ravago veliki

Cveće je teže prodati nego proizvoditi

Cveće je teže prodati nego proizvoditi

Porodica Dukai saksijsko cveće uzgaja u plastenicima na površini od 2.200 kvadratnih metara koji se nalaze na okućnici

Proizvođač cveća Tivadar Dukai iz Totovog Sela kod Kanjiže konstatuje da uprkos blažoj zimi to se nije značajnije odrazilo na troškove, jer je trošak za grejanje plastenika za zemni gas koji koristi kao energent bio manji svega za 15 posto.

Porodica Dukai saksijsko cveće uzgaja u plastenicima na površini od 2.200 kvadratnih metara koji se nalaze na okućnici i to čini kompletno poljoprivredno gazdinstvo, ali je srećna okolnost što je Tivadar i muzičar pa svirkama dopunjuje kućni budžet.

-Sezona je otpočela povodom Dana žena 8.marta sa primulama, ali nisam zadovoljan plasmanom jer smo prodali znatno manje nego što je uobičajeno. Zašto je ispalo tako nisam uspeo da dokučim. Strahovanja od svake sezone nisu bez razloga. Blaga zima je bila loša za primule, prerano su cvetale što je iziskivalo dodatnog posla, pa smo jedva čekali Dan žena, ali je tada naišalo hladan talas sa niskim temperaturama, padala je i kiša pa pijace na kojima prodajemo cveće nisu baš bile posećene, pa mislim da su zbog toga bolje prošli supermarketi – smatra Dukai.

Tivadar Dukai i njegova supruga Aranka cveće koje proizvode uglavnom prodaje na pijacama u Kanjiži, Senti i Bačkoj Topoli, jedan deo proda se i na licu mesta kod kuće u Totovom Selu, gde dolaze stalne mušterije. Prolećna sezona širokog asortimana muškatli i raznog baštenskog cveća pištika, kadifa, begonija i drugih cvetnih vrsta, kao i ponuda drugog cveća za balkone, ipak je malo popravila bilans, jer je prodaja krajem aprila i početkom maja bila bolja.

Za mnoge cveće je luksuz, a radne snage nema

-Cene cveća stagniraju, zadržale su se na prošlogodišnjem nivou. Cveće je teže prodati nego proizvesti, jer je za mnoge građane ono luksuz, imajući u vidu kupovnu moć – konstatuje Dukai.   

Pored prodaje na pijacama proizvođač cveća iz Totovog Sela snabdeva neke ustanove, između ostalog „Banju Kanjiža“, ali na veliko našu robu ne plasira, jer smatra da proizvođačku cenu ne možeo prepoloviti, da bi se isplatilo i onima koji bi to cveće dalje prodavali krajnjim kupcima.

Na pijacama ima solidne ponude cveća, ali Dukai predočava da su pojedini proizvođači prestali sa uzgojem, što baš nije dobro.

- To je signal da i u cvećarstvu baš ne cvetaju ruže kao nekad, tako da videćemo šta nam je činiti ubuduće. Ulaganja u proizvodnju su velika, a profitabilnost u cvećarstvu sve slabija. Najveći deo posla obavljamo sami, jer problem je i što je sve teže obezbediti sezonsku radnu snagu, satnica je poskupela sa 150 na 200 do 250 dinara i kada vidimo da nam ostaje od prodaje krajnjeg proizvoda jako malo, jako je velika zagonetka kako dalje. O povećanju proizvodnje ne razmišljamo, nego ćemo je smanjivati, prilagoditi mogućnostima da ono što možemo sami postići supruga i ja. Trenutno imam jednu radnicu, a prodaju na pijacama sami obavljamo – saznali smo od Tivadara Dukaija.

Poljoprivredno gazdinstvo Tivadara Dukaija je specifično, jer obuhvata samo proizvodnju cveća u plastinicima, koji su podignuti na okućnici od nepunog katastarskog jutra u Ulici ruža u Totovom Selu, što je za Tivadara i Aranku srećna okolnost, jer im je posao na dohvat ruke.   

- Za moje potrebe ovoliko okućnice i plastenika sasvim je dovoljno – konstatuje Dukai. – I ovo jedva postižemo da uradimo, jer u proizvodnji cveća ima dosta posla. Radi se od jutra do mraka, praktično smo u pripravnosti 24 sata. Ima posla na negovanju i zaštiti cveće, pogotovo u vreme kada su nagle promene temperature. Naš primer je da se intenzivnom proizvodnjom i na malom posedu može obezbediti egzistencija – kaže Tivadar.

Poljoprivrednu tehničar po struci Tivadar Dukai je jedno vreme radio u Zemljoradničkoj zadruzi u obližnjem rodnom Oromu, pa je taj posao ostavio i započeo privatni biznis sa kafom, sokovima, da bi 2002. podigao prve plastenike i krenuo u proizvodnju povrća. Prvo je uzgajao paradajz i krastavce pa se nakon tri godine preorijentisao na cveće.

- U proizvodnji povrća i cveća u plastenicima nema puno razlike, čak je proizvodnja povrća jednostavnija, ima manje ulaganja i više fizičkih poslova, međutim, za povrće je potrebno više prostora, dok u cvećarstvu plastenici obavezno moraju da se zagrevaju, da bi se pristizanje proizvodnje tempiralo za određeno vreme. A što se zarade tiče, teško je reći da li je isplativije povrće ili cveće, jer su tržišne prilike promenljive. U poslednje vreme velike zarade nema, kao što je to bilo pre petnaestak godina, jer su sada kupovna moć i životni standard velikog broja ljudi u opadanju. Narod voli cveće, jer se u lepoti cveća uživa, međutim, kada znamo kolike su plate onih kojih rade i da mnogi nemaju posla, vidljivo je po balkonima tokom leta koliko ima cveća. Uočim negde i desetak kuća ili stanova u nizu gde nema cveća. Sve je manje onih koji mogu da priušte kupovinu cveća, mada cene se već godinama ne menjaju, a kupuje se ono jeftinije – priča Dukai.

Proizvodnja cveća u plastenciima desetak godina je u ekspanziji, sve više se razvija, jer mnogi se upuštaju u cvećarstvo pošto nemaju duge mogućnosti za posao i zaradu. Postavljanje plastenika za proizvodnju cveća ne zahteva veliki posed. Početak iziskuje dosta velika ulaganja, jer za podizanje jednog plastenika potrebno je više hiljada evra, a povećava se i za sistem grejanja.

Recimo, za plastenike i prateće objekte koje je na svojoj okućnici podigla porodica Dukai, potrebno je oko 15.000 evra, a treba ulagati ulagati u rasad i zaštitna sredstva, u zimskom periodu dodati troškove grejanja, pa prema uveravanju našeg sagovornika u cvećarstvu nije lako, da bi se došlo do zarade.

Od cvećartsva se može živeti ali nije lako

- Od ovoga se može živeti, ali u zadnje vreme ne i obogatiti. Treba samo pogledati da je moj vozni park, bez koga se ne može na pijacu, starosti petnaestak godina. Ne mogu da se žalim, ali ni da se hvalim – veli Dukai.

Dosadašnja ulaganja Dukai je realizovao najvećim delom sopstvenim snagama, a manjim delom se oslonio i na donacije i podsticajna sredstva  nuđena na konkursima. Tivadar dodaje da vredi pratiti konkurse i biti spreman, pa je na pokrajinskom konkursu pre četiri godine ostvario solidan iznos od oko 3.000 evra za podizanje plastenika. 

Dukai onima koji razmišljaju da li da se upuste u cvećarstvo preporučuje da dobro razmisle, jer posao nije lak, potrebno je i ljubavi prema cveću i prirodi, takođe i dosta odricanja.

- Teško je nekoga savetovati, niti naterati da se bavi cvećarstvom ili nekim drugim poslom. Cvećarstvo nije lako, ali je lep posao. I pored toga, moja deca nisu pokazala zainteresovanost. Ćerka studira nemački jezik u Novom Sadu, a sin je sa diplomom inženjera otišao u inostranstvo i radi u Baji u Mađarskoj. Nisam im preporučivao, niti ih terao da se posvete cvećartsvu, nego onim što su sami odabrali – napominje Tivadar.

Cvećar iz Totovog Sela je već dugo i muzičar, pa smog a upitali: mogu li cvećarstvo i muzika zajedno?

- To što sam muzičar, dobro mi dođe na pijaci, jer me ljudi iz okoline znaju, pa su uvek potencijalne mušterije. Inače, cvećarstvo i svirke se nezgodno sudaraju u dane vikenda. Svadbe ili druga slavlja su obično u dane vikenda, kada su pijace i vašari, tako da to nije baš najsrećnija okolnost. Izgleda da nisam dovoljno dobar muzičar, ili dovoljno dobar cvećar da bi se bavio samo jednim poslom, što bi svakako bilo bolje, pa ovako muzika i cvećarstvo moraju zajedno – kaže Tivadar Dukai.

Irena Nađ

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera