ravago

Organske najviše u Vojvodini

Organske najviše u Vojvodini

 Ovi proizvodi gaje se na svega 0,28 odsto ukupnog obradivog zemljišta u našoj zemlji, što je, s obzirom na agroekeloški potencijal Srbije nedovoljno

Domaći proizvođači organskih proizvoda na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu predstavili su se u Hali 1a. Ponuda je različita – od primarnih poljoprivrednih proizvoda, preradjevina od voća I povrća, do preparata namenjenih organskoj proizvodnji i vidljivo je da se, u skladu s rastom potražnje organskih proizvoda, povećava i interes prozvođača da se upuste u ovu vrstu  poljoprivredne proizvodnje. Zainteresovnih ima i to pre svega u urbanim sredinama, a da bi se time bavilo potrebno je, uz dobru volju i mnogo znanja, truda i stalna edukacija.

U Srbiji se, po podacima iz 2014. godine, organski proizvodi uzgajaju na oko 9.400 hektara. Poslednjih nekoliko godina značajno je povećana površina na kojima se gaje organski proizvodi, a po rečima  generalne sekretarke Nacionalne asocijacije za organsku prozvodnju „Serbia organika“ Ivane Simić, svake godine se površine na kojima se gaje oraganski proizvodi povećaju za oko 1.000 hektara.

- I pored povećanja površina na kojoj se uzgajaju organski proizvodi, one su još uvek veoma male – kaže Ivana Simić. – Naime, oraganski proizvodi gaje se na svega 0,28 odsto ukupnog obradivog zemljišta u našoj zemlji, što je, s obzirom na agroekeloški potencijal Srbije nedovoljno.

Po njenim rečima, organska proizvodnja najzastupljenija je u Vojvodini, a na ovom području najviše se gaje žitarice i povrće. U  zapadnoj Srbiji veoma je rasprostranjen organski uzgoj voća (malina, kupina, šljiva, višnja, jabuka i šumsko voće). Praktično, sve što se proizvede lako nađe put do kupaca, iako su organski proizvodi skuplji od onih proizvedenih konvencionalno.

- Potražnja za organskim proizvodima sve je veća i stalno raste i u našoj zemlji, Evropi i svetu. Gotovo sve organski proizvedeno voće u Srbiji se izvozi, dok  se povrće i proizvodi od žitarica uglavnom plasiraju na domaćem tržištu. U poslednje vreme pojavili su se organski proizvoda od mleka, ali ih je veoma malo, a tek je započeta proizvodnaj mesa i jaja, koji su veoma traženi i plasman je siguran – kaže Ivana Simić.

Da bi se organskoj proizvodnji okrenulo više poljoprivrednika, ukazuje Ivana Simić, potrebno je da se obezbede bolji uslovi. Ona ističe da se “Serbia organika”, kao krovna i nacionalna asocijacija bori za obezbeđenje boljih zakonskih i podzakonskih propisa jer se na taj način može doprineti razvoju organske proizvodnje.

- Neophdno je i povećanje podsticaja za organsku proizvodnju.  Oni su sada vezani za konvencionalnu proizvodnju i iako su veći za 40 odsto, ralno su mali i iznose 2.800 dinara. Oni koji se okrenu organskoj proizvodnji mogu računati na povraćaj 40 odsto troškova postupka kontrole sertifikacije, koja je obavezna, i povraćaj 50 odsto za investicije u primarnu proizvodnju i preradu organskih proizvoda - kaže Ivana Simić.

Velika potražnja šansa za proizvođače

Najveći sajam organskih proizvoda održava se u Nirnbergu i na ovoj priredbi “Serbia organika” redovno predstvalja domaću organsku proizvodnju. Na ovogodišnjem sajmu u  Nirnbergu je za ponudu srpskih proizvodjača i preradjivača  organskih proizvoda vladalo je veliko interesovanje i postignuti dobri poslovni rezultati. Po rečima Ivane Simić, u Evropskoj uniji je potražnja za organskim proizvodima izuzetno velika i to je velika šansa za domaće proizvođače.

(Sajamske informacije)

Prethodni članak
Otvoren NLB organik konkurs
Sledeći članak
Kako napraviti kompost
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam