ravago

Cazinske pčele od cvekle prave med

Cazinske pčele od cvekle prave med

Šefik Rošić, pčelar i uzgajivač ljekovitog bilja iz Cazina, omogućio je spoj pčele i podzemnih plodova prirode

U Krajini su pčele tolike inadžije "da pod zemlju idu po cveklu i od nje prave med", komentarišu stanovnici Cazina lekoviti med od cvekle. Objektivno gledajući, spoj ploda koji se nalazi u zemlji i pčela, čije su polje delovanja cvetovi, ne deluje kao svakidašnja pojava.

Šefik Rošić, pčelar, uzgajivač lekovitog bilja, ali i filantrop iz Cazina, omogućio je i taj spoj.

- Najteže je za početak ubediti pčelu da počne uzimati cveklu, jer one sve svoje radnje zasnivaju na čulu mirisa, a cvekla sama po sebi miriše na zemlju. Kad je prihvate, pčele prerađuju lekoviti koren i konzervišu ga u medu. Tako dobijamo obojeni proletni med od cvekle - pojednostavljuje Rošić.

Rošić je pre rata radio u namenskoj industriji kao mašinski inženjer, a prikupljanjem lekovitog bilja bavi se čitavog života, međutim, svoju ljubav prema prirodi ekonomski je počeo eksploatirati slučajno, pre više od 20 godina, za vreme rata u BiH

- Svakih desetak dana kada bih se vraćao sa linije, svratio bih u lokalni centar gde se delila humanitarna pomoć. Jednom prilikom u redu je čekala porodilja koja je plakala jer nije imala mleka kako bi podojila svoje tek rođeno dete. Bio je rat, tuga i suze su se susretale na svakom koraku, ali su njene suze posebno doprle do mene i duboko me potresle. Mi smo oduvek skupljali lekovito i bilje i od toga pravili čajeve, tako da smo odranije prikupili velike zalihe kamilice. Otišao sam do kuće i nakupio kesu kamilice i još nekih trava koje su dobre za laktaciju i vratio se do uplakane žene. Čaj joj je zaista pomogao. Taj trenutak bila je prekretnica života, stvari su počele za mene dobijati veći smisao - svedoči Rošić.

Rošić je ovim činom stekao poverenje kod prisutnih i vest o delotvornom bilju brzo se proširila, što mu je omogućilo početak prodaje čajeva.

- U početku su neke žene koje su prodavale na pijaci uzimale moje čajeve kao nakupci da bih sa stabilizacijom situacije u državi i sam počeo izlaziti na pijacu sa vlastitim proizvodima, koji su upakovani u strogo kontrolisanu, ručno izrađenu ambalažu od prirodnih materijala - kaže Rošić.

Više od 20 godina porodica Rošić ručno izrađuje svoju ambalažu jer "nikome ne mogu prepustiti brigu o čistoći i kvalitetu papirnih vrećica".

Lekovito bilje priprema se i suši u posebno kontrolisanim uslovima, a o samoj činjenici da je cela porodica uključena u proizvodnju svedoči 100 kvadrata okućnice, na kojoj se nalazi najmanje 250 biljnih vrsta.

- Ljubav prema prirodi i verovanje da čovek pripada tom balansu mene motiviše da se bavim ovim poslom. Mašinac sam i bio sam rezervni oficir u vojsci i upravo sam tu disciplinu i metodologiju rada pretvorio u svoj životni poziv. Uživam u ovome što radim, a osnovni motiv mi je pomoći ljudima i da shvate da moraju znati živeti s prirodom - govori.

Cazinski kestenov med

Porodica Rošić jedan je od inicijatora i nosilaca ideje o brendiranju cazinskog kestenovog meda na Institutu za zaštitu intelektualne svojine.

Rošić med poredi s nektarom života, jer je ujedno prehrambena namirnica, lek i simbolika simbioze čoveka sa biljnim i životinjskim svetom. Tu se vraćamo na šaljivo pripovijedanje kako cazinske pčele skupljaju med i pod zemljom.

- Cvekla je izuzetno korisna i lekovita namirnica i šteta je bila ne iskoristiti njena istaknuta svojstva u kombinaciji sa najzdravijim proizvodom na planeti. Proces pripreme meda od cvekle gotovo je neisplativ; s ekonomskog stanovišta korisnije je pokupiti čisti med i prodati ga kao takvog, ali ja mislim i na one kojima je potreban lek. Mlada cvekla se očisti i prokuva, nakon čega se sav sok iscedi i preostala čvrsta masa se usitni i u određenoj razmeri u mešavini daje pčelama. Krajnji proizvod je lekoviti sastav koji je sama pčela konzervisala s očuvanim svojstvima i cvekle i meda - kaže Šefik.

(Al Jazeera)

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam