ravago

Ne mora se put Rusije i Ukrajine - apiterapija u Bačkom Novom Selu

Ne mora se put Rusije i Ukrajine - apiterapija u Bačkom Novom Selu

Jozef Gašparovski, poklonik apiterapije i zaljubljenik u pčele, otvorio "api-kliniku" u svom dvorištu

Pčelinji proizvodi neprocenjiv su dar prirode, a ko sebi može da priušti duži boravak s ovim plemenitim bićima pronađe lek za i za dušu i za telo. O kvalitetima meda, polena, mleča valjda se sve zna, ali se na našim prostorima još uvek ne koriste u potpunosti blagodeti koje pčele ljudima i prirodi donose. Tako je na primer apiterapija, drevni metod lečenja, tek u poslednjih nekoliko godina doživeo jači talas interesovanja pčelara, naučnika, lekara i svih koji veruju u dobrobit boravka u društvu pčela. „Pčelinja medicina“ nije više specifičnost Rusije i Ukrajine, na različite načine primenjuje se i kod nas. 

Iskusni pčelar i zaljubljenik u pčelarenje, Jozef Gašparovski iz Selenče, pored brojnih poslovnih obaveza i aktivnosti u pčelarenju koje mu je dodatno zanimanje, okrenuo se upravo apiterapiji, na ličnu korist ali i dobrobit porodice, prijatelja i namernika koji se zapute put Bačkog Novog Sela, gde su njegove pčele stacionirane. Shvatio je, kaže, da je u bavljenju pčelama i pčelarstvom najvažnija inovativnost jer je bez svežih ideja, novih proizvoda i načina na koji se ove blagodeti mogu iskoristiti, nema opstanka za pčelare.

Dunav, šuma i nektar – raj za pčele, zdravlje za ljude

Njegova inventivnost ogleda se u načinu na koji primenjuje apiterapiju. Neobično je i neuobičajeno za ove prostore da neko izgradi kuću za odmor među košnicama, kao što je Jozef uradio. Nema većeg zadovoljstva, veli on, nego kada se nakon napornog radnog dana duša i telo odmaraju u drvenoj kućici, udišući mirise nektara, prirode, šume i cveća, uz muziku pčela.

Drvenu sojenicu, veličine jednog kreveta, sagradio je među 130 košnica, pčelinjih zajednica, koliko ih ima na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu. Kako zbog puno dnevnih obaveza ne može da pčelari seleći košnice s paše na pašu, one su stacionirane u dvorištu u kojem je i velika kuća, potpuno opremljena i spremna za prijem gostiju voljnih da probaju ovaj vid apiterapije.

Pčele su na jednom mestu – kilometar ispred Bačkog Novog Sela, u neposrednoj blizini Dunava. Jozef kaže da upravo blizina velike reke čini da ovo mesto bude idealno za pčelarenje.

-To je podunavski, ritski region. Ima dosta neobradivog zemljišta, a šuma je na nekim mestima i dva tri kilometra dugačka, bogata raznolikim rastinjem, koje pogotvo medi u letnjim sušnim mesecima što je jako bitno za pčelu. Tokom dana je veliko isparavanje iz Dunava, ima rose i te biljke mogu da opstanu i daju pčelama neophodni polen i nektar – objašnjava Gašparovski dodajući da je cela opština Bač bogata šumama, ne samo bagremom, već i hrastom, cerom, jasenom...

Kada je godina dobra, veli on, ovde budu čak tri sigurne paše. Nažalost, ovo je treća godina u nizu za koju se ne može reći da je uspešna.

 

 

 

-Uslovi su bili takvi da smo imali slabe paše, pogotovo bagremovu ali moramo i mi pčelari da se prilagodimo drugim načinima kako da dobijemo neku korist od pčela. Ne možemo da tražimo benefit samo od meda već moramo i druge stvari raditi. Odlučio sam se na to da se osim meda i pčelinjih proizvoda kao što su polen, propolis kapi..., bavim vidom apiterapije, odnosno da omogućim boravak ljudi u pčelinjoj klimi – priča nam Gašparovski navodeći primer pčelara nadomak Banjaluke koji praktikuje apiterapiju udisanjem vazduh iz košnica kroz crevo. - Mene je privuklo to da ljudi budu sa pčelama, da borave u njihovom okruženju. Nije to moj izum, video sam takve primere u Ukrajini. Leži se na košnicama gde je ventilacija povezana sa kabinom gde čovek boravi i ne samo što udiše taj vazduh iz košnice, već je i u energetskom polju koje stvaraju pčele oko svojih zajednica i to jako povoljno deluje na ljudski organizam.

Naš sagovornik ne tvrdi da boravak u takvim kabinama dovodi do spektakularnih promena i izlečenja bolesti  jer, kako kaže, kao što svako reaguje drugačije na ubod pčela, tako različito reaguje i na ovo, ali u svakom pogledu svi koji su boravili tu su se bolje osećali.

-Teško je objasniti taj osećaj onome ko tako nešto nije doživeo. Kad uđem unutra organizam se opusti i rastereti i oseti se poboljšanje svih funkcija, kao da probleme i opterećenost izbrišete gumicom. Ovo stanje se opisuje kao stanje deteta u majčinoj utrobi, a takvo okruženje stvara mikroklima i energetsko polje pčelinje zajednice, priča Gašparovski. - Prioroda se pobrinula za sve, tu gde je bolest tu je i lek i oduvek je tako bilo samo smo to zaboravili u ovo savremeno doba kada smo okrenuti konvencionalnoj medicini i farmaciji. Pčele su 40 miliona godina na planeti a ljudi ne, verovatno bismo mogli od njih puno da naučimo, ne samo o organizaciji posla već i o životu.

Država pomaže ali neka stane u kraj falsifikatorima

Po rečima našeg sagovornika, apiterapiju treba posmatrati i kao vid diverzifikacije poljoprivrednih aktivnosti i mogućnost stvaranja dodate vrednosti. Njome bi se, dodaje, mogla obogatiti agroturistička ponuda sela i na taj način bi se doprinelo razvoju ruralnog turizma.

On pozdravlja odlučnost države u nameri da pomogne razvoju pčelarstva ali ukazuje na to da se problemi moraju sistemski rešavati i u ovoj branši.

-Plašim da će biti mnogo onih koji će nakon godinu-dve da prodaju opremu, pčele, da dignu ruke od svega. Pčelarenje nije lako, mora pčelar da bude pun ideja, spreman da puno radi, da voli pčele, pogotovo sad kad su ugrožene. Naročito su ugrožene kod nas jer se puno krše propisi i ne vodi računa o zaštiti oprašivača, a to je jako je bitno. Vodimo tihi rat sa voćarima i ratarima koji nemilice često troše i zabranjena sredstva, što pogubno utiče na pčele i pčelinje zajednice – kaže naš sagovornik i podvlači da treba kompleksnije prići rešavanju problema pčelarstva. - Najlakše je proizvesti med ali šta s njim. Ako stimuliše pčelarenje, država mora zaštiti pčelare tako što će sprečiti na tržištu pojavu meda koji nije med. Prema podacima pčelarskih organizacija, čak je veći deo falsifikovanog meda u prodaji. Ovako pravimo hiperprodukciju pčelara, a kasnije će mnogi morati da odustanu od posla jer je situacija na tržištu loša. Ni pre dvadeset godina kada je prinos nektara bio tri puta veći i kada su uslovi za pčelarnje bili kudikamo bolji  nego sada nije bilo puno pčelara jer je to težak posao, a još kada imate neuređeno tržište uglavnom je veoma mučan. Ne može biti kvalitetan med 400 dinara, a po toj ceni ga mnogo ima.  

(S. Gluščević, AgroGlasnik)

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam