ravago

Školarcima dati "organsku užinu"

"Otvorena škola" u Selenči
"Otvorena škola" u Selenči

Potrošači, odnosno roditelji i vaspitači bi odmalena trebalo decu da edukuju o značaju zdrave ishrane, kaže osnivač COPS Đuro Bocka

Najveće slabosti srpske poljoprivrede mogle bi se, da je volje, pretočiti u njene prednosti i kvalitet. To što finansijski nemoćni, naši poljoprivrednici ne primenjuju agrotehniku ni blizu koliko bi trebalo, što nam je zemlja nezagađena, što su nam posedi mali, ako ništa, dobri su preduslovi za razvoj organske proizvodnje u Srbiji. Kad bismo povećali „organske“ površine i zdravlje brali sa više hektara, po prostoj ekonomskoj logici, ovi bi proizvodi bili i pristupačniji našim džepovima, a s obzirom na zahteve evropskih potrošača, bila bi nam širom otvorena i vrata tog tržišta. Pride, takva hrana mogla bi da bude i dodatan kvalitet našoj turističkoj ponudi, razvoju ruralnih sredina, oživljavanju sela... Mogla bi, ali kako to kod nas gotovo po pravilu biva – nije.

Tačno je da se površine pod organskom proizvodnjom povećavaju iz godine u godinu, pa smo tako prema zvaničnoj statistici lane stigli do bezmalo 9.500 „zdravih“ hektara, ali daleko je to od onog što možemo. Na pitanje zašto ne koristimo to što nam je priroda podarila a prazni džepovi okrenuli u još veću korist, najčešći, verovatno i najtačniji odgovor je da država nema dovoljno sluha. Ali, puno toga je i na nama samima, građanima, potrošačima i roditeljima koji, pokazuje nam tuđe iskustvo, ne vode dovoljno računa o kvalitetu hrane i načinu ishrane.

- Posle zahtevnog procesa proizvodnje, poljoprivrednik dođe do toga da organski proizvod nema kome da proda. A zato smo odgovorni mi, potrošači jer, naravno ne umanjujući činjenicu da je prosečan kupac limitiran slabom kupovnom moći, ne ramišljamo o tome šta nam je na terpezama i šta nam deca jedu u školama. Evo, testirajte dvasetoro učenika i ponudite im neki gazirani napitak i organski sok, sigurno će ih se dve trećine opredeliti za gazirano – navodi u razgovoru za“Dnevnik“ vlasnik  „Slovan progresa“ i „Zdravo organika“ iz Selenče, pionir u preradi organskih proizvoda u Srbiji Đuro Bocka. -  To je, dobrim delom, propust roditelja i vaspitača jer od malena deca treba da znaju kako da se hrane. Toj negativnoj slici doprinosi i nedovoljna informisanost jer se u medijima i na javnim mestima nedovoljno govori o ovoj temi. O državnim podsticajima koji su dobrano manji od evropskih da ne govorimo. Elem, na stranu subvencije, država bi trebalo da obezbedi da se u škole za užinu uvede organski sok ili neki drugi organski proizvod. Nije to neizvodljivo, pogotovo u Vojvodini, i ima puno takvih primera u Evropi, ali o tome niko ne razmišlja.

Upravo želja da živi zdravo i da se on i njegova porodica hrane zdravo opredelila je našeg sagovornika za ovu vrstu proizvodnje. Pre 13 godina, već etabliran u poslovnom svetu, upustio se i u „organske vode“. Kada se pružila prilika da se u njegovoj, do tada samo građevinskoj firmi, otvore drugi poslovi, odlučio je da to bude organska proizvodnja.

- Uvek smo imali zdrav odnos prema poljoprivredi, zemlji koja nas hrani. Razmišljao sam o tome kako sam, kao i svi mi, kao dete okopavao krompir, izlazio na kraj sa zlaticom, u njivi sve ručno radio i kako smo se u to vreme hranili i živeli. Verovao sam da takvi proizvodi mogu da zauzmu više mesta na svakoj ovdašnjoj trpezi. Napravili smo fabriku za preradu voća i povrća i počeli da pravimo sok od cvekle, kao zdrav proizvod. Potom smo lansirali drugi proizvod i tako redom. Edukovali smo se, išli po svetskim sajmovima... Nažalost, nakon svih ovih godina ne vidim veliki pomak u razmišljanju potrošača i, naročito, opredeljenju nadležnih. Mislio sam da će se ta priča odvijati brže – veli Bocka. - Ali za to je, pored značajnije podrške iz državne poljoprivredne kase proizvođačima koji su se opredelili za ovu proizvodnju, neophodno da se i mi, građani, menjamo, a to je već teže. U Slovačkoj, recimo, prodamo najveći deo onog što proizvedemo, i to upravo zbog toga što potrošači imaju drugačiji stav prema organskoj hrani. Takođe, neophodno je da se više ulaže u kampanje i reklamu organske hrane iz Srbije čiji je kvalitet vrhuski. Mnogo sam sajmova obišao i, nažalost, često se vratio razočaran nastupom i promocijom naše zemlje. Dešavalo se na značajnim evropskim manifestacijama da Rumuni, Bugari i druge naše komšije plene svojim nastupima „začinjenim“ igrom, folklorom, živopisnim ambijentom, a da na našem štandu nema nikoga. Tako nećemo ništa postići.

Danas se u Selenči, srpskoj prestonici organske proizvodnje, samo u sklopu Centra za organsku proizvodnju COPS, ova hrana proizvodi na deset hektara u farm inkubatoru. COPS inače okuplja više od 200 članica, kroz njegove edukacije prošlo je više od 600 ljudi, a podršku svima koji imaju razvojne, istraživačke i inovativne planove daju eminentni stručnjaci iz naše i drugih zemalja.

Međunarodni poslovni susreti 25. septembra

 

Centar za organsku proizvodnju Selenča, Vojvođanski klaster organske poljoprivrede i Evropska preduzetnička mreža pozivaju sve zainteresovane da se prijave za učešće u Međunarodnim poslovnim susretima „Agro organik B2B“, koji će biti održani 25. septembra u Selenči, u okviru tradicionalnog Foruma o organskoj proizvodnji. Teme će biti proizvodnja i trgovina organskom hranom i pićem, organska semena i sadni materijal, zaštitna sredstva u organskoj poljoprivredi, poljoprivredne mašine i oprema, ambalaža, obnovljive energije, proizvodna oprema, primenjena nauka i istraživanja, inovativne tehnologije u organskoj proizvodnji i partnerska saradnja na projektima finansiranim iz fondova EU. Prijavljivanje traje do 17. septembra 2015. godine preko linka http://agroorganicb2b.talkb2b.net/, a sve informacije mogu se dobiti na adresi “info@organiccentar.rs.”. 

(AgroSmart)

Poslednja izmena
Pročitano 565 puta
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam
Razvojni fond Vojvodine