ravago

Uz GIZ raste srpsko tržište bioenergije

Uz GIZ raste srpsko tržište bioenergije

Milica Vukadinović, rukovodilac u GIZ-ovom programu: Preduzeti konkretni koraci i rešenja

-Srbija ima veliki potencijal biomase u poljoprivredi i šumarstvu za proizvodnju energije stoga je potrebno ojačati kapacitete i kreirati povoljno okruženje za održivo korišćenje bionergije. Takvo korišćenje doprinosi ruralnom razvoju te smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Upravo to je cilj programa srpsko-nemačke saradnje „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“, koji zajednički sprovode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i nemačka organizacija za međunardonu saradnju GIZ – ističe u razgovoru za „Agrosmart“ rukovodilac komponetne za razvoj tog programa Milica Vukadinović. Ona će o programu govoriti na jubilarnom, desetom Forumu organske proizvodnje u Selenči, koji 30. septembra ove godine organizuje Centar za organsku proizvodnju Selenča - COPS

Koji su dosadašnji rezultati programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“, da li su primetni pomaci u stvaranju povoljnijeg okruženja za održivo korišćenje bioenergije u našoj zemlji?

-Održivo korišćenje bioenergije doprinosi, između ostalog, smanjenju emisija štetnih materija, smanjenju zavisnosti od uvoznih energenata, kao i generisanju dodatnih radnih mesta na lokalnom nivou. Svest lokalnih samouprava da se ulaže u razvoj projekata u oblasti bioenergije na lokalnom nivou mora da se razvija kontinuirano i podrži kroz primere dobre prakse. Jedna od uloga koju GIZ DKTI program ima u Srbiji je izgradnja kapaciteta naših partnera da realizuju projekte sa fokusom na korišćenju biomase za generisanje toplotne i/ili električne energije. Isto tako, cilj programa je da se ukaže na konkretne barijere za održiv razvoj tržišta biomase, kao i da se pomogne političkim partnerima da preduzmu konkretne korake ka otklanjanju identifikovanih barijera.  

Standardizacija proizvoda u okviru svake karike u lancu snabdevanja biomasom, kao i uređaja za korišćenje biomase, pogotovo uređaja na drvna goriva u domaćinstvima, je identifikovana kao ključna za povećanje efikasnosti korišćenja biomase. Konkretna rešenja i koraci su u tom pogledu predloženi i preduzeti, počevši od prevođenja i usvajanja relevantnih standarda koji se odnose na biogoriva u uređaja za njihovo sagorevanje.  Isto tako, kroz evaluaciju biogas industrije u Srbiji sprovedenoj početkom 2014. godine od strane GIZ DKTI programa ustanovljene su ključne prepreke za razvoj biogas industrije, kao i kapaciteti koje treba izgraditi. U okviru nove Uredbe o posticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, neke od identifikovanih prepreka su premošćene što praktično znači da su i potencijalni investitori motivisani da razmatraju investicione projekte u ovoj branši.

Koje su trenutno najveće prepreke s kojima se susreću individualna poljoprivredna gazdinstva ili kompanije koje bi da podignu biogas postrojenja?

-Individualna poljoprivredna gazdinstva se susreću sa specifičnostima pionirskog razvoja biogas industrije u Srbiji u ovom momentu. Neke od ključnih zakonskih barijera su premošćene usvajanjem nove Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, kao i mogućnostima zakupa poljoprivrednog zemljišta na duži period za energetske zasade. Međutim, poljoprivredna gazdinstva koja imaju uslove za razvoj biogas postrojenja, kao izvor dodatnog, konstantnog prihoda sa farme i način za pravilno tretiranje stajnjaka, imaju veoma ograničen pristup objektivnim informacijama ili informacijama uopšte. Glavne prepreke, iz perspektive GIZ DKTI programa, za razvoj održivog biogas koncepta je nemogućnost kopiranja rešenja sa drugih farmi ili iz drugih zemalja tj. pristup objektivnim analizama izvodljivosti za konkretnu farmu ili kompaniju. Biogas projekti moraju biti prilagođeni specifičnim uslovima na svakoj farmi, postrojenja moraju biti adekvatno dimenzionisana i odgovarajuća tehnologija izabrana. U suprotnom, paušalna rešenja i loše planiranje dovode do razvoja neodrživog koncepta, a samim tim i finansijskih problema za budućeg operatera postrojenja tj. farmera. Problemi nastaju kada se u proces planiranja krene od želje da se napravi postrojenje unapred smišljenih dimenzija i ugradi oprema unapred definisanog proizvođača. Optimalno je početi analizu i razvoj koncepta od uslova na farmi, količine raspoloživog stanjaka, pristupa drugim sirovinama i sposobnosti finansiranja projekta.

Pravi izazov za poljoprivrednike koji raspolažu sa dovoljnom količinom sirovina je da prilagode biogas koncept uslovima na svom gazdinstvu, kao i da pravilno planiraju da bi povećali efikasnost postrojenja, a samim tim i proizvodnju biogasa koja direktno utiče na profit gazdinstva.  Svakim novim realizovanim biogas projektom baziranim na održivom konceptu, GIZ DKTI program doprinosi razvoju branše na dobrim temeljima.

-Da li imate procenu - koliko bi farma srednje veličine u Srbiji morala da uloži u biogas postrojenje (ako je, recimo, svinjski stajnjak u pitanju), kada bi se i kako ta investicija isplatila?

Procene investicionog troška za mala biogas postrojenja prilagođena privrednim gazdinstvima u Srbiji nisu jednostavne i razlikuju se od gazdinstva do gazdinstva. Postoje iskustva iz Nemačke koja su samo delimično primenljiva kod nas. Analiza isplativosti bazirana na adekvatno procenjenom ukupnom investicionom trošku je suštinska za donošenje investicione odluke. Farmeri moraju da posmatraju investiciju u biogas postrojenje iz perspektive diversifikacije prihoda sa farme, kao i pravilnog načina rešavanja stajnjaka i drugih vrsta organskog otpada sa farme.  U Nemačkoj se investicioni trošak kreće od 3.500 do 8.000 €/kWel., u zavisnosti od veličine postrojenja i postojećim objektima na farmi (skladište za sirovine, tank za stajnjak i slično). Međutim, ukupan investicioni trošak mora da se proceni za individualno gazdinstvo koje ispunjava osnovne uslove, a to su dovoljne količine stajnjaka i pristup ostalim potencijalnim sirovinama. U svakom slučaju, period povrata uloženih sredstava je kraći od perioda trajanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije od 12 godina. Svih tih 12 godina, prihod od prodaje električne energije je konstantan, ukoliko se pravilno upravlja postrojenjem, i može da minimizira oscilacije u ostalim prihodima sa farmi. Na primer, proizvođač mleka iz Nemačke tvrdi da je u biznisu proizvodnje energije, a da je mleko nus proizvod. Vremena se definitivno menjaju i treba iskoristiti mogućnosti koje nastaju sa promenama u okruženju.

-Koji su potencijali za proizvođače organske hrane u pogledu biogasa?

Potencijal proizvodnje biogasa na organskim farmama je u stalnom porastu. Ali čak i u Nemačkoj trenutno samo 0,74 odsto organskih farmi ima biogas postrojenja. Ukupna instalisana snaga električne energije biogas postrojenja na organiskim farmama u Evropskoj uniji je još uvek manja od 50 MW. To je sektor koji će se tek razvijati u budućnosti. Održivi organski biogas je biogas proizveden od supstrata koji najvećim delom potiču iz organske poljoprivrede i/ili proizvodnje organske hrane. Organski digestat kao nusproizvod proizvodnje biogasa je vrlo kvalitetno organsko đubrivo koje se onda koristi na organskim farmama za poboljšanje plodnosti zemljišta čime se ceo krug organske proizvodnje zatvara. Pozitivni aspekti biogas proizvodnje su dodatno i zaštita podzemnih voda i biodiverziteta. Manja biogas postrojenja do 50 kW bi bila dovoljna za ove svrhe, ali tehnološki i ekonomski aspekti ovakvih projekata svakako treba da su u fokusu kada govorimo o budućim potencijalnim manjim biogas postrojenjima na organskim farmama.

Pirot za primer

-Realizacija projekata u oblasti bioenergije je dugotrajan proces i neophodna je detaljna analiza svakog konkretnog slučaja, jer raspoloživost određene vrste biomase uslovljava izbor tehnološkog rešenja i kapaciteta postrojenja, što direktno utiče na održivost celokupnog projekta. Samim tim, razvoj koncepta i procena izvodljivosti su ključni koraci u razvoju projekata u oblasti bioenergije – kaže Milica Vukadinović.- Na primer, primetan i važan korak je napravila opština Pirot izborom prelaska na biomasu u javnim objektima, projekat koji žele da realizuju u saradnji sa privatnim partnerom – ESCO kompanijom – koja bi bila odgovorna za nabavku opreme, isporučivanje toplote i održavanje. Finansiranje projekta se planira kroz uštede troška grejanja u izabranim školama, a motiv pored uštede je smanjenje emisije štetnih materija i čistiji vazduh za građane Pirota. GIZ DKTI je podržao ovaj projekat, asistirajući u procesu procene izvodljivosti projekta, definisanju nacrta ugovora izmedju javnog i privatnog partnera, pripremi aplikacije komisiji za JPP, pripremi konkursne dokumentacije i izboru privatnog partnera kroz javni konkurs. Postoji niz lokalnih samouprava koje su dobrim iskustvom u Pirotu pokrenute da naprave korak u tom smeru. Izbor partnera je i dalje u procesu, ali obzirom da je period ugovaranja 15 godina, partnerstvo treba da je zasnovano na dobrim osnovama.

Milica Vukadinović zaključuje da se povoljnije okruženje ne stvara samo promenom regulativnog okvira i definisanjem podsticajnih mera, već i realizacijom konkretnih projekata na kojima se uči kroz proces implementacije i prenos tih iskustava. Jedan od mandata Nemačke organizacije za medjunarodnu saradnju GIZ je razvoj demonstrativnih projekata koje je moguće replicirati i na čijim primerima se može najbolje učiti, naglašava ona.

Da sledimo Nemačku

Nemačka prednjači u oblasti biogasa. U toj zemlji postoji preko 9.000 biogas postrojenja sa preko 4.500 MW ukupne instalisane snage. Poređenja radi, u Srbiji su od 2013. godine u funkciji samo tri poljoprivredna biogas postrojenja sa ukupnim kapacitetom od 3 MWel. Međutim, uvođenje biogas postrojenja na farmama srednje veličine u Srbiji stvorilo bi dodatne, konstantne prihode poljoprivrednicima i poljoprivrednim gazdinstvima. Mala biogas postrojenja na farmama podrazumevaju uvođenje tehnologije koja koristi sirovinu, a kojom poljoprivredni proizvođači već raspolažu i besplatna je. U pitanju je otpad iz stočarske prozvodnje – tečni i čvrsti stajnjak, kao i žetveni ostaci, odnosno silaža energetskih biljki, kukuruzna silaža i ostalo. Svi navedeni supstrati se koriste za proizvodnju toplotne energije za potrebe same farme, ali i za proizvodnju električne energije koja se prodaje po unapred definisanim podsticajnim cenama („feed-in“ tarifama) i tako se može ostvariti dodatni prihod.

Slađana Gluščević

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam
Razvojni fond Vojvodine