delta

Mirođija i peršun privukli ulaganje od tri miliona evra

Mirođija i peršun privukli ulaganje od tri miliona evra

U kanjiškom preduzeću „Geneza“ zahvaljujući podršci iz Mađarske, posredstvom Fondacije „Prosperitati“, izgrađen pogon za preradu povrća, začinskog i lekovitog bilja

Zahvaljujući podršci iz Mađarske posredstvom Fondacije „Properitati“ otvoren je novi pogon u preduzeću „Geneza“ iz Kanjiže, za preradu povrća, začinskog i lekovitog bilja. Vrpcu su simbolično presekli predsednik Skupštine AP Vojvodine i lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, zamenik ministra spoljnih poslova Mađarske Levente Mađar i direktorka „Geneze“ Klara Sečei Buš.

Izgrađeni su novi pogon i skladišni prostor u vrednosti tri miliona evra, a direktorka i vlasnica „Geneze“ Sečei Buš je istakla da za razvoj porodične firme puno znači mogućnost koja je pružena posredstvom Fondacije „Prosperitati“, jer zahvaljujući donaciji, kreditnim i sopstvenim sredstvima, realizovana je investicija koju sami ne bi mogli, pogotovo ne za tako kratko vreme.

Kapacitet "Geneze" 15.000 tona 14 poljoprivrednih kultura

U „Genezi“ je izgrađen novi pogon i halu za skladištenje sa modenrom tehnologijom, koju zahteva tržište, čime je proširen kapacitet pa će se u dva pogona godišnje prerađivati oko 15.000 tona sirovina, čak 14 poljoprivrednih kultura, uz očekivanja menadžmenta preduzeća da se oni zadrže u proizvodnom programu.

U pogonima su da dosta proizvoda je ove sezone tek prvi put u preradi, ali da je zajedno sa farmerima to veliki izazov, pa prema rečima Klare Sečei Buš videće se kako će se oni pokazati na domaćem i inostranom tržištu.  

Ištvan Pastor je izjavio da realizacija ulaganja posredstvom Fondacije „Prosperitati“ znači radost je je ostvareno ono što je zamišljeno sa vlasnicima firme „Geneza“, ali da u okviru ovog programa ekonomskog osnaživanja investiraju se značajna sredstva u više od 25 preduzeća u raznim oblastima.

 –U privrednom smislu ulaganje u „Genezi“ znači jačanje ove firme, kao i jačanje privrede kanjiške opštine i regiona. Jaki igrači na tržištu, puno znače i za lokalne sredine u kojima te firme posluju. S druge strane, ovo je proizvodnja koja je povezana sa dobavljačima, poljoprivrednim gazdinstvima, a otvaraju se i nova radna mesta – rekao je Šastor.

„Geneza“ je kako je rečeno potpisala dugovročne ugovore sa oko 80 poljoprivrednih gazdinstava kojima će u narednih pet godina značiti sigurnost u poljoprivrednoj proizvodnji, ali i izmenu setvene strukture, proizvodnjom koja ima prođu na tržištu.

Prema rečima Pastora, pored intenzivnije proizvodnje začinskog i lekovitog bilja, otvara se i mogućnost za uzgoj novi kultura. On je dodoa da je među ulaganjima sredstvima koje je obezbedila Vlada Mađarske, najviše u oblasti poljoprivrede i prehrambene prerađivačke industrije, ali se realizuju značajna ulaganja u drvnoj industriji, metalskoj industriji, proizvodnji građevinskog materijala.

U „Genezi“ i drugim fabrikama iz okolnih mesta u Potisju, završena je prerada spanaća, trenutno se radi na sušenju i preradi mirođije, a potom sledi kosidba i prerada peršunovog lista.

Proizvodnja ovih začinskih lišćara i spanaća sve je unosnija za farmere iz regiona Potisja, jer recimo da „Geneza“ za kilogram sveže mirođije plaća sedam, spanaća šest i za list peršuna 10 centi, pa čak i sa odbicima koji su neizbežni, računica za poljoprivrendike je znatno povoljnija nego kod drugih ratarskih kultura.  

 

Mirođija i spanać bolje začine paorsku kasu od žita 

- Mirođiju i spenać uzgajam već desetak godina. Jako sam zadovoljan prinosom spanaća na devet jutara, jer imam mogućnosti za navodnjavanje pa po jutru u rodnim godinama bude oko dva vagona lista. Mirođiju imam na sedam jutara i obično rod po jutru je oko vagon. Isplativije je gajiti spanać i mirođiju, jer bolje začine našu kasu od pšenice i drugih ratarskih useva – kaže Čaba Kozma iz Sente.

Poljoprivredno gazdinstvo Kozme je na 25 hektara, a pored lišćara u setvenoj strukturi su pšenica, kukuruz, suncokret i soju. Kozma je završio za majstora poljoprivredne mehanizacije i jedno vreme je kao limar radio u senćanskoj firmi “Elektro-Bačka”, pa se u vreme tranzicije preorijentisao na poljoprivredu. 

Žetva pšenice se bliži, na devet jutara, ali kao i drugi paori Kozma sleže ramenima i veli da ne zna šta može da očekuje.

- Verujem da ću po jutru imati oko tri do tri i po tone pšenice. U pogledu cene nisam optimista, izvesno je da neće biti velika, jer uvek kada pristiže žetva pšenici pada cena. U prošloj žetvi i nisam loše prošao pošto sam odmah u žetvi prodao sav rod kompaniji “Gebi” iz Čantavira po ceni od 18 dinara po kilogramu – otkriva Kozma.

On dodaje da su spanać i mirođija isplativiji, ali ima mnogo više posla, možda tri ili četiri puta više, međutim, zarada baš nije toliko puta veća.

- Radimo, jer ne možemo dozvoliti da zemlja ostane neobrađena i od nečega se mora živeti. U proizvodnji mirođije i spanaća imam iskustva. Do pre dve sezone sam sarađivao sa Preduzećem “Telek paprika” iz Martonoša, a sada imam ugovorenu proizvodnju za kanjišku “Genezu” i veoma sam zadovoljan – kaže Kozma.

Mirođija lepo miriše na njivi, tokom kosidbe i isporuke, a o jelima da i ne govorimo. Kozma objašnjava da se seje u rano proleće, ukoliko vremenske prilike dozvole već u februaru, međutim, ove sezone vreme je dozvolilo da se zaseje tek početkom aprila.

- Setva je malo kasnila, ali je mirođija prispela. Posle skidanja mirođije i spanaća na tim površinama sejem kukuruz, one sorte koje mogu prispeti za berbu, ali neophodne je u obe setve useve zalivati – nepominje Kozma.

Spanać, koji za kosidbu i preradu prvi prispeva, seje se u jesen, prezimi na njivi i prva je žetva u poljoprivrendom gazdinstvu Kozme, ali i drugih paora koji ga seju. Pored kukuruza, u drugoj setvi na ovim površinama može se naći soja, ili neka druga povrtarska kultura, ali Kozma posle spanaća i mirođije se opredelio za kukuruz, pa sa dve žetve na ovim površinama osnažuje gazdinstvo.

Mogućnosti za zalivanje polovine zemlje koju obrađuje, ima u delu atara koji se nalazi kraj kanala između Sente i Ade, pa prema tome usklađuje setvenu strukturu.

- Zalivanje useva u uslovima koje imamo je jako skupo, jer za pokretanje pumpe za vodu koristim traktoror, a litar nafte je sada već preko 160 dinara. Bilo bi mnogo isplativije da imamo za potrebe poljoprivrede jeftiniju naftu. Nema mogućnosti da se koristiti električna energija, jer u blizini je nema – kaže Kozma.  

Irena Nađ

 

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info