ravago veliki

Iguane pretnja po biodiverzitet

Iguane pretnja po biodiverzitet

Ovi gmizavci se brzo razmnožavaju i ugrožavaju floru Floride, a pretpostavlja se da potiču od kućnih ljubimaca koji su dospeli na ulicu.

Velike iguane su osvojile južnu Floridu i nastavljaju da se šire dalje na sever, uništavajući pri tom prirodu i infrastrukturu. Možda je jedini spas u tome da ljudi počnu da jedu ove reptile koji su pravi delikates.

Toplo, sunčano vreme i ogromne močvare južne Floride pravi su raj za različite biljne i životinjske vrste. Ali kada u taj raj dospeju „stranci“ iz sveta flore i faune, oni ugrožavaju domaći biodiverzitet. Neprijateljski predatori kao što su burmanski piton i argentinski crno-beli gušter su najpoznatiji uljezi. Ali i jedan vegetarijanski gmizavac nanosi sličnu štetu – zelene iguane, koje potiču iz Centralne i Južne Amerike i delove Kariba. U Floridu su dospeli kao kućni ljubimci, a sada su postali napast.

Sve je počelo tako što bi se po koja iguana otela svom gazdi ili bi joj mu ovaj otkazao gostoprimstvo. A iguane se veoma brzo razmnožavaju. „Nemaju prirodnih neprijatelja i pogotovu u Južnoj Floridi uživaju. Mogu da narastu do skoro dva metra, a ženka svaki put položi 30-40 jaja“, kaže zoolog Ron Mejdžil za DW.

Ti zeleni gušteri jedu divlje biljke i useve i otimaju hranu manjim „domaćim“ gušterima. Oni se takođe hrane biljkama od kojih zavise leptiri i krivi su za nestanak poslednjih poznatih kolonija kritično ugroženih plavih leptira iz Majamija, koji žive samo u Južnoj Floridi.

Sem Van Lir je predsednik organizacije Urban Paradise Guild koja je posvećena uklanjanju invazivnih biljaka u Južnoj Floridi. Iguane mu zagorčavaju život. A stanovnici su u zabludi, misle da njima simpatični gušteri nisu ni opasni ni štetni. „Stvarnost je da su oni pošast za naš ekosistem“, kaže Lir.

Iguane nisu samo opasnost za divljinu Floride. One takođe uzrokuju ozbiljnu infrastrukturnu štetu koja bi mogla dovesti do poplava u nekim područjima. Majkl Kirkland je biolog, stručnjak za invazivne životinjske vrste u Južnoj Floridi, i kaže da iguane „buše nasipe i, ako bude dovoljno jakih oluja, nasipi će početi da se urušavaju“.

Uz kanale koji vode do zaliva Biskejn u Floridi mogu se videti stotine iguana kako se sunčaju na brodovima ili duž zidova u marini. „Iguane vole vodu“, kaže Mejdžil. „Često ćete ih videti na obalama kanala ili na drveću uz kanale i kada su ugrožene, ne oklevaju da skoče u vodu. Plivaju neverovatno dobro. Dakle, kanali su za njih kao sistem autoputeva kojim stižu gde god hoće.“

Mejdžil koji radi u zoološkom vrtu u Majamiju priča kako su se tri iguane uselile u kavez gorile od 160 kila. Rešetke kaveza onemogućavaju gorili da pobegne, ali ne sprečavaju nepoželjne guštere da uđu i da se tu razbaškare. Majmuni su navikli da žive zajedno sa gušterima, koji su pak došli privučeni njihovom hranom.

Ali, problem su paraziti uključujući i salmonele: „Postoji rizik od unakrsne zaraze nekih naših egzotičnih vrsta u zoološkom vrtu“, kaže Mejdžil. Zbog toga se zoološki vrt u Majamiju trudi da broj uljeza iguana drži pod kontrolom.

I botančka bašta Ferčajld ima problem sa iguanama. Posetioci, posebno deca, vole da vide čudesne reptile. „Naravno da su slatki. To privlači ljude“, priznaje direktor Karl Levis, „ali naše retke tropske biljke su kao besplatni bife za iguane.“

Jedino što priroda ovde u Floridi može da uradi na ograničenju populacije iguana – je hladnoća. Ali, da bi to imalo značajniji uticaj, temperatura mora biti oko nule najmanje četiri do pet dana. Poslednji put je to bilo u januaru.

„Tada mamo fenomen u južnoj Floridi pod nazivom kiša iguana“ kaže Mejdžil, „tako da vam se može desiti da ujutro kad je najhladnije, vidite kako iguane padaju sa drveća.“ Padaju i izgledaju kao da su mrtve, ali nisu: „Kada se temperatura spusti na četiri stepena, padaju u neku vrste kome i dobiju sivu boju, oči im se ugase. Tada padaju sa drveća.  Ali, čim se ponovo zagreju, vraćaju se u život.“

Međutim, poslednjih godina nije bilo dužeg perioda hladnoće i zato je populacija iguana postala ovako zabrinjavajuća, kaže Levis. „Moguće je da je sve to posledica promene klime“, kaže Mejdžil. Otopljavanje je gušterima omogućilo da se naseljavaju severnije od svog prirodnog staništa.

I pošto je reč o fenomenu koji će potrajati, Mejdžil kaže: „U tropskoj Centralnoj Americi, na primer u Panami, uzgajaju ih na farmama zbog toga što ih jedu – pravi su delikates! Nekako se nadam da će se ovaj trend uskoro pojaviti i u Južnoj Floridi. Kad ljudi shvate da su ukusne, moći ćemo da kontrolišemo populaciju iguana.“

Izvor:DW

 

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera