ravago veliki

Mak se isplati, za nekoliko zrnaca više od drugih kultura

Mak se isplati, za nekoliko zrnaca više od drugih kultura

Na 4,5 hektara Laslo i Irena Kalmar iz Bačke Topole uzgajaju plavi mak. Konce našim proizvođačima mrsi uvoz iz Španije u kojoj su subvencije i 800 evra po hektaru, a kod nas oko 30 evra

Gazdinstvo Lasla i Irene Kalmar iz Bačke Topole uz ostale ratarske kulture značajnije je posvećeno uzgoju maka, jer od dvadesetak hektara koje obrađuju ove sezone pod makom je zasejano 4,5 hektara. U zavisnosti od plodoreda i veličine parcela pod makom se nađe oko četvrtine poseda, a još su zastupljeni uljana repica na desetak hektara i pšenica.

Stara izreka kaže da – maka ima kuća svaka, sada baš to i ne važi, ali porodica Kalmar ga ima najviše u Bačko Topoli i okolini.

Mak se seje s jeseni, krajem oktobra i početkom novembra u vreme kada se seje i pšenica, a početkom marta zbog niskih temperature bilo je problema sa izmrzavanjem, pa kada se tako što desi mora se preračunavati da li ono što mraz ne uništi vredi ostaviti ili zasejati nešto drugo od prolećnih useva.

"Plavog Dunava" i tona po hektaru

Porodica Kalmar se oduvek bavila makom, pa se Laslo u proizvodnju upućivao odmalena jer su ga sejali i njegovi roditelji. On objašnjava da mak posle setve treba negovati kao i druge kulture, špartati, ručno okopavati i proređivati, a i od bolesti štititi jer ga najviše napada peronospora, odnosno plamenjača.

Najlepša slika sa njiva pod makom je kada biljke procvetaju, slažu se Laslo i Irena, koji uvek seju plavi mak, sortu “plavi Dunav” ali ima i proizvođača koji uzgajaju beli mak. Laslo napominje da je seme poreklom iz Češke ili Mađarske, ali da sada već obezbeđuje iz sopstvene proizvodnje.

- Za setvu je potrebno oko dva kilograma maka po hektaru, ali kada nikne treba ga proređivati prilikom okopavanja, motikom ili čupanjem, jer sitno seme ne može baš najpreciznije da se poseje sa odgovarajućim razmakom, čak i korišćenjem najpreciznijih modernih sejalica za sitnija semena –objašnjava Laslo Kalmar. 

Rod maka po hektaru se kreće od 300 do 1.000 kilograma, u zavisnosti kakva je sezona, koliki je sklop biljaka. Mak se uzgaja u suvom ratarenju, ali od suše više zna da ga pogodi oluja ili pre zrenja kišovito vreme, kada polegne i čaure mogu da trule. Laslo precizira da po haktaru treba da bude oko milion biljaka, ali svaka biljka može da ponese rod samo u jednoj čauri ukoliko je ređi sklop, ali i u više čaura, tri, četiri pa i pet, što zavisi i od godine. Berba maka je krajem juna i do polovine jula. Nekada su se čaure sekle ručno, a sada se rod ubira mašinski kombajnom, uz specijalno podešavanje novijih mašina koje imaju elektroniku. Pošto se ubere mak sa polomljenim čaurama, pa je potrebno selektiranje i finalna dorada da se dođe do čistog zrna maka.

- Imamo selektor i doradu sami radimo, pa se mak potom skladišti u drvenim sanducima ili džakovima. Trenutno se na pijacama na malo za kilogram maka može dobiti 400 dinara, a u većim gradovima i 500 dinara. Nudimo ga i u mlevenom stanju, da je domaćicama lakše što je nešto skuplje, u ponudi je i hladno ceđeno makovo ulje i litar staje 2.000 dinara. Nemamo opremu za ceđenje ulja pa taj deo obavljamo uslužno kod prerađivača iz okoline – saznajemo od Lasla.              

U štrudlama i ulju dodata vrednost

Prilikom prodaje maka na pijacama na insistiranje kupaci počeli su da prave i kolače, domaće štrudle sa makom!

Mušterije koje su kupovale mak od Lasla i Irene Kalmar iz Bačke Topole, tražile su da prave i kolače, pa prilagođavajući se njihovim zahtevima ponuda je proširena.

-  Kupci maka su se malo šalili, a i ozbiljno su predlagali. Tako smo počeli da pravimo štrudle sa makom. Dodatno smo prionuli na posao i mislim da su mušterije zadovoljne našom poslasticom – kaže Irena Kalmar.  

Laslo i Irena Kalmar mak, makovo ulje i štrudle prodaju na pijacama u Bačkoj Topoli, Kanjiži, Subotici, Vrbasu, Apatinu, ponekad skoknu i do Novog Sada i okoline.

- Kao i kod mnogih drugih poljoprivrednih proizvoda računicu kvari nekontrolisani uvoz. Trebala bi više da se zaštiti domaća proizvodnja, jer iz uvoza na tržištu Srbije stiže znatno jeftiniji mak. Nudio sam mak velikim proizvođačima kolača, ali oni nisu zainteresovani jer ga uvoze najviše iz Španije, gde proizvođači po hektaru dobijaju subvencije 700 do 800 evra po hektaru, a ja samo 4.000 dinara, i naravno, da onda mogu kod nas jeftinije prodavati svoje proizvode – ukazuje Kalmar. 

Prema rečima našeg sagovornika, u odnosu na druge ratarske kulture, proizvodnja maka je isplativija “za nekoliko zrnaca” , posebno zbog toga što svu robu sami prodaju, preko sopstvene vage, međutim, treba imati u vidu da na sve to ima i dodatnih troškova za odlazak na pijace.

Od pre tri godine Kalmar je u setvenu strukturu uvrstio i uljanu repicu i sa desetak hektara ova kultura u ekspanziji sada zauzima polovinu površina na njegovom posedu.

- Uljana repica se u poslednje vreme sve više seje, ali videćemo na kraju kakve su računice, jer i tu ima dosta rada, naročito na prskanju radi zaštite useva i prihrani. Cena je prethodnih godina bila solidna, a kako će dalje videti, unapred ne znamo. Proizvodnju uljane repice ugovaram sa firmom “Gebi” iz Čantavira. Imaju stovarište u Bačkoj Topoli i do sada nije bilo problema sa isporukom i plasmanom – kaže Laslo Kalmar.

Irena Nađ

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera