ravago

OrganicNet, za zdrav život

OrganicNet, za zdrav život

Organska, sirova, neobrađena… Hrana tretirana i pripremana van industrijskih traka doživljava se kao globalni trend, ali da li je samo trend?

Sve veća zainteresovanost za hranu koja se proizvodi bez upotrebe hemikalija, kao i svest o tome kako hrana utiče na psihofizički razvoj nam govori suprotno. Iako izgleda da je veliki raskorak između želja i mogućnosti – da živimo brzo, a ne posežemo za brzo spakovanom, pripremljenom hranom – taj jaz postaje premostiva prepreka, a i u Srbiji imamo rešenje za to.

Naime, onlajn platforma “OrganicNet” je društvena tržnica gde možete poručiti i u najkraćem roku dobiti kvalitetne, proverene proizvode – od povrća i voća, do najsočnijih i kvalitetnih komada mesa.

U razgovoru za portal “Zdrava i prava”, Dragana Grbić, direktorka marketinga i poslovnog razvoja, i Stanislava Stojanović Novoselac, generalna direktorka “OrganicNet-a” otkrivaju nam najveće izazove – kako proizvoditi i prodavati organske proizvode danas u Srbiji.

Šta je esencijalno za bavljenje organskom proizvodnjom i poslom koji podrazumeva plasman te robe? Koliko su ljudi skeptični, poverljivi ili nepoverljivi prema organskoj hrani i dodatno prema usluzi koja se obavlja online?

Dragana: Ljudi su vrlo često nepoverljivi prema organskoj hrani, a ni kupovina preko interneta nije u velikoj meri uobičajena na našim prostorima. Prepoznali smo ove prepreke i verujem da smo pronašli rešenje. Preko “OrganicNet” platforme kupci direktno poručuju proizvode od proizvođača, te se barijera prevazilazi kroz međusobnu komunikaciju. Mogućnost ostavljanja preporuke i ocenjivanja međusobne saradnje doprinosi povećanju poverenja. Takođe, prodavci ukoliko obeleže svoj proizvod kao organski u obavezi su da prilože sertifikat dostupan kupcima na uvid.

Koliko je Srbija ozbiljna zemlja za proizvodnju organske hrane obzirom na okolnosti iz prošlosti koje nam ne idu u prilog(npr. bombardovanje)?

Dragana: U odnosu na površinu obradivog zemljišta i onog koje bi trebalo da je pod organskom proizvodnjom Srbija još nije dovoljno razvijena, ali se stanje popravlja. Najveća prepreka je, čini mi se, nedostatak sredstava i podrška državnih institucija kao i zakoni koji jasno ne regulišu nabavku semena i plasman organskih proizvoda. Da bi zemljište bilo pogodno za organsku proizvodnju potrebno je da prođe manje od 10 godina, što je sasvim dovoljan vremenski period da možemo da kažemo da nema posledica zagađenja.

Koliko je industrijska proizvodnja hrane “u problemu” na globalnom nivou?

Stanislava: Hrana postaje ograničen resurs, a industrijska proizvodnja hrane, koja je svojevremeno trebalo da ponudi rešenje, danas je problem koji se može posmatrati na nekoliko različitih nivoa – od prekomernog iskorišćavanja prirodnih resursa, neuhranjenosti i malnutricije do problema vezanih za bacanje hrane, nutritivnu vrednost hrane i zdravlje ljudi. Nezavisno od toga koje mesto zauzimamo u lancu prehrambene industrije, izvesno je da je jedan od najvećih izazova to što se mora pronaći održivo rešenje za proizvodnju i distribuciju hrane koje će odgovoriti na potrebe ljudi. Bolje uviđamo veličinu ovog problema ako uzmemo u obzir da se predviđa da će do 2050. biti devet biliona ljudi. Da jedno od rešenja može da bude organska proizvodnja pokazuje i to što Danska želi da svoju celokupnu privredu pretvori u organsku do 2020. godine.

Kakva su iskustva u svetu kada je u pitanju distribucija organskih proizvoda?

Dragana: Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM) je prepoznala problem distribucije i raskorak između potražnje i ponude kao jedan od ključnih prepreka za razvoj organske poljoprivrede. Potražnja je velika, a kupci koji žive izvan velikih gradova ne mogu lako i jednostavno da dođu do organske hrane. Kada smo razvijali ideju “OrganicNet” tržnice želeli smo da upravo odgovorimo na tu potrebu. Platforma se ne bavi direktno distribucijom proizvoda i mi smo uvideli da je bolje rešenje da omogućimo da se smanji vreme i poboljša kanal distribucije tako što ćemo direktno povezati prozvođače i kupce. Omogućavamo proizvođačima da besplatno oglase proizvode i kupcima da te proizvode poruče direktno od proizvođača. Preuzimanje robe je stvar dogovora između kupca i proizvođača. Ovim pristupom omogućili smo da “OrganicNet” odgovori na ovu potrebu globalno i da lako poveže proizvođače i kupce na svim tržištima.

Osim povrća i voća u ponudu ste uključili i meso. Da li je to ono što vas izdvaja od ostalih onlajn pijaca organske hrane u Srbiji?

Stanislava: “OrganicNet” je na prvom mestu društvena tržnica. Želeli smo da omogućimo i proizvođačima i potrošačima da dožive onlajn kupovinu u prisnijem, a opet ozbiljnom kontekstu. Ono što izdvaja “OrganicNet” jeste to što se kroz direktan kontakt proizvođača i kupca razvija i gradi poverenje, što je izuzetno važno za kupovinu preko interneta. Mogućnost korisnika da u potpunosti prilagode platformu svojim potrebama, da komuniciraju direktno i sami postave uslove saradnje, čini kupovinu i prodaju jednostavnom i efikasnom. Sa druge strane, želeli smo i da omogućimo proizvođačima da podele svoje znanje i primere dobre prakse, pa je tako OrganicNet i mreža za deljenje znanja. Svi zainteresovani za oblast organske poljoprivrede mogu pronaći stručne tekstove i sadržaje na platformi.

A šta se u njihovom privatnom životu promenilo od kada su počele da rade na “OrganicNet” platformi?

Dragana: Ovog proleća sam sa suprugom počela da proizvodim čeri paradajz. Sam čin proizvodnje hrane zahteva mnogo truda i posvećenosti, ali i pored toga ja u tome vidim zadovoljstvo.

Stanislava: Rad na “OrganicNet” platformi je dosta uticao na mene da počnem još više da se zanimam za zdravu ishranu. Imali smo tu priliku da prve proizvođače koji su počeli da koriste OrganicNet upoznamo lično što je na mene ostavilo veliki utisak. Oni nisu samo proizvođači organske hrane, već i čuvari prirode i aktivni promoteri zdravog načina života. Za mene organska hrana ne predstavlja samo namirnice koje su zdrave, niti me asocira samo na zdravlje, već na povezanost prirode i čoveka, i na potrebu da se svi udružimo i doprinesemo očuvanju i zaštiti planete Zemlje. Proizvodnja bez upotrebe pesticida, veštačkih dodataka i hemikalija, znači zdravije zemljište i zdravije izvore vode. Sistem plodoreda koji je je jedan od temelja organske proizvodnje, doprinosi biodiverzitetu, pa samim tim organska proizvodnja doprinosi zdravijem ekosistemu. Kupovinom organske hrane, podržavamo male porodične farme, a kupovinom domaćeg umesto uvoznog doprinosimo smanjenju potrošnje nafte i samim tim utičemo i na manje zagađenje atmosfere. Sve ovo pokazuje da podrška organskom pokretu obuhvata mnogo širu sliku od zdrave hrane, i meni je drago što mogu barem malim delom da doprinesem nečemu što je dobro za sve nas.

Zanimljivo 85 odsto kupaca čine žene, a svima je zajednička svest o važnosti zdrave ishrane

– “OrganicNet” je došao u pravo vreme i zajedno sa ostalim članovima tima zaista čvrsto verujemo da radimo dobru stvar za celokupno društvo. Savremen način života ne ostavlja mnogo vremena da brinemo o sebi. Zdravlje je nešto na šta često ne mislimo dok se ne pogorša i to svakako treba da promenimo. Zdrava ishrana značajno može da doprinese boljem kvalitetu života, i to je ono što mi sa “OrganicNet”-om želimo da pomognemo. Osim mladih mama, koje najčešće naručuju proizvode, sve više ljudi ima potrebu da podrži male biznise i lokalne proizvođače, pa su klijenti “OrganicNet-a” i osobe koje cene napore pojedinaca.

“Organik net” planovi

Kao deo tima, među kojima su odnosi ne samo kolegijalni, nego i prijateljski, Dragana kaže da veruje da svi zajedno rade na podizanju svesti ljudi o značaju zdrave ishrane.

– Naš cilj je da doprinesemo razvoju organskog pokreta u svetu i to je ono što me zaista čini srećnom.

Kratkoročini planovi su da ovaj tim svojim korisnicima pruži još bolje usluge, a dugoročno “OrganicNet” platforma je kreirana da ponudi rešenje na globalnom nivou, pa je jedan od njihovih sledećih koraka pokretanje platforme i na drugim tržištima.

(Zdrava i prava)

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam