ravago

Dunja kraljica Nikoljdanskog festivala rakije u Senti

Dunja kraljica Nikoljdanskog festivala rakije u Senti

Na najvećoj "rakijskoj fešti" ocenjivalo se 354 uzoraka prirodne domaće rakije 123 individualnih proizvođača i malih destilerija iz Srbije, Mađarske, Hrvatske i Slovačke

Udruženje poljoprivrednika Sente sa svojom Sekcijom voćara i vonogradara i Redom vitezova rakije “Sveti Nikola” upriličilo je međunarodni “Nikoljdanski festival rakije” i izložbu tradicionalnih proizvoda, zaokruženih u “Dane poljoprivrede”, kojim je proteklog vikenda ispunjen prostor Hale sportova u Senti.

Festival rakije u Senti je zasigurno najmasovniji u Srbiji, jer se ovog puta ocenjivalo 354 uzoraka prirodne domaće rakije 123 individualnih proizvođača i malih destilerija iz Srbije, Mađarske, Hrvatske i Slovačke.

Mikloš Nađ, Ferenc Bajtai i Ferenc Šoti

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najboljim proizvođačima rakije pehare i medalje uručili su predsednik Udruženja poljoprivrednika Sente Ferenc Šoti, glavni organizator i predvodnik Reda vitezova rakije “Sveti Nikola” Mikloš Nađ.

Za rakiju godine na senćanskom festivalu, koji je upriličen 17. put, proglašena je dunjevača Ferenca Bajtaija iz Sente, koja je dobila najbolje ocene stručnog žirija, pa je Bajtaiju uz veliki pobednički pehar poneo i šampionski pehar i zlatnu medalju u konkurenciji 27 ovih mirisnih rakija. Proglašeni su i najuspešniji proizvođači iz Mađarske i Slovačke.

Ferenc Šoti i Ištvan Bilicki

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ištvanu Bilickom šampionski pehar

Epitet najboljeg proizvođača rakije iz Srbije na “Nikoljdanskom festivalu rakije” poneo je Ištvan Bilicki iz Sente koji je na ocenjivanje predao čak 18 rakija raznih voćnih vrsta i samo jedna je ostala bez medalje. Bilicki je šampionske pehare osvojio za zlatnu šljivovicu, viljamovku i odležalu dunjevaču,

Šampionski pehari dodeljivani su za vrste rakije gde je u konkurenciji bilo više od deset uzoraka, a još su pripali Zoranu Varađaninu iz Bajmoka za beskovaču i kruškovaču, Moniki Berenji iz Sente za jabukovaču, Imre Novaku iz Sente za kajsijevaču, Žoltu Ovariju iz Šupljaka za komovicu, Šandoru Križaiju iz Mađarske za lozovaču, Đerđu Dudašu iz Bačke Topole za višnjevaču i Arpadu Farkašu iz Mađarske za mešanu voćnu rakiju.    

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Mikloš Nađ konstatuje da na ovogodišnjem festivalu nije dodeljeno puno zlantih medalja, svega 33, što je i očekivano u odnosu uslove kakvi su ove sezone bili za voćare, kojima vremenske prilike nisu bile naklonjene.

Izuzentim su se pokazale od dunjevače, ali pošto je suša pogodovala vinogradarima i grožđe bilo kvalitetno, istakle su se i lozovače kojima je pripalo najviše zlatnih medalja. Nađ ukazuje da je bilo dosta rakije osrednjeg kvaliteta koje su nagrađene srebrnim i bronzanim medaljama, a da je svega 41 uzorak ostao bez medalje.

Zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumartsvo Robert Otot istakao je da poljoprivredni proizvođači zavređuju podršku, posebno zbog toga što je sve više onih koji svoje proizvode plasiraju sa oznakom lokalnih poljoprivrednih i zanatskih proizvoda, te da će im resorni Pokrajinski sekretarijat u unapređenju proizvodnje i razvoju pouzdan partner, a takođe i podržavanju manifestacija za negovanju tradicija.

Predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi takođe potvrđuje opredeljenost lokalne samouprave da pruža podršku ovoj manifestaciji, kao i poljoprivrednim gazdinstvima.

- Cilj manifestacije je da afirmišemo domaće proizvode iz poljoprivrednih gazdinstava sa našeg područja, kako bi našli svoje mesto na tržištu, od zdrave hrane do tradicionalnih zanatskih proizvoda. Iz opštinske kase dajemo više vidova podrške poljoprivrednim gazdinstvima za šta smo ove godine izdvojili 17 miliona dinara – kaže Cegledi.

Ništa bez bakarnog kazana

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vojvođanski voćari i vinogradari nastoje da na trdicionalni način proizvedu kvalitetne domaće rakije, koje se mahom spravljaju u bakarnim kazanima u sopstvenim pecarama ili malim destilerijama.

Kazandžija Arpad Cekuš iz Malog Iđoša u svojoj radnji pravi kazane razne veličine i kaže da ima potražnje, od onih većeg gabarita za pecare do najmanjih za hobiste. Cekuš uverava da kazani iz njegove radionice mogu dobro da služe vlasnike i preko 30 godina, ukoliko se njima pravilno rukuje.

To potvrđuje i voćar Dragoljub Vrebalov iz Novog Bečej, koji kaže da je do u jednom bakarnom kazanu koji ga služi tri decenije ispekao oko 2.000 kazana rakije.

- Ozidan je u katlanku, vodim računa kako ložim, da ga ne zaparam i oštetim, redovno ga ispiram i daje odličnu rakiju. Potvrda za to su stotinak medalja na raznim festivalima. Voće je ove sezone bilo kvalitetno pa je i rakija dobra. Važno je da voće bude zrelo i zdravo, da se neb ere nego da se kupi, da se napravi dobro vrenje i da se peče na vreme. Imam hektar pod voćem i pečem godišnje stotinu kazana rakije – saznajemo od Vrebalova.

Jabuka 400, dunja i kajsija 1.000 dinara

Proizvođač iz Novog Bečeja dodaje da iz prve ruke litar rakije staje od 400 dinara, za koliko prodaje najjeftiniju jabukovaču, dok su mirisne rakije dunjevača i kajsijevača najskuplje i staju 1.000 dinara, ali ako im se doda akcizna markica i nađu se u prodavnici, svoju zaradu zaračunaju i trgovci.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Mali proizvođači i destilerije pića vide bolju mogućnost da pridobiju kupce na probirljivom tržištu i brendiranjem svojih proizvoda. Tako su iz porodične pecare “Horkai” iz Feketića rakiju višnjevaču, vino i likere od višnanja brendirali pod nazivom “Međtarđi”. Pod voćem imaju jedan hektar od čega je 500 stabala višnje priznate feketićke sorte “Prima”, a ostalo su šljive, jabuke i kajsije.

- Vrlo malo višanja prodamo u vreme berbe, jer prerada višanja u piće više nam donosi nego da je prodajemo u svežem stanju kao konzumnu ili za industrijsku preradu. Doduše, ima više posla, ali postižemo i bolju zaradu, a piće može i dugo da se čuva – kaže Žolt Horkai iz Feketića.

Postala je tradicija da se na “Nikoljdanskom festivalu rakije” promovišu novi vitezovi i pripravnici za vitezove rakije Senćanskog reda “Sveti Nikola”. Viteza rakije ovog puta postao je Đura Đeri iz Titela, dok su za pripravnike promovisani Zoran Varađanin iz Bajmoka i Perica Margan iz Pančeva.

Irena Nađ

 

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info