delta

Preradom do dodate vrednosti zdrave hrane

Preradom do dodate vrednosti zdrave hrane

Pravljenje sokova i čipsa od voća, prerada mleka u specijalne sireve, izrada peciva samo su neki od načina za postizanje viših cena organskih proizvoda.

Mađarska je u okrilje EU ušla 2004. godine i opredeljenje ove susedne države kada je u pitanju poljoprivreda jeste da se u značajnoj meri posveti proizvodnji tradicionalnih i organskih proizvoda, odnosno održivoj poljoprivredi koja je u skladu sa zaštitom životne sredine.

Mađari trenutno imaju 190.000 hektara u organskom statusu, a cilj im je da organsku proizvodnju u bliskoj budućnosti organizuju na više od 300.000 hektara. Najviše zemljišta u organskom statusu, oko 52 odsto, nalazi se pod pašnjacima.

Oko četiri odsto su višegodišnji zasadi, dva odsto je ugar, a na 42 su oranice. U ovoj državi se trenutno, kako kažu sami organski proizvođači, najviše isplati proizvodnja povrća i voća, dobro se plaćaju i organski stočarski proizvodi, a generalno se može reći da sva organska hrana ima kupce. Međutim, kupaca je relativno malo u samoj Mađarskoj i to ne zato što ih potrošači ne žele već iz razloga što se najveći deo organskih proizvoda izvozi. To je ono što Mađari žele da promene u budućnosti. Organski proizvođači i mediji iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Moldavije imali su priliku da nedavno posete neke od mađarskih organskih proizvođača u okviru međunarodnog projekta "Socijalno uključivanje i osnaživanje mladih kroz podršku razvoju centra za učenje u organskoj proizvodnji" i upoznaju se s trendovima u organskoj proizvodnji u ovoj državi. Nosilac ovog projekta je Centar za organsku proizvodnju u Selenči, a domaćin skupa bila je mađarska organizacija Raba-Duna-Vag, evropska grupa za teritorijalnu saradnju iz Mađarske.

Organska jaja donose profit

Šandor Nađ iz mesta Somod u Mađarskoj bavi se organskom proizvodnjom od 2012. godine. Ima kombinovano voćarsko-povrtarsko-stočarsko domaćinstvo, a za ovaj način proizvodnje odlučio se nakon što je bio uključen u projekat EU kojim se podstiče razvoj organske proizvodnje. Ovaj mladi proizvođač nasledio je od oca jabučnjak star 40 godina, na površini od četiri hektara. U ovom voćnjaku, koji polako obnavlja i uvodi i nove voćne vrste, postoji sistem za zalivanje "kap po kap", a između stabala slobodno se kreće oko 350 koka nosilja, koje proizvode organska jaja.

- Koke se kreću i jedu štetne insekte koji napadaju stabla, pa na taj način smanjuju potrebu za primenom zaštite, a zahvaljujući držanju na otvorenom, njihova jaja su odličnog kvaliteta. Planiram da udvostručim broj koka nosilja, jer su njihova jaja tražena i dobro se plaćaju, priča Nađ i napominje da je cena organskih jaja trenutno za oko 50 odsto veća od cene konvencionalnih. Ova razlika je nekad bila i veća, ali, kako napominje, zbog nestašice na tržištu jaja, porasla je tražnja za konvencionalnim, što im je podiglo cenu.

Ovaj mladi proizvođač rođen je u ovom selu i tu živi s majkom, ženom i troje dece i kaže da nikada nije imao nameru da ode iz ovog mesta i da je potpuno zadovoljan svojim životom i voleo bi da i njegova deca ostanu da žive tu.
- Nemam konkurenciju na ovom području, jer se samo još jedan proizvođač bavi organskom proizvodnjom, ali on gaji lekovito bilje. Svoje proizvode prodajem komšijama, zatim u obližnjoj Tata banji, gde dolaze brojni turisti, i na organskoj pijaci u Budimpešti. Za kilogram jabuka dobijam oko 1,5 evra, što je dobra cena, ali dosta ulažem u organsku zaštitu koja je skupa, objašnjava Nađ i kaže da najveći problem za dalje širenje proizvodnje predstavlja nedostatak radne snage.
Porodica Nađ ima jednog stalnog radnika, ali do dodatne radne snage u sezoni berbe teško dolazi. Ono čemu će ova porodica u narednom periodu težiti jeste veća diverzifikacija proizvodnje. Već su počeli da prave organski sok i čips od jabuka, čime ostvaruju dodatu vrednost u prodaji ovog voća, mada još uvek najviše prodaju svež, neprerađen proizvod, i to preko posrednika.

Sir za bildere
 

Ferenc Fodor

Ferenc Fodor iz mesta Tata bavi se proizvodnjom i preradom kozijeg mleka. Radi po organskim principima, mada nema sertifikat. Uslovi držanja koza nisu u potunosti u skladu s organskim principima, ali, kako kaže, sertifikat mu i nije potreban, jer celokupnu proizvodnju prodaje unapred poznatim kupcima.


- Uzgojem koza i proizvodnjom mleka počeo sam da se bavim pre 50 godina, kada sam zbog sklonosti ka alergijama kupio prvi par životinja. Moj organizam je odlično reagovao na ovo mleko, pa sam počeo da širim proizvodnju i prodajem viškove. Danas proizvodim i prodajem mleko, sir sa dodacima lekovitih trava i začinima, jogurt. Posebno je tražen sir rikota, koji ima velik sadržaj proteina, pa je popularan među bodi-bilderima, koji su redovni kupci, priča Fodor, koji je i sam nekada bio aktivan sportista i uspešno se bavio dizanjem tegova.

Ovaj proizvođač kaže da 18 godina nije dizao cenu svojih proizvoda i za litar kozijeg mleka dobija 1,2, a za kilogram sira 12 evra.

Recepture po kojima on i supruga spravljaju sireve su, naravno, poslovna tajna, ali, kako napominje Fodor, osnova svakog dobrog sira je kvalitetno mleko. Koze u njegovom domaćinstvu se u periodu laktacije, između ostalog, hrane organskim jabukama i kruškama, a aroma voća oseti se u mleku, a to je i jedna od karakteristika koje imaju sirevi ovog proizvođača.

Oaza za neobične rase životinja

U mestu Sob, nedaleko od granice sa Slovačkom, na teritoriji koja pripada nacionalnom parku, nalazi se organska farma osnovana 2001. godine, koja se prostire na oko 120 hektara, na kojoj vlasnik uzgaja bivole, podolce, mangulice, koze, konje... Ova farma je specijalizovana za uzgoj rasa koje se ubrajaju u genetičke resurse.

- Imam oko 80 odraslih bivola, plus telad koju držim na otvorenom, u potpuno prirodnom okruženju. Žensku telad prodajem kao priplodna grla, dok mušku telad uglavnom koljemo kada dostignu određenu težinu, a njihovo meso prerađujemo u kobasice i šunke. Ženska grla u laktaciji muzemo i to mleko se prodaje ili koristi za proizvodnju mocarele, koja je takođe namenjena za prodaju, kaže vlasnik ove farme Jožef Šanta i objašnjava da je farma otvorena za turiste, u turističke svrhe gradi i ugostiteljski objekat i zatvoren prostor za jahanje konja, a planira izgradnju i dodatnih sadržaja koji bi turiste duže zadržali na ovom mestu.

Šanta objašnjava da uzgoj bivola, koji su i najbrojnije životinje na ovom imanju, nije težak, jer su otporni i ne zahtevaju posebnu negu. Najvažnije je da im se obezbede dovoljne količine vode, koju rado i mnogo piju, ali i kupaju se u njoj. U tom smislu je posebno važno što je farma locirana uz samu reku.

U nedostatku vode, kako napominje, ove, inače mirne životinje znaju da podivljaju i ruše sve pred sobom. Njihovo meso je, kako kaže Šanta, specifičnog ukusa, sličnog mesu divljači, dok je mleko gusto i sadrži oko 10 odsto masnoće. Koža bivola smatra se najkvalitenijom, ali je, nažalost, niko ne otkupljuje, tako da se ovaj značajan proizvod baca.

Osim bivoljih proizvoda, na meniju ovog gazdinstva su i proizvodi od lokalnih rasa goveda, svinja i koza, lokalno proizvedena vina, rakije, sokovi i slično. Vlasnik farme kaže da, iako farma i njeni kapaciteti još uvek ne rade punom parom, od ovog posla može da se živi. Šanta je korisnik budžetskih sredstava po više osnova i godišnje po osnovu učešća u više programa njegova farma prihoduje oko 15.000 evra bespovratnih sredstava. Pri tome, kako objašnjava, dve trećine novca dobija iz budžeta EU, a trećinu čine sredstva iz nacionalog budžeta. Osim turističkih kapaciteta, Šanta takođe širi paletu poljoprivrednih proizvoda, pa je nedavno podigao 12 hektara zasada kajsije, od čijih plodova planira da pravi domaću rakiju. Sve svoje proizvode, osim na imanju, prodaje i u specijalizovanim prodavnicama isključivo na mađarskom tržištu.

Hleb i za najprobirljivije potrošače
 

Šandor Ole

U mađarskom mestu Labatlan nalazi se prva organska pekara u Mađarskoj, koja ne samo da je sertifikovala proizvodnju organskih pekarskih proizvoda nego ima čitavu paletu peciva namenjenih različitim korisnicima, u zavisnosti od njihovih afiniteta i zdravstvenog statusa.

- Počeli smo 1995. godine s proizvodnjom belog hleba bez aditiva. Tada sam imao 42 godine i mogu reći da sam tek u to vreme zaista shvatio značaj zdrave ishrane i načina života i počeo da ih primenjujem privatno, ali i u poslu, objašnjava Šandor Ole, vlasnik pekare i kaže da organske žitarice nabavlja isključivo od lokalnih proizvođača.

Nabavljene žitarice se skladište, a kako Ole objašnjava, u mlin dospevaju tek neposredno pred upotrebu, tako da je brašno za pravljenje hleba i peciva uvek sveže.
Pre tri godine ovaj preduzetnik izgradio je i poseban pogon za proizvodnju bezglutenskih peciva, želeći da ponudi zdrave namirnice osobama koje boluju od celijakije. Žitarice namenjene za proizvodnju bezglutenskog hleba proizvode se na parcelama gde tri godine nisu sejane žitarice koje imaju gluten. U žetvi se koriste isključivo kombajni koji nisu dolazili u dodir sa biljkama koje sadrže gluten.

Takođe, kako naglašava Ole, sve više ljudi okreće se takozvanoj paleo ishrani, odnosno ishrani bliskoj onoj koju su imali naši daleki preci. Pekara ima posebnu paletu proizvoda u kojima nema nikakvih modernih dodataka.
Osim žitarica, ova pekara u svojim proizvodima ima i brašno od kestena, kokosa, banane, lana, suncokreta, a kako vlasnik kaže, namera je da u budućnosti podstiču setvu pitomog kestena i da ga sve više koriste u svojim pecivima.

- Drvo kestena na istom mestu ostaje godinama i upotreba njegovog brašna opravdana je kako sa stanovišta isplativosti proizvodnje, tako i sa stanovišta kvaliteta, ali i zaštite životne sredine, tvrdi Ole.

Kada su u pitanju žitarice, u pekari se trude da što više upotrebljavaju stare sorte poput spelte, ali i autohtonih mađarskih kao što su alakor i tonke eredeti. Za podizanje testa koriste sodu bikarbonu i još neke organske proizvode. Nusproizvod koji se dobija ljuštenjem zrna spelte koristi se kao energent ili za punjenje jastuka.
Hleb i pecivo koji se proizvode u ovoj pekari su u proseku skuplji za 40 odsto, osim bezglutenskih proizvoda, koji su najskuplji. Na primer, bezglutenski hleb od 300 grama prodaje se za četiri evra. Proizvodi iz ove pekare prodaju se u 200 maloprodajnih objekata širom Mađarske, a njihovom prodajom izdržava se 26 zaposlenih. Posebno je interesantno to što pekara radi samo u jednoj smeni, pre podne, pa ovi pekari, za razliku od drugih kolega, imaju redovno radno vreme.
Opšti utisak je da se organska proizvodnja u Mađarskoj kontinuirano razvija i da oni koji se njome bave žele da imaju što atraktivniji proizvod koji će im omogućiti i veću zaradu. Takođe, sve više potrošača traži ove proizvode, što proizvođačima organske hrane svakako ide naruku. Ipak, mora se istaći da su većinu organskih proizvođača u Mađarskoj za bavljenje ovom proizvodnjom opredelile subvencije koje se dodeljuju po jedinici površine i koje značajno olakšavaju poslovanje. To je ono što trenutno najviše nedostaje našim proizvođačima.

Izvor:Poljoprivrednik

 

 

 

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera