakog komposta je podloga, koja je poput temelja za kuću. Temelj kompostne hrpe treba da se sastoji od drvenastog krupnijeg materijala poput komadića drveta, grančica, pruća… itd.

Ukoliko za kompostiranje koristite plastičnu bačvu, sanduk ili kutiju, morate na dnu izbušiti rupe koje će biti otvori za vazduh jer kompostna gomila mora disati.

Da biste dobili kvalitetan kompost, treba da vodite računa o slaganju otpada, i o odnosu azota i ugljenika.

Lišće i suve biljke bogate su ugljenikom, dok su biorazgradivi ostaci iz kuhinje bogati azotom. Ugljenik je bakterijama gorivo, a azot - građevinski materijal.

Šta znači dobro složiti kompost? "Zelene" materijale za kompost (kuhinjski otpad) usitnite i pomešajte sa „smeđim“ materijalom (lišće, grančice, slama).

Zatim sve to namočite, ali ne previše. Slažite kompost na gomilu, prekrijte ga zemljom ili slojem slame, sena ili lišća.

Kompost ne sme biti prevlažan. Ukoliko je kompost previše vlažan, treba omogućiti drenažu suvišne vode ili dodati suvog komposta kao što su novine ili piljevina.

Ukoliko je kompost presuv, potrebno ga je zaliti vodom ili dodati biljne ostatke koji će mu nadoknaditi nedostatak vode.

Kompost treba s vremena na vreme promešati kako se ne bi usmrdio i kako bi dobio dovoljno kiseonika, te se na taj način pretvorio u potreban humus. Redovno mešanje komposta donosi vazduh bakterijama. Gomilu komposta treba protresati otprilike svaka tri meseca ili kada vidite da se hrpa očigledno slegnula. Pri okretanju, pazite da kompost koji je bio na dnu dođe na vrh i obrnuto. Tako će se kompost prozračiti, a po potrebi možemo ga i navlažiti.

Ukoliko otpad odlažete kako nastaje, okretanje morate raditi češće - najmanje jednom mesečno.

Međutim, kompost se ne sme prečesto protresati jer ga moramo pustiti da se zagreje.

Zagrevanje komposta je veoma važno jer se na taj način uništavaju seme korova, uzročnici bolesti i štetočine. Idealna temperatura u sredini hrpe komposta je 50-70 stepeni C.

Kompostnu hrpu treba pokriti da biste je zaštitili od svetla, ali i od preterane vlage u zimskim, te prevelike suše u letnjim mesecima.

Idealan materijal za pokrivanje je onaj koji propušta vazduh, a zadržava vlagu, na primer tanki sloj zemlje, suva trava, lišće, seno ili karton.

Nakon šest meseci do godine dana iz organskog otpada nastaće prirodno gnojivo bogato hranljivim tvarima – kompost.

Dobar kompost nema neugodan miris truljenja već više podseća na miris vlažne zemlje u šumi.

Zreo kompost je ujednačenog izgleda, grumenast, tamnosmeđe do crne boje. U njemu ne prepoznajemo početni biomaterijal.

Nezreo kompost nema tamnu boju, kiselkastog je mirisa ili miriše na gljive. U njemu se mogu naći ostaci tvari poput lišća, ostataka povrća i sl. Takav kompost najbolje je preokrenuti i pustiti da dozri.

Drugi načini upotrebe komposta

Ukoliko uskoro planirate da zasadite novo drvo, iskopajte rupu adekvatne veličine. Pre sadnje drveta neko vreme stavljajte biološki razgradiv kuhinjski otpad na dno rupe.  Na taj način ćete zemlju u koju planirate da zasadite drvo obogatiti hranljivim tvarima.

Ako imate deo vrta koji za sada ne želite obrađivati, ali želite zadržati plodno tlo koje ćete u budućnosti iskoristiti za sadnju, organski kuhinjski otpad stavite na površinu zemlje. Na taj način sprečićete isušivanje zemlje i rast korova.

Ukoliko su vam hranljive tvari potrebne za zalivanje vrta, organski otpad možete odlagati u veliku kantu ili bačvu i jednostavno čekati da istrune, a potom iskoristiti za zalivanje bašte.

(Alternativa za vas)

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam