ravago

U pčelarenje s četiri društva

U pčelarenje s četiri društva

Sa jednim pčelinjim društvom nije dobro početi. Još je gore sa većim brojem. Evo šta treba da znaju oni koji razmišljaju da uplove u vode pčelarstva

Sa koliko pčelinjih društava početi? To je pitanje koje postavlja svaki početnik. Sa jednim pčelinjim društvom nije dobro početi. Još je gore sa većim brojem. Stručnjaci preporučuju, a iskusni pčelari potvrđuju da je najbolje početi sa četiri društva.

Na taj način će pčelar - početnik moći na najbolji način da testira i svoju odluku da započne sa pčelaranjem a i da, na delu, u praksi vidi šta sve može da postigne. Ukoliko uspe na početku, moći će i sam da da odgovor koliko društava treba da uzgaja u svome pčelinjaku. Pčele opstaju u mračnom prostoru koji je zaštićen od spoljašnjih negativnih uticaja ( toplote, hladnoće, vlage i dr.).

Takva mesta u prirodi se nalaze u šupljinama drveća, stena i sl. Pčele koje žive u takvim sredinama nazivaju se  „divlje pčele“, i one se anatomski, morfološki i po instinktima ni po cemu ne razlikuju od pčela koje uzgaja čovek. Čovek je pčelama izgradio zaštićen prostor - košnicu i stavio pod kontrolu njihove instinkte.

Pčelinje društvo je veoma zanimljivo jer pčele kao jedinke ne mogu da opstanu. One mogu živeti i raditi samo u normalnom pčelinjem društvu koje čini veliki broj pčela radilica, izvestan broj trutova, kojih ima samo u određeno doba godine i po pravilu od jedne matice. Sva mesta u kojima pčele žive se mogu, u širem smislu, nazvati košnicama.

Prema Svetskoj pčelarskoj organizaciji računa se da na svetu ima oko 45 miliona košnica sa pčelinjim društvima.  Da bi moglo da živi, pčelinje društvo, u košnici izgrađuje svoj stan. Stan mora da ima otvor kroz koji ulaze, odnosno izlaze pčele i naziva se leto. Za boravljenje, razvoj i smeštaj rezervne hrane (meda i polena), pčele od voska, koga luče, izgrađuju saće. Saće izgrađuju mlade pčele radilice od voska koji je proizvod njihovih voštanih žlezda. On može biti pod otvorenim nebom ili u građevini, pod nastrešnicom, takozvani paviljonski pčelinjak.

Pčelinjaci pod otvorenim nebom zasnivaju se u umerenoj, kontinentalnoj klimi, dok su paviljni zastupljeni u rejonima sa jačim zimama i većim količinama padavina. Zemljište za pčelinjak mora da je oceđeno. Time se izbegava truljenje košnica, plesnjivost saća i bolest nozemoza. Pčelinjak treba da je zaštićen od jakih vetrova, kao i od jakih vazdušnih strujanja. On treba da je udaljen od saobraćajnica, naročito železničke pruge i stočnih staja, obora, živinarnika, pecare, senjaka i lakozapaljivih materijala. Pčelinjak mora da bude zaštićen od direktih letnjih sunčanih pripeka pa se zbog toga i postavljaju pod krune drveta koje im obezbeđuju idealan “šareni  lad“.

(PSS Kikinda)

Prethodni članak
Stop za falsifikatore meda
Sledeći članak
Letnji tretman pčela
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam