ravago veliki

Broj životinja opao za 60 odsto, čovek najveći krivac

Broj životinja opao za 60 odsto, čovek najveći krivac

Od 1970. do 2014 brojnost riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca drastično opala usled gubitka i degradacije staništa i prekomernog iskorišćavanje divljeg sveta

Čovečanstvo i način na koji se hranimo, grejemo i finansiramo naše društvo i privredu pritiskaju prirodu do kranjih granica, a usluge koje dobijamo od nje su nam sve manje dostupne,  pokazuje WWF-ov Izveštaj o životu na planeti 2018.

Izveštaj daje ozbiljnu analizu uticaja ljudskih aktivnosti na živi svet, šume, okeane, reke i klimu u svetu, ističući da je ostalo još malo vremena, te da je neophodno da globalna zajednica što pre zajednički preispita i redefiniše načine kako vrednujemo, štitimo i obnavljamo prirodu.

Indeks žive planete koji prati globalne trendove stanja divljih vrsta, ukazuje na to da su populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca opale u proseku za 60 odsto između 1970. i 2014. godine, koja je poslednja godina s dostupnim podacima. Glavne pretnje vrstama direktno su povezane sa ljudskim aktivnostima, uključujući gubitak i degradaciju staništa i prekomerno iskorišćavanje divljeg sveta.

"Statistike koje su nam dostupne ukazuju na apsolutnu dominaciju čoveka u odnosu na ostatak živog sveta – ali da li smo pobedili? U Evropi ima više kokošaka nego divljih ptica. Sve one divlje životinje koje gledamo na televiziji, čine samo 5% života na planeti, ostalih 95% smo mi ili naše domaće životinje. Imamo snage, energije i znanja da u potpunosti upravljamo planetom. Sada je pitanje – da li ćemo umeti da budemo dobri gospodari, kao sto smo bili osvajači? Ovaj Izveštaj ukazuje na potrebu za domaćinskim, odgovornim upravljanjem i usmeravanjem ljudske snage i znanja ka očuvanju jedine planete koje imamo“, kaže direktor WWF Adria Deni Porej.

Poslednjih decenija, ljudska aktivnost je u velikoj meri uticala na staništa i prirodne resurse od kojih zavisi čovečanstvo. Čak 20 odsto Amazona nestalo je u samo 50 godina, dok je polovina korala na svetu nestala za samo 30 godina.

 Izveštaj o životu na planeti 2018 usredsređen je na važnost i na vrednost prirode za zdravlje i dobrobit ljudi, kao i za dobrobit našeg društva i privrede.

Globalno, priroda pruža usluge vredne oko 125 biliona dolara godišnje, a takođe obezbeđuje svež vazduh, čistu vodu, hranu, energiju, lekove i druge proizvode i materijale. Svet, međutim, i dalje uzima prirodu i njene usluge zdravo za gotovo, ne delujući protiv ubrzavanja njenog gubitka.

U našem ragionu stanje prirode nije u potpunosti alarmantno, no način javnog upravljanja prirodnim resursima je veoma loš, te se dobra ideja često završi lošom realizacijom. Pristup informacijama nije garantovan (zakoni o upravljanju i korišćenju prirodnih resursa donose se uz neznatno učešće javnosti), savetovanje sa zainteresovanim stranama je površno, dok odnos onih koji imaju prava i onih koji odlučuju o tim pravima nije ravnopravan. 

To nas dovodi do sledećih činjenica:

- Manje od 5% živog sveta su divlje vrste, dok 96% čine ljudi i domaće životinje, koje se uzgajaju uglavnom za ljudsku ishranu. Krupne zveri (medved, ris) su ugroženi i veoma malobrojni, slična je situacija sa drugim krupnim sisarima i sa pticama grabljivicama.

- 82% slatkovodnih vrsta već je nestalo, što ukazuje na kritično stanje vodenih eko sistema, bez kojih nema ni čoveka na Zemlji. U našem slučaju, jednoj od 10 ribljih vrsta preti nestanak zbog izgradnje (uglavnom nepotrebne) hidroenergetske infrastrukture. Trenutno postojeće male hidroelektrane duž Zapadnog Balkana (skoro 90% broja svih hidroenergetskih postrojenja) doprinosi manje od 5% ukupnoj proizvodnji električne energije. Ceo sistem podsticaja u energetici je pogrešno postavljen, tako da poreski obveznici umesto za održivu i čistu energiju plaćaju uništavanje osnovnog životnog resursa. Uz to, građani nemaju priliku da odlučuju o tome.

- 93% procenjenih ribljih fondova u Sredozemlju prekomerno se izlovljava, a u Jadranu je situacija vrlo slična.

Ako želimo da izgradimo održivu budućnost za sve nas, neophodno je da se usklade dve agende – za životnu sredinu i ljudski razvoj. U Izveštaju o životu na planeti istaknuti su načini na koje globalna zajednica može zaštititi i obnoviti prirodu već do 2020. godine, koja se smatra kritičnom, jer se očekuje da će tada zvaničnici preispitati globalni napredak postignut na ispunjavanju ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals, SDG), Pariskog sporazuma i Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (Convention on Biological Diversity, CBD).
 
WWF poziva svetske čelnike, kompanije i civilno društvo na razvijanje okvira za delovanje i nakon 2020. godine. Ovo je izuzetno važan trenutak za postavljanje temelja za hitan i neophodan "globalni sporazum za prirodu i ljude".
 
Izveštaj o životu na planeti 2018 je dvanaesto izdanje publikacije koju WWF izdaje svake dve godine. Izveštaj uključuje najnovije rezultate merene Indeksom o živoj planeti, koji prati 16.704 populacije 4.005 vrsta kičmenjaka od 1970. do 2014. godine.
 

 

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera