ravago

U Selenči se o organskoj poljoprivredi najbolje uči

U Selenči se o organskoj poljoprivredi najbolje uči

Centar za organsku proizvodnju COPS u potpunosti edukuje mlade za bavljenje ovom vrstom poljoprivrede

Kada se u Srbiji pomene organska proizvodnja, mnogima, naročito Vojvođanima, prva asocijacija je – Selenča. U toj oazi zdrave hrane, ima tome već šest godina, kao rezultat organizovanja i okupljanja vojvođanskih proizvođača koji su uplovili u „organske“ vode, nastao je Centar za organsku proizvodnju (COPS). Baštineći iskustvo svojih članica, znanje struke i nauke, udruženje je preraslo u instituciju referentnu za tu poljoprivrednu delatnost, ne samo u Srbiji već i celom regionu.

U Centru vele da su zadovoljni onim što su uradili prethodnih godina, a za dobre rezultate lavovski deo posla potegli su mladi članovi, proizvođači organske hrane iz cele Vojvodine, kojima se COPS naročito ponosi. Među njima su i srednjoškolci, i studenti, a okosnicu mlade ekipe najjačeg tima na polju organske poljoprivrede čine poljoprivredni inženjeri i oni s master diplomama koji su netom izašli sa fakukteta, a imaju zavidno iskustvo i u proizvodnju pod otvorenim nebom.

Koliko su oni, svežim znanjem i inovativnim idejama pružili COPS-u, toliko je i njima ovo udruženje dalo. Naime, u selenačkom centru mladi imaju priliku da uče od iskusnih, najboljih proizvođača organske hrane u Vojvodini, da preko COPS-a sarađuju sa brojnim udruženjima i naučno-istraživačkim institucijama iz zemlje, regiona i Evropske unije, da učestvuju na prekograničnim i međunarodnim projektima… U svakom slučaju, svakodnevno mogu da, uz pomoć mentora, unapređuju znanje i usvajaju veštine u “organskom paorluku”.

– COPS okuplja 217 članica, fizičkih i pravnih lica – ističe u razgovoru za „Agrosmart” koordinatorka projektnog tima u COPS-u Biljana Viduka, napominjući da su članice razvrstane u tri sektora, od sirovinske baze, preko proizvodnje do prerade. – Najbolje je organizovan klaster iz oblasti organske poljoprivrede u regionu, čije su članice preduzetničke organizacije koje u tom sektoru upravljaju najvećim kapitalom, imaju najveći potencijal za dalji razvoj i najveće prisustvo na tržištu u regionu.

Udruživanjem u Centru, njima je olakšan pristup i praćenje zakona, uredbi i mera nadležnih institucija, a što je najvažnije, omogućeno im je da jačaju kapacitete, s obzirom na to da se neprestano organizuju edukacije u oblasti organske porizvodnje u kojima učestvuju akademske, naučnoistraživačke, razvojne institucije i univerziteti. Takođe, mogu računati na pomoć pri uvođenjenju i primeni standarda i sertifikacija, olakšan im je pristup inputima za proizvodnju, sigurniji im je otkup sirovina, a imaju podršku i u pripremi zahteva za dodelu subvencionisanih i kreditnih sredstava, pristup fondovima EU....

U inkubator uđu bez znanja, izađu sa poslom u rukama 

Osvrćući se na edukaciju proizvođača koju COPS organizuje za svoje članice, ali i sve druge, Biljana Viduka napominje da je samo kroz Centar za učenje u okviru tog udruženja, prošlo više od 600 ljudi. Organizovane su teoretske i praktične edukacije u vidu Otvorenih škola po FAO metodologiji.  Oni koji su pohađali jedinstvenu otvorenu školu organske poljoprivrede Centra za organsku proizvodnju Selenča kažu da su im upravo lekcije na poljima bile od nemerljive koristi. I mladi članovi COPS-a imali su priliku da u “učionicama pod nebom” uče od uspešnih poljoprivrednika, već dugo godina predanih organskoj hrani.

-I mladi i svi drugi članovi Centra uvek će dobiti savet stručnjaka – naglašava naša sagovornica, posebno ističući projekat „Farm inkubator organske proizvodnje”, prvi takve vrste na teritoriji Zapadnog Balkana, čije je aktivnosti finanisrala Kraljevina Norveška. 

Reč je o pravom preduzetničkom inkubatoru, jedinstvenom po tome što je smešten na njivi, na deset hektara zemljišta u potpunosti opremljenog za organsku poljoprivredu. Oni koji u inkubator uđu, kad iz njega izađu imaju posao u rukama. U inkubatoru, na zemljištu u organskom statusu, prolaze kroz sve etape proizvodnje neke kulture, bilo da je reč o voću, povrću ili žitaricama. Dobijaju i semenski material, i alat, i literaturu, ali i stručnjaka koji prati njihov rad, uči ih i pomaže. Kroz ovu školu takođe je prošlo dosta mladih proizvođača. Priliku da stiču nova znanja imaju i na demonstracionim poljima u Baču, u okviru Srednje poljoprivredne škole, čiji su profesori članovi COPS-a.

-Cilj nam je da se obezbede uslovi za razvoj organske proizvodnje potencijalnim proizvođačima kroz obezbeđivanje zemljišta u organskom statusu, organskog semena i rasada, opreme i mentorstva eksperata koji prate njihov rad. Nakon napuštanja „Farm inkubatora”, članovi dobijaju podršku u otpočinjanju samostalne delatnosti – veli Biljana Viduka, dodajući da Centar u okviru inkubatora i na demonstracionim poljima u Baču, takođe obezbeđuje uslove i za istraživanja u oblasti organske poljoprivrede.

Centar za organsku proizvodnju Selenča osmislio je i realizovao i druge projekte u kojima su učestvovali mladi poljoprivrednici. Prekogranična saradnja je uspostavljena sa organizacijama i lokalno-akcionim grupama u Hrvatskoj, tesno se sarađuje sa Poljoprivrednim univerzitetom u Nitri, u Slovačkoj, a preko njega i sa ukrajinskim i institucijama u EU. COPS redovno prati pozive za projekte na domaćem i međunarodnom nivou i u skladu s njima, ali i strateškim smernicama razvoja organizacije, priprema projektne predloge i prijavljuje se na konkurse. Sve te aktivnosti doprinose unapređenju ove vrste poljoprivrede, a da se u tome i uspeva pokazuje sve veća zainteresovanost za bavljenje organskom proizvodnjom i članstvo u COPS-u. A, najčešće se javljaju – mladi.  

Časovi u bogatoj bio-bašti Torku

Farma porodice Lelea u Torku je jedna od onih koja je otvorila vrata svojih učionica za njih. Marijana Lelea, vlasnica jedinstvene bio-bašte, u kojoj rastu stotine biljnih vrsta i sorti, objasnila je polaznicima kako gaji biljke, kako ih štiti od bolesti, štetočina i korova, kako primenjuje uzgojni sistem “biljke prijatelji” i plodored. Poljoprivrednim školarcima su naročito bile zanimljive autohtone biljne vrste i sorte kakve se danas, pogotovo u savremenim povrtnjacima, retko sreću. Bašta, objasnila je Marijana, zelena je cele godine, u njoj rastu zdrave biljke, kao prijatelji i naravno, bez upotrebe hemije. Tako se u jagodama može videti boranija, beli luk druguje sa šargarepom, a ima i čičoke, anisa, čak i davno zaboravljenog kalopera, biljke koje su dame nekada koristile kao dezodorans.

Tako su na gazdinstvu porodice Lelea u Torku, polaznici otvorene škole, mogli da se upoznaju i sa preduzetničkim veštinama uspešnih poljoprivrednika. Naime, domaćini su uspeli da razviju agro-eko turizam pa su tako, s dobrim referencama, mogli da pokažu kako primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji dodati novu, višu vrednost, zasnovanu na čistom i zdravom proizvodu. 

Slađana Gluščević

Projekat "Mladi na selu, 50 priča ZA" sufinansirao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Napomena:  „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva”.

 

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam
Razvojni fond Vojvodine