ravago

Organska proizvodnja spotiče se o finansije

Organska proizvodnja spotiče se o finansije

U Austriji, Švedskoj, Estoniji i Češkoj udeo površina pod organskim usevima je 20 odsto, kod nas tek nešto iznad nule

Organska poljoprivreda se kod nas sve češće spominje u kontekstu perspektivne proizvodnje koja može da zaposli veliki broj nezaposlenih i obezbedi pristojan prihod čak i s manjih proizvodnih površina.

Ipak, da bi se to postiglo, potrebno je bolje obrazovanje poljoprivrednika i veća pomoć institucija, pre svegadržave. Finansiranje proizvodnje je jedan od najvećih problema jer poljoprivrednici nemaju dovoljno svojih sredstava, pomoć države je nedovoljna, a kreditna podrška banaka nepovoljna. Finansiranje organske proizvodnje bilo je tema i poslednjeg foruma o organskoj proizvodnji koji je organizovao Centar za organsku proizvodnju u Selenči što samo po sebi govori koliko je ovaj problem važan.

“Želeli smo da poljoprivrednicima omogućimo da budu informisani o svim izvorima finansiranja, uključujući i podsticaje na nivou države, Pokrajine, mogućnost pribavljanja novca iz inostranih fondova, kao i programe finansijske pomoći banaka”, kaže Jozef Gašparovski, predsednik Centra u Selenči.

“Činjenica je da se najviše poljoprivrednika i dalje oslanja na sopstvena sredstva jer se ne usuđuju da se dugoročno zadužuju. Oni smatraju da državne subvencije, koje su za 40 odsto veće u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, nisu dovoljne. Po mišljenju Gašparovskog, u ovim uslovima poslovanja površine pod organskim usevima ne mogu se povećati do željenih tri ili četiri odsto koliko će Srbija morati da ima ako postane članica EU. Do ulaska u članstvo obim organske proizvodnje mora da se poveća minimalno 10 puta.

“Najvažnije je da se poljoprivrednici oslanjaju jedni na druge u čemu im pomoć pruža Centar za organsku proizvodnju. Organizacijom simpozijuma i foruma uspeli smo da utičemo na unapređenje ovog sektora tako što smo podsticali uvođenje obrazovanja o organskoj proizvodnju na fakultete i u srednje škole, pomagali smo da se ljudi osposobe za obavljanje ove delatnosti, da dođu do novih saznanja, obezbede plasman. Takođe, bili smo inicijatori donošenja aktuelnog zakona o organskoj poljoprivredi koji je potpuno u skladu s legislativom EU”, objašnjava Gašparovski.

Naš sagovornik navodi i da se u Selenči već dve godine zaredom organizuju međunarodni poslovni B2B susreti na kojima se mogu povezati proizvođači, prerađivači i kupci organskih proizvoda. Upravo zahvaljujući ovim susretima, mnogi su upoznali poslovne partnere s kojima su uspostavili uspešnu saradnju. Važno je, kaže, da proizvođači postanu organizovana snaga koja će uticati na kreiranje agrarne politike u ovoj oblasti, koja se u svetu sve više ceni i dobija na značaju.

Broj hektara pod organskim usevima je kod nas jedva nešto veći od nula odsto, a u razvijenim evropskim zemljama ove površine su znatno većei iz godine u godinu još više rastu.

Austrija, Švedska, Estonija i Češka predstavljaju četvorku gde su organski usevi zastupljeni na gotovo 20 odsto površina. U još 13 evropskih zemalja udeo organske proizvodnje kreće se oko 10 odsto. S povećavanjem površina raste i konkurentnost organske proizvodnje u ovim zemljama, a to je još jedna potencijalna opasnost za razvoj ovog sektora kod nas.

(A. Milić, Poljoprivrednik)

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam
Razvojni fond Vojvodine