ravago

Pametno je ulagati u organsku

Sa okruglog stola na Forumu o organskoj proizvodnji u Selenči
Sa okruglog stola na Forumu o organskoj proizvodnji u Selenči

Edukacija i veći podsticaji iz državne kase uslov za uspešniju organsku proizvodnju, kaže direktor Organik kontrol sistema Nenad Novaković 

Kako tema bezbednosti hrane biva sve aktuelnija i potrebnija i kako se, barem na srpskom tržištu, još uvek postavlja pitanje kvaliteta kontrole namirnica, tako raste i značaj sertifikacije u poljoprivredno-prehrambenom sektoru. Zahtevi za bezbednim proizvodima sve su veći, a sve više potrošača okreće se organskoj hrani, smatrajući je zdravijom i sigurnijom. Međutim, namirnice proizvedene po ovim principima još uvek ne zauzimaju puno mesta na trpezama u Srbiji i tako će i biti dok se na organsku proizvodnju ne bude gledalo iz drugog ugla, dok država ne bude izdašnija prema proizvođačima, dok se bolje ne edukuju i oni koji takvu hranu prave i oni koji je konzumiraju.

Poslednjih godina organska proizvodnja i sertifikacija ovih proizvoda je u porastu, ali spram zemalja u EU, naši su koraci teški i tromi.

-Od pet do deset procenata je godišnji rast kada je o organskoj proizvodnji reč i to je stalni trend. On nije značajan, na primer u odnosu na organsku proizvodnju u Hrvatskoj, koja je imala nagli skok onog časa kada je država otvorila budžet, odnosno kada je njeno ministarstvo poljoprivrede počelo da subvencioniše proizvođače. Subevncije za organske proizvođače u Hrvatskoj dostizale su hiljadu evra po hektaru i to je generisalo organsku proizvodnju u toj zemlji – kaže za „Agrosmart“ direktor sertifikacione kuće Organik kontrol sistem Nenad Novaković.- Kod nas je organska proizvodnja više generisana domaćim ili inostranim tržištem, kada vam potencijalni kupac nameće potrebu da se uključite u nju jer je on zainteresovan i spreman da plati određenu cenu.

Naš sagovornik, direktor najstarije kontrolne kuće za ovu vrstu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, naglašava da organski proizvodi nisu samo proizvodi koji imaju određen kvalitet, već je to sistem proizvodnje koji ima veću vrednost i značaj s obzirom na to da unapređuje životnu sredinu, da je vrlo socijalan, društveno odgovoran.

-Proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom imaju određen status u društvu, ostvaruju egzistenciju svojih domaćinstava i na farmama imaju zatvoren ciklus proizvodnje, a ujedno dorinose zaštiti životne sredine i unapređuju i sam zdravstveni sistem jer zahvaljući njima konzumiramo hranu koja ne sadrži ostatke pesticida i teških metala. To je mnogo širi sistem nego što je proizvodnja nekog konvencionalnog poljoprivrednog proizvoda – napominje Novaković.

Problem je, dodaje, kako povećati njihovu konkurentnost.

-Shvatili smo da nismo toliko konkurentni u organskim proizvodima, iz prostog razloga što subvencije organskih proizvođača u EU u značajnoj meri, mnogostruko, nadmašuju podsticaje koje dobijaju naši, pa oni mogu drugačije da formiraju cene i nastupaju na tržištu. Nastojimo, stoga, da u razgovorima i saradnji sa ministarstvima, ne samo resornim – poljoprivrednim, već i nadležnima iz sektora trgovine, privrede, zdravstva, obrazovanja... dođemo do najadekvatnijeg modela za unapređenje organske proizvodnje u Srbiji. O tome je bilo reči i na ovogodišnjem Forumu o organskoj proizvodnji u Selenči, u organizaciji Centra za organsku proizvodnju Selenča, kojem su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva trgovine, pokrajinskih institucija te stručnjaci i najveći organski proizvođači u Srbiji. Zaključci sa ovog skupa svakako su dobar putokaz kojim treba ići kako bi se ostvario napredak u organskoj proizvodnji – veli Novaković.

Pomenimo, Organik kontrol sistem je ovlašćena kontrolna organizacija koja se bavi kontrolom i sertifikacijom organske poljoprivredne proizvodnje, prerade, sakupljanja šumskog bilja i prometa organskih proizvoda, a na spisku proizvođača u sistemu kontrole i sertfikacije ove kontrolne kuće je preko 150 proizvođača u Srbiji.

-Svi veliki marketi imaju organske proizvode u ponudi ali je teško ući u njih ako ste poljoprivredni proizvođač sa četiri ili pet hektara. Ali ako imamo deset proizvođača koji ukupno obrađuju 50 hektara, to je već jedna resprektabilna količina i ti proizvodi i njihovi proizvođači sospevaju na rafove marketa s drugačijih tržišnih i pregovaračkih pozicija, ukazuje naš sagovornik uz ocenu da je u Srbiji ova proizvodnja postala tradicija i da sada treba videti šta se može učiniti kako bi se ona unapredila i imala tretman i bolju poziciju.

Sigurno je, veli, da je potrebno nastaviti sa edukacijom proizvođača da bi oni na najbolji način primenila sva pravila organske proizvodnje. 

Sertifikacija skupa za male

Osvrćući se na cenu setifikovanja organskih proizvoda Nenad Novaković napominje da najpre treba videti šta je to predmet sertifikacije. -Ne mogu da kažem da to nije opterećujući faktor, ali ako je reč o prosečanom proizvođaču na jugu Srbije koji ima hektar i po zemljišta, četiri svinje, dve krave i dvadesetak kokošaka, koliko god da košta sertifikacija, na tako malom obimu proizvodnje cena će uvek biti visoka. Što je obim proivodnje veći, cena sertifikacije je niža – kaže Novaković. On objašnjava da proizvođači mogu da izgube sertifikat ukoliko puste u promet proizvode koji nisu sertfikovani, ukoliko se utvrdi da su naknadno imali aktivnosti koje su prouzrokovale da takav proizvod izgubi status i da više nije organski. Takođe, ako se u toku redovne kontrole utvrdi da je proizvođač jabuka, kajsija, paradajza ili bilo čega upotrebio nedozvoljena sredstva, gubi prethodno stečeno, odnosno vraća se na prvu godinu prelaznog perioda u proizvodnji.

(Agrosmart)

Poslednja izmena
Pročitano 687 puta
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam