delta

Dobro je držati guske - kilo perja 13, džigerice 50 evra

Dobro je držati guske - kilo perja 13, džigerice 50 evra

Jato gusaka Mikloša Repergera iz Ostojićeva  

 

Mikloš Reperger u severnobanatskom mestu Ostojićevu ima najveće jato od oko 400 gusaka, ali manja jata gusaka odavno su proređena i iščezla sa seoskih sokaka i pašnjaka.   Ne tako davno svaka kuća držala je bar desetak gusaka koje su se šepurile u dvorištima ili ispred kuća.

- Guskama koje držim morao sam obezbediti prostor u dvorištu gde ih držim i hranim, ali pokušavam zajedno sa istomišljenicima ponovo da guske vratimo u naša dvorišta i na sokake, a takođe i pašnjake oko sela. Međutim, nije tako jednostavno veliko jato gusaka isterati na pašnjak, treba ga čuvati, uveče ih zatvoriti, jer se odmah tu navade lisice i druge štetočine. Mogućnosti za razvoj guščarstva postoje, samo ih treba na pravi način iskoristiti. Morali bismo iskoristiti prirodne uslove koje imamo, da se sela razvijaju čak i preko guščarstva – smatra Reperger.

Reperger jato drži u kućnim uslovima, gde ima nešto više od pola jutra okućnice, ali planira da povećava jato i guščarstvom se bavi na veliko, pa da ih kad-tad iz dvorišta izmesti na seoski pašnjak.

- Držanje gusaka je isplativo zbog perja, bilo bi računice i od guščije džigerice samo bi trebalo organizovati plasman jer je ovaj delikates jako interesantan za gurmane. Guščije perje, ipak, za sada daje najveći prihod, jer se od njegove prodaje može preživljavati. Guske se drže dve ili tri godine, a najproduktivnije su do četvrte godine. Duže se u domaćoj radinosti obično ne drže, jer kasnije već nije moguće prodati meso, izuzev ako se ne žele od guščijeg mesa praviti kobasice i neke trajnije prerađevine - ukazuje Reperger.

Perje otkupljuje otkupljivač Čaba Guljaš iz Sente, koji plaća 12 do 13 evra za kilogram, što je solidna cena od koje, prema rečima Repergera, opstaju guske i njegovo domaćinstvo. Čerupanje gusaka zbog perja traje od proleća do jeseni, četiri do pet puta u sezoni, a potom se guske kolju zbog mesa ili dalje zadržavaju još godinu ili dve.

Nisu zanemarljiva ni jaja koja nose i guščići koji se legu rano s proleća, a prvi put se čerupaju u junu ili julu. Nešto guščića izleže se u domaćinstvu, a jedan deo Reperger nabavlja, ili menja sa drugim gučšarima da se osveži jato.   

- Od jednog čerupanja guske bude sto grama, ili nešto više perja, tako da u sezoni od četiri čerupanja bude nešto više od 400 grama do pola kilograma, tako da je po guski prihod od perja pet do šest evra – saznajemo od Repergera.

Kukuruz i puno zeleniša najbolja hrana

Za ishranu gusaka kod kuće, objašnjava Reperger, najbolja je zrnasta hrana, u prvom redu kukuruz, ali potrebna im je i trava.

- Zbog toga imam tri ili četiri kosilice, da im mogu obezbediti dovoljno zeleniša. Tamo gde guske stalno borave kosilica nije potrebna jer sve popasu. Zbog toga se guske drže i u voćnjaku pa je tamo kosilica suvišna, ali pošto sve grickaju treba imati na umu da mogu oštetiti mlade voćke – veli Reperger. 

U Evropi skup delikates

I dok je otkup perja organizovan, manjka otkup gusaka zbog klanja za meso i delikatesnu džigericu. Kilogram guščije džigerice kod nas staje 5.000 do 6.000 dinara, a u Evropi u maloprodaji je i pet-šest puta skuplja! Guščije meso se traži samo sporadično za neke manifestacije, a takođe i za praznične trpeze u novembru i decembru.

- Guščija džigerica je poseban specijalitet, zbog kojeg guske treba posebno hraniti da bi bila što kvalitetnija, ali time se ne bavim. Kilogram gusaka žive vage je 200 do 250 dinara, a dostižu težinu pet do sedam kilograma. Problem je što se guske više ne smeju kljukati kao nekad, jer je to zakonom zabranjeno, pa je o tome izlišno pričati, čak nije bilo moguće ni revijalno prikazivati, kada smo nedavno organizovali manifestaciju “Dan gusaka”.

Kljukanjem se najčešće povećava težina guščije džigerice, a zavisno od vrste gusaka džigerica može težiti od pola do jednog kilograma.

Irena Nađ

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agromarket
Poljoprivreda info