ravago

Ekonomske osobine pčela

Ekonomske osobine pčela

Evo koje su ekonomski bitnije biološke osobine pčela i način na koji se one mere, s obzirom na to da se selekcijski one i prate

Dok morfometrijske karakteristike predstavljaju visokonasledne osobine prema kojima se rase i varieteti pčela mogu lako razlikovati, biološke osobine pčela za pčelare imaju puno veći značaj, jer im od tih osobina u mnogome zavisi i proizvodnja. U daljem tekstu će biti opisane neke ekonomski bitnije biološke osobine pčela, kao i način na koji se one mere, s obzirom da se selekcijski one i prate. 

Medna produktivnost se ocenjuje kroz proizvodnju meda. Proizvodnja meda sastoji se od svog prikupljenog meda – onog izvrcanog i onog ostavljenog za zimovanje zajednice. Vaganjem se utvrđuje težina nastavka sa okvirima pre vrcanja i posle vrcanja kako bi se dobila količina meda. Prinos meda  po košnici upisuje se u karton. U karton se upisuje i prosek pčelinjaka za to vrcanje. Relativna vrednost za pojedinu zajednicu dobija se tako što se prinos meda pojedine zajednice podeli sa prosekom prinosa pčelinjaka i pomnoži sa 100.

Brzina prolećnog razvoja

Procena brzine prolećnog razvoja (što je temeljna pozitivna odlika domaće karnike) sprovodi se kontinuiranim praćenjem zaposednutosi broja ulica u košnici. Broj okvira zaposednut pčelama upisuje se prilikom svakog pregleda. Prilikom bilo kog otvaranja košnica jasno se može proceniti broj zaposednutih ulica. Broj okvira s leglom upisuje se najmanje tri puta godišnje odnosno svaki put kada se pregleda plodište.

Agresivnost 

Agresivnost (ćud) ocenjuje se ocenama od 1 do 4 prema sledećim kriterijumima: 

4 - vrlo blage, pčele prilikom otvaranja košnice i rukovanja mirno  hodaju i ne izleću

3 - normalne, pčele se nemirno kreću, poneke poleću i ne napadaju  

2 - pomalo agresivne, pčele su izrazito nemirne, poleću i pokušavaju ubosti

1 - agresivne pčele, pčele napadaju pri otvaranju košnice, a pri pregledu bodu pčelara.

Mirnoća pčela

Mirnoća pčela na saću okvira ocenjuje se ocenama od 1 do 4 prema sledećem kriterijumima: 

 4 - vrlo mirne, pčele prilikom rukovanja okvirima mirno hodaju po saću

 3 - normalne, pčele se kreću po saću prema delu saća na kojem je med,

 2 - uznemirene, poneke poleću sa saća

 1 - nemirne, pčele pri vađenju okvira poleću i napuštaju saće.

Rojidbeni nagon

Rojidbeni nagon ocenjujemo pri svakom pregledu zajednica. U  uzgojnu kartu se upisuju uočene promene  u rubriku “važna zapažanja”. U tu se rubriku upisuje i pojava (rojevnih ili tihe izmene) matičnjaka. Rojidbeni nagon ocenjuje se ocenama 1 do 4 prema sledećim kriterijumima: 

 4 - bez rojidbenog nagona

 3 - pojava matičnjaka, pojavu rojidbenog nagona može se spriječiti uobičajenim postupcima premeštanjem okvira s leglom i dodavanja satnih osnova

 2 - rojive, rojidbeni nagon je moguće sprečiti tek dodavanjem više okvira sa satnim osnovama ili celog nastavka 

 1 - izrojene, usprkos sprovedenim merama za sprečavanje rojenja zajednica se izrojila Nagon za čišćenjem legla (“pin test”)  testira  se rombom koji pokriva 100
      poklopljenih stanica legla. Izbuši se tankom iglom 50 stanica i obeleže se krajnje tačke flomasterom.

Kontrola se obavlja nakon 12, 24 i 48 sati. Rezultati se označavaju ocenama od 1 – 4 prema sledećim kriterijumima: 

 4 - nakon 12 h očistile su izbušene stanice

 3 - nakon 24 h očistile su izbušene stanice 

 2 - nakon 48 h očistile su izbušne stanice 

 1 - nakon 48 h nisu potpuno očistile izbušene stanice.

Tolerantnost pčele na varoozu

Do sada su se u suzbijanju varooze uglavnom koristila razna hemijska sredstva. Zbog nestručne primene ovih sredstava (prečesta upotreba ili prevelike doze) vrlo brzo se kod parazita, Varroa destructor pojavila rezistentnost prema korištenim lekovima te su oni postali nedelotvorni. 

Neefikasnost primenjenih lekova imala je često tragične posledice za brojne pčelinjake. Nakon primene hemijskih sredstava, s druge strane, uočena je pojava rezidua, ostataka leka, u pčelinjim proizvodima – pre svega u vosku i medu. 

Izlaz iz ove situacije vidi se u istovremenom sprovođenju tehnoloških i selekcijskih metoda. 

Selekcija pčela na tolerantnost prema varoozi bi dugoročno trebala dati očekivane rezultate. Tokom perioda selekcije potrebno je provoditi alternativne biotehnološke metode i postupke u suzbijanju varooze.

Tolerantnost na varoozu mogli bismo definisati na dva načina:

  1. pčelinja zajednica egzistira s varoom bez znakova bolesti i 
  2. pčelinja zajednica može egzistirati uz manja tretiranja 

 

Kako bismo mogli vršiti selekciju pčela na tolerantnost ili netolerantnost prema varoozi moramo znati šta odlikuje pčelinju zajednicu koja je tolerantna. Kao dobar primer za to može nam poslužiti izvorni domaćin V. destructor, indijska vrsta pčela Apis cerana, koja s ovim parazitom živi vrlo uspešno. Ova je pčela razvila više načina koji joj omogućavaju da broj parazita svodi na nivo koji ne ugrožava samu pčelinju zajednicu. Ovo obavlja prvenstveno izraženim nagonom za čišćenjem legla (tzv. “hygienic behavior”) i nagonom za čišćenje parazita s odraslih jedinki (tzv.”grooming behavior”). S druge strane i parazit se prilagodio životu s pčelom kako bi dugoročno osigurao domaćina. Invadirana larva ima na sebi samo 1-2 parazita. Veći broj parazita uzrokovao bi smrt larve koja ne bi mogla progristi voštani poklopac zatvorenog legla. Tada niti varoa ne bi mogla napustiti ćeliju saća i ona bi uginula. Zatim, varoa napada samo trutovsko leglo Apis cerane. 

Posledica ovih prilagođavanja Apis cerane i Varroe destructor je zaraženost pčelinje zajednice koja ne prelazi 800 – 1000 varoa. Pčelinja zajednica A. cerane s ovolikim brojem varoa se nesmetano razvija.

Poznavajući ove činjenice, u selekciji na tolerantnost prema varoozi može se vršiti selekcija na sledeće osobine:

  • broj parazita u zajednici,
  • atraktivnost legla,
  • higijensko ponašanje pčela,
  • odbrambena aktivnost pčela 

 

Postupak ocene zajednica za tolerantnost na varoozu

U proleće, na početku cvatnje maslačka utvrđuje se snaga zajednica (broj okvira zaposednutih pčelama, broj okvira s leglom). 

U zajednicama se ne vrše postupci suzbijanja razvoja varoe u razdoblju do sledećeg pregleda.  

Nakon 60 dana u zajednice se postavljaju zaštićene podloške za prikupljanje prirodno palih varoa. Podloške ostaju u košnicama 14 dana. Nakon 14 dana ocenjuje se snaga zajednica, te se upisuje broj varoa pronađenih na podnjačama. Nakon ovog pregleda, dozvoljeni su postupci suzbijanja razvoja varoe u skladu s preporukama struke. 

PSSS Novi Sad

Poslednja izmena
Pročitano 1024 puta
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam