ravago veliki

Kruška stara tri veka rađa svake godine

Kruška stara tri veka rađa svake godine

Divlja kruška nalazi se na putu između Sonte i Svilojeva i pod zaštitom je kao spomenik prirode.

Kada je neko stablo staro nekoliko vekova, kada cveta i donosi plod svake godine i to na zemljištu koje po svom sastavu nije pogodno za tu vrstu onda je to prirodni fenomen. Takav prirodni fenomen je divlja kruška, koja raste na putu između Sonte i Svilojeva.

Iako se ne može precizno utvrditi njena starost veruje se da je stara oko 300 godina.

"Kada se selo osnivalo već je njena krošnja bila toliko velika. Pošto se zna da ona godišnje raste oko dva centimetra izračubali su da je njena starost oko 300 godina. Kažu da se hladovini te kruške, po legendi odmarao i sam poznati bećar Roža Šandor", kaže Katica Mesaroš iz Svilojeva.

"Ona je zaostala u rastu i razvoju, jer raste na slatinastom zemljištu, a ne može da raste kao što bi u normalnim uslovima kada zemljište ima dovoljno humusa. Zemljište na kome raste je siromašno i ona se tome prilagodila. Na širokom prostoru oko nje nema drugog drveća. Čak nema ni sitnog šiblja ni rastinja, jedino ona", kaže sekretar MZ Svilojevo Željko Rašeta.

Ali nije samo poznati mađarski hajduk i bećar Roža Šandor tražio predaha u hladu ove kruške. Tu se se rado okupljala i deca, a tih godina seća je Rozalija Čoke koja svaki dolazak iz Kanade iskoristi da obiđe i staru krušku.

"Bilo je u ono vreme puno dece i uvek smo se ovde igrali, penjali na krušku. Mnogo smo ovde provodili vremena, jer nije bilo televezije i telefona koji sada decu vežu za sobu. Mi smo bili napolju. Uvek kada dođemo obiđemo našu krušku, a ona kao da je narasla, da je veća, da nam maše - evo opet ste došli da me obiđete", kaže Rozalia.

Kruška je rodila i ove godine, njen plod nije ukusan, ali su zrele kruške dobre za pripremu rakije.

Ovo vremešno stablo pod zaštitom je kao spomenik prirode.

Izvor:RTV

 

Prethodni članak
Koze vole srećne ljude
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera