ravago veliki

Dunav soja - podrška domaćoj bez GMO poljoprivredi

Dunav soja - podrška domaćoj bez GMO poljoprivredi

Ove godine soja u Srbiji je posejana na više od 230.000 hektara, što našu zemlju svrstava među lidere u proizvodnji soje u Evopi. Žetva je završena, o značaju naše domaće  soje, radu međunarodnog Dunav soja udruženja i značaju BEZ GMO sertifikacije razgovarali smo sa Jovanom Đisalov iz udruženja Dunav soja.

Ževta soje je završena, možete li da nam kažete kakva su očekivanja po pitanju prinosa?

Povoljni agroekološki uslovi ove godine, za razliku od prošlogodišnjih, uticali su na dobre prinose koji se u proseku kreću oko 3,5 tone po hektaru. Procenjuje se da je ovogodišnji rod soje dostigao skoro 800.000 tona, a takođe, kvalitet zrna je po trenutnim pokazateljima zadovoljavajući.

Koji je značaj soje kao biljke i kako ona stiže na naše trpeze?

Soja je izuzeteno važna proteinska kutura i više od 80% soje koristi se za ishranu životinja, ali i ljudi. Evropi je potrebno više od 40 miliona tona soje godišnje za stočarsku proizvodnju, a trenutno podmiruje samo 1/4 svojih potreba dok ostalo uvozi iz prekookeanskih zemalja. Ta soja u većini slučaja je genetski modifikovana, proizvedena na neodrživ način, uništavanjem kišnih šuma, što donosi brojne ekološke i ekonomske posledice.

Ako pogledamo da prosečan potrošač godišnje indirektno pojede preko 60kg soje kroz jaja, meso, mleko važno je da znamo kakav je njen kvalitet, ali i poreklo. Pogotovo što  nijedan zakon ne traži da se ovi proizvodi označe ako je životinja hranjena genetski modifikovanom stičnom hranom i sojom. Zato smatramo da je važno da znamo čime su hranjene životinje i da imamo mogućnost izbora hrane koja je proizvedena bez upotrebe GM sastojaka.

Koje mesto Srbija zauzima kada je u pitanju gajenje soje?

U Srbiji se soja proizvodi na preko 200.000 ha što našu zemlju čini izuzetno značajnom na evropskom tržištu. Imamo dugu tradiciju, odličan sortiment i stručni kadar naših naučno-istraživačkih institucija, kao i agroklimatske uslove našeg regiona uz Dunav što izuzetno pogoduje gajenju soje. Takvo bogatstvo ima malo koja zemlja u svetu. Mi smo jedina zemlja u Evropi koja proizvodi i prerađuje dovoljno soje za svoju stočnu proizvodnju i zbog toga treba da smo vrlo ponosni. Upravo zato se Dunav soja udruženje zalaže da kroz Dunav soja sertifiakciju i označavanje sačuvamo to bogatstvo i podržimo naše, domaće proizvođače soje a  našoj soji damo vrednost.

Na kojim tržištima izvozimo našu, domaću soju?

Srbija je i veliki izvoznik soje koju evropsko tržište veoma ceni. Izvozimo na najzahtevnija tržišta kao što su Austrija, Švajcarska, Nemačka i Rusija, a veliko interesovanje postoji i od strane skandinavskih zemalja za ishranu akvakultura. Naša soja najtraženija je na tržištima koje imaju uspostavljen sistem BEZ GMO sertfikacije i označavanja krajnjih prehrambenih proizvoda – mesa  mleka, jaja  jer  na taj način naša BEZ GMO soja dobija dodatnu vrednost i postaje vidljiva potrošačima.

Čak 74% potrošača u Evropi je izrazito protiv GM hrane. Zbog toga je, naša, BEZ GMO soja veoma tražena u Evropi i ima veliki izvozni potencijal. Tržište BEZ GMO sertfiikovanih proizvoda je u konstantnom porastu, jer to je nešto što danas savermeni potrošač želi. Primeri Austrije - gde su sva jaja, pileće meso i svi mlečni proizvodi sertifikovani i označeni „BEZ GMO proizvedeno“ i „Dunav Soja“ – kao i Nemačke, čija vrednost BEZ GMO tržišta iznosi preko 6 milijardi eura sa više od 7.300 BEZ GMO proizvoda, ukazuju da je BEZ GMO izbor trend današnjeg osvešćenog potrošača koji želi da zna kvalitet i poreklo hrane. 

Da li je obavezno označavanje proizvoda dobijenih od životinja koje su konzumirale GM soju i stočnu hranu?

Evropski zakon, kao i naš Zakon o GMO ne reguliše obavezno označavanje proizvoda životinjskog porekla (mesa, jaja, mleka) ukoliko je životinja hranjena GM sojom i stočnom hranom. Naime, ukoliko su u namirnicama prisutni genetski modifikovani sastojci (više od 0.9%), zakoni u Evropi i naš Zakon o genetički modifikovanim organizmima Republike Srbije obavezuju proizvođače da proizvod jasno označe kao GM. Ipak, taj isti zakon ne traži da se označi hrana od životinja koje su hranjene genetski modifikovanom stočnom hranom, i zato postoje dobrovoljni BEZ GMO standardi kao što je i Dunav Soja, koji potrošačima pružaju potpunu informaciju da u celom lancu proizvodnje nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci - kako u stočnoj hrani tako i u krajnjem proizvodu. BEZ GMO standardi kontrolišu ceo lanac proizvodnje i garantuju da nije bilo dodira sa GM sastojcima ni u jednom procesu proizvodnje.

Šta je misija udruženja Dunav soja i zašto je važan Dunav soja standard i oznaka kvaliteta?

Dunav Soja je međunarodno udruženje sa više od 300 članova iz 25 evropskih zemalja koje se zalaže za podršku proizvodnje i korišćenja evropske genetski nemodifikovane, održivo proizvedene soje u stočnoj hrani i proizvodnju hrane BEZ GMO kvaliteta i DOMAĆEG porekla. Na osnovu BEZ GMO Dunav Soja sertifikacije  i označavanja krajnjih prehrambenih proizvoda dobijenih korišćenjem domaće BEZ GMO soje, potrošači imaju mogućnost izbora hrane kontrolisanog kvaliteta i porekla. Dunav Soja uduženje je u Srbiju i naš region donelo prvi BEZ GMO sertifikat, standard i sertifikovane domaće genetski nemodifikovane proizvode. Članovi Dunav Soja udruženja su proizvođači i prerađivači soje, stočne hrane, mesa, mleka, jaja ali i svi vodeći  trgovinski lanci,  kao i organizacije za zaštitu životne sredine i druge institucije. Udruženje ima podršku 15 evropskih Ministarstava poljoprivrede koji su potpisivanjem „Dunav Soja Deklaracije“ od 2013. godine istakli značaj ove evropske inicijative za razvoj poljoprivrede u Evropi i transparentnog tržišta za potrošače.  U našoj zemlji,  Dunav soja standard je jedini standard kvaliteta odobren od strane Ministarstva poljoprivrede, koji omogućava sertifikaciju i označavanje proizvoda čime se garantuje da je u ishrani životinja korišćena domaća genestki nemodifikova soja poljoprivrednih proizvođača iz Srbije, kao i da je ceo lanac proizvodenj BEZ GMO. U Srbiji su sertifikovana prva jaja, a uskoro očekujemo i druge proizvoda.

Koja je prednost BEZ GMO označavanja?

Prednost BEZ GMO označavanja je višestruka, pre svega za domaću poljoprivredu koja na taj način ima mogućnost da doda vrednost i poveća konkurentnost, time se kreira tržište za naše poljoprivredne proizvođače, koji ne mogu  biti konkurenti uvoznoj GM soji. Značaj je i za našu prehrambenu industriju koja može da valorizuje svoj kvalitet i distancira se od uvoznih proizvoda koji su dobijeni korišćenjem GM soje i stočne hrane. U regionu prodaja BEZ GMO sertfikovanih i označenih proizvoda raste i do 50%. BEZ GMO označavanje je važno i za potrošače, jer im pruža potpunu informaciju o tome kako je proizvedena hrana koju kupuju, i omogućuje im pravo na izbor. Naš izbor hrane nije odluka koju donosimo samo za sebe, već predstavlja podršku našoj poljoprivredi, životnoj sredini i  generacijama koje dolaze.

Koji su dalji planovi Dunav soja udruženja?

U narednom periodu, pored svojih redovnih aktivnosti kao što su poslovno povezivanja svojih članova u Dunav Soja sistemu sertifikacije, u fokusu će biti aktivna regionalna promocija prvog regionalno harmonizovanog BEZ GMO standarda za Dunavski region koji omogućava označavanje proizvoda oznakom kvaliteta „BEZ GMO proizvedeno“, jedinstvenom za celu jugoistočnu Evropu. Cilj ovog standarda, koji smo kreirali uz podršku 14 Ministarstava poljoprivrede, Nemačke organizacije za međunardonu saradnju (GIZ),  Austrijske razvojne agencije (ADA) i vodećih nemačkih i austrijskih organizacija za BEZ GMO standarde (UBA, VLOG, Arge Gentechnik) sa kojima je i harmonizovan, jeste da omogući kreiranje transparentnog regionalnog BEZ GMO tržišta i doda vrednost poljoprivredno-prehrambenom sektoru, pružajući potrošačima pravo na informaciju i mogućnost izbora. Istovremeno, Dunav soja udruženje je uključeno i u brojne evropske projekte, kao što je i projekat Dunavskog Transnacionalnog Programa- LENA (Lokalni ekonomski razvoj i zaštita životne sredine u regionu Dunava) te nas i na tom polju očekuju interesantne aktivnosti.

S. Kuprešanin

 

Tagovi: dunav soja gmo soja
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera