delta

Jutro arpadžika bilo dovoljno za novog stojadina, a sada…

Jutro arpadžika bilo dovoljno za novog stojadina, a sada…

Nekadašnja proizvodnja od 3.000 tona godišnje, za domaće tržište i izvoz svela se na desetinu, uz neisguran plasman, ukazuje Radovan Čukurov iz Novog Kneževca 

Proizvodnja arpadžika u ataru novokneževačke opštine, na severu Banata bila je ranije veoma unosna, ali su se površine drastično smanjile.

Radovan Čukurov iz Novog Kneževca, jedan je od proizvođača arpadžika koji ne odustaje, poslednjih godina ga uzgaja na dva hektara, što je upola manje nego pre, a i ove godine sejaće ga na istoj površini. Međutim, mnogi proizvođači su odustali pa je u odnosu na onu od pre dve-tri decenije proizvodnja arpadžika u ovom kraju svedena na desetinu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Površine se smanjuju iz godine u godinu, pa je prema rečima Čukurova 2017. godine bilo oko 30 odsto površina manje nego prethodne, tako da je proizvodnja spala na svega dvadestak hektara, jer su odustali upravo neki veći proizvođači, pa je ostalo svega petnaestak proizvođača, koji ga uzgajaju na površini od jednog do četiri katastarska jutra.

Arpadžik se zadržao mahom u ataru Novog Kneževca i nešto u Majdanu i Banatskom Aranđelovu, a više se njime niko ne bavi u Srpskom Krsturu i Đali.

Sadašnja proizvodnja dostiža najviše 300 tona, a svi se sa setom sećaju perioda kada je novokneževačka opština bila centar proizvodnje arpadžika sa godišnjom produkcijom od od 3.000 tona! Pored snabdevanja tržišta nekadašnje Jugoslavija arpadžik iz produkcije ovdašnjih proizvođača izvozio se i za Rusiju.

Uvozni luk lepše upakovan pa skuplji

Arpadžik je tada bio jedan od glavnih brendova ovdašnjih poljoprivrednika i donosio je značajne prihode, međutim, kako je vreme odmicalo i izostajalo ugovaranje proizvodnje, proizvođači su prepušteni sami sebi. Nesiguran plasman i nemogućnost izvoza glavni su razlog što je proizvodnja arpadžika toliko smanjena, a uticao je i uvoz.

- Uvozni arpadžik je čak nešto skuplji od našeg, ali je malo lepše dorađen i upakovan u kilogramska pakovanja za maloprodaju. Mi nismo organizovani da ga pakujemo na malo, a takođe ni za plasman na inostrano tržište. Postoje dva doradna centra za arpadžik koje su svojevremeno osposobile zadruge iz Novog Kneževca i Banatskog Aranđelova, ali nisu u funkciji. Probali smo ranije da se organizujemo u udruženje, ali ono nije zaživelo – ukazuje Čukurov.  

Čukurov je lane ostvario prinos od oko 10 tona po hektaru, jer arpadžik solidno rađa u suvom ratarenju i u sušnim godinama, ili sa malo navodnjavanja, pošto je usev koji se prvi ubira sa njiva krajem juna.

- Prodaja je nesigurna a cena arpadžika stagnira već godinama. Prošle godine je cena bila najbolja u poslednjih nekoliko sezona jer kretala se od 70 do 100 dinara za kilogram, pretprošle je bila svega 50 do 60 dinara, dok je trenutna cena lanjskog roda 70 do 80 dinara.

- U proizvodnji arpadžika otprilike posle tri četiri loše naiđe jedna bolja sezona kakva je bila lane. Nadamo se da će još biti dobrih sezona. Da nije uvoza, u sušnim godinama je uvek bila bolja cena zbog manjeg prinosa, ali to više nema uticaja pošto se arpadžik uvozi iz Holandije. Naš zemljak iz Srpskog Krstura u Novom Sadu ima firmu koja već u maju ugovori uvoz arpadžika za narednu sezonu, nešto manje od onoga koliko se kod nas sada proizvodi – ukazuje Čukurov.   

Radi se ručno pa svi beže 

Sezona najveće tražnje arpadžika se malo pomerila zbog nedavnih snežnih padavina, ali biće jako kratka. Doradu arpadžika smo obavili čim je vreme dozvolilo, jer se sadnja približila, tako da nema mnogo prostora za odugovlačenje i čekanje – kaže Čukurov.

Porodica Čukurov se proizvodnjom arpadžika bavi već dugo, pa je i Radovan nastavio porodičnu tradiciju.

- Najveću proizvodnju imao sam 1998. godine, kada je postignuta i najbolja cena jer se kilogram arpadžika prodavao za dve nemačke marke, a imao sam te godine proizvodnju na skoro sedam jutara. Od prihoda sa jednog jutra komotno se mogao kupiti domaći automobil „stojadin“ ili „jugo“, a mi smo od arpadžika sa tri jutra kupili novu „opel vektru“ koja je koštala 35.000 maraka i još je u odličnom stanju. I danas se od arpadžika ostvaruje bolji prihod u odnosu na ostale ratarske kulture koje imaju slabu cenu, ali kod arpadžika ima više ručnog rada pa zato ljudi i odustaju jer nema radne snage. Pošto se u porodici arpadžikom bavimo već pola veka još ne odustajemo, ali videćemo šta će biti ubuduće – veli Čukurov.

Irena Nađ

 

 

 

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info