delta

Iz Novog Sada otišao u Nikince da uzgaja duvan

Iz Novog Sada otišao u Nikince da uzgaja duvan

Elektromehančar Ranko Matić ostavio je posao u elektromehaničarskoj struci u Novom Sadu, pa se sa bratom i ocem posvetio uzgoju duvana u ataru Nikinaca 

 

U ataru Nikinaca Ranko Matića sa bratom Žarkom i ocem Milutinom uzgaja duvan sorte “virdžinija” na oko 18 hektara. Otac Milutin se duvanom počeo baviti od 1996. godine, na manjim površinama, a Ranko je od pre desetak godina ušao u posao povećavajući površine.

Ranko Mitić

Pre nego što se posvetio uzgoju “virdžinije” Ranko je u više firmi u Novom Sadu radio sve i svašta u elektromehaničarskoj struci za koju je stekao diplomu, dok nije okrenuo list. Porodično gnezdo je svio u Rumi.

- Jedno vreme sam radio u struci i bio između obaveza na poslu u Novom Sadu i njiva u Nikincima, pa kada više nisam mogao izdržati takav tempo, prelomio sam i opredelio se za uzgoj duvana i poljoprivredu. Naporno je, jer se radi od ranog jutra do večeri, jedva u sezoni najvećeg posla u berbi stignem da odspavam nekoliko sati. Ova sezona je bila takva da je duvan brže i agresivnije sazrevao, pa i prezrevao, što je nametnulo žešči tempo pošto je paralelno trebalo brati list, zakidati cvetove i štititi usev od bolesti,  – objašnjava Matić.

Do zemlje nije lako

Berba “virdžinije” počela je 10.jula, a sada već ulazi u završnicu i potrajaće do prvog mraza. Ranko mora poraniti čim svane, zbog putovanja iz Rume udaljene dvadesetak kilometara od Nikinaca, da pokrene družinu vrednih berača, koji na njivi ubiranje lista počinju za rose, pa dok se ne nabere i popune kaseta dovoljno za jednu sušaru.    

Ranko je ispričao da se njegova porodica iz Hrvatske doselila 1992. godine. Tamo su se bavili stočartsvom, ali je otac Milutin posle nekoliko godina počeo da se malo bavi i duvanom. U početku je to bilo na tri do četiri hektara, ali poslednjih godina se pod “virdžinijom” nađe i dvadesetak hektara, za šta imaju i šest sušara.

Porodica Matić obrađuje oko 40 hektara sremske oranice, od kojih je četvrtina u njihovom vlasništvu, a veći deo se uzima u zakup. Ranko veli da nije lako doći do zemlje za uzimanje u arendu. U proizvodnji duvana gazdinstva porodice Matić sarađuju sa senćanskom fabrikom kompanije Japan tobako internešnel (JTI).

Duvan narastao kao šuma

- Zadovoljni smo saradnjom, jer je kompanija JTI stvarno korektna u pogledu otkupa lista duvana, a takođe stručno i u svakom pogledu prati našu proizvodnju. Ima naravno situacija kada smo mi kao proizvođači nezadovoljni i u pravu smo, ili kada smo neopravdano nezadovoljni, ali u odnosu na druge poljoprivredne kulture i druge kompanije kako rade kada je recimo u pitanju otkup suncokreta, kada ima mnogo neizvesnosti u pogledu cene, mi bar znamo otkupnu cenu duvana unapred i da će sve što proizvedemo biti otkupljeno. U odnosu na bilo koju drugu kulturu ili kompaniju s kojom sarađujem, oni su izuzetno korektni. JTI sve što je ugovoreno uvek ispoštuje i tu nema zamerke. Zamerke su velike kada isporučujemo pšenicu, suncokret i kukuruz jer je dosta neizvesnosti kod otkupa i plasmana, ali zbog plodoreda moramo ih sejati – naglašava Matić.

Duvan sorte “virdžinija”, koji je osvojio sremska polja, može na istoj njivi da se uzgaja pet-šest godina zaredom, a Matić ukazuje da posle već znatno opada kvalitet, pa je i kod njega na jednoj njivi gde je zasađen sedmu godinu lošiji u odnosu na druge njive.

- Iz dosadašnjeg iskustva uočio sam da “virdžinija” na istoj njivi daje najbolji kvalitet lista u drugoj, trećoj i četvrtoj godini, kada malo iscrpi zemlju ako ima previše humusa, a posle opada kvalitet – objašnjava Matić.

Iz prošlogodišnje berbe sa iste površine na kojoj je duvan i ove sezone, Matići su isporučili 43 tone žutog lista, tako da je prinos bio solidan, međutim, ove sezone ne očekuje veći prinos, ali očekuje da će postići proizvodnju kvalitetnijeg lista, čime postižu bolju cenu.  

- Na prvi pogled duvan je izrastao, ali list nije nalio težini, ostao je tanak, nije stigao da se udeblja nego je velik i mršav, nešto je slično kao kada pšenica izraste visoko, a ne nalije zrno u klasju – ukazuje Ranko Matić.

Hod po tankoj žici

On naglašava da duvan jeste znatno profitabilniji od pšenice, suncokreta i drugih ratarskih kultura, kada se potrefi dobra godina, ali ukazuje da su ipak ulaganja u proizvodnji duvana znatno veća.

- Zbog toga svi mi hodamo po tankoj žici. Kada je recimo godina, kao prošla, kad nema kvaliteta, a ulaganja i posla i tada ima jako puno. Dešava se da i na duvanu zaradimo kao na suncokretu, gde ima samo desetak dana posla, dok se na proizvodnji duvana radi stotinak dana u godini. Poslovi u proizvodnji klasičnih ratarskih kultura i duvana nisu za upoređivanje, ali kada je godina dobra, kada se karte slože, onda se i korist ne može porediti, jer je tada korist od žutog lista “virdžinije” mnogo veća – ističe Matić.

Poslovi u proizvodnji “virdžinije” kreću u februaru i martu, kada se zasniva rasad u plastenicima, pa se zahukta u aprilu pripremom zemljišta, polovinom maja iznošenjem na njivu i rasađivanjem, a prema rečima proizvođača, najžešće je kada u julu treba raditi na zaštiti, zakidanju cevetova i na berbi koja zahteva vredne ruke berača i potraje oko četiri meseca.

Dnevnica 2.400 dinara

Kod Matića je svakodnevno angažovano 12 berača na njivi, a kod kuće gde otac Milutin ima glavnu reč u tehnologiji sušenja, rade još trojicu radnika. Berači od kuće kreću rano,  posle prve kafice, tako da su na njivi čim svane. List se bere do devet ili deset sati, a posle se smesti u sušaru. Kod Matića su angažovani berači iz Nikinaca i susednih Vitojevaca.

Posla za berače ima za četiri meseca

- Godinama već sarađujemo i radimo na berbi duvana. Dnevnica je kod nas 2.400 dinara, od ujutru pa dok se obrani duvan ne smesti u sušaru. Nekada beremo tri sata, nekada se provede na njivi i pet sati, zavisi od njive i da li se mora seliti s jedne na drugu njivu, pa i koliko smo svi raspoloženi za rad. Pored naše porodice, u Nikincima se proizvodnjom duvana bavi Vlado Rajnovac na petnaestak hektara. U obližnjem Platičevu je više proizvođača, dok je u susednim Hrtkovcima proizvodnja duvana mnogo zastupljenija, najveća u ovom delu Srema u opštini Ruma, zbog čega imaju potrebe za vleikim brojem sezonskih radnika koji dolaze sa strane – saznajemo od Matića.

Ranko Matić i njegova porodica žive u Rumi, gde mu supruga Brankica radi i podižu dvoje dece, Mateju i Nemanju. Ranku bavljenje poljoprivredom u Nikincima iziskuje svakodnevno putovanje na posao, kao kada je radio u Novom Sadu, samo napominje da je sada sam svoj gazda. Nekada, kada posao pritisne, pa zaglibi na njivi do kasno u noć, ostane da prespava u Nikincima gde mu žive roditelji i brat.

- Dolazim da radim u selo, isto kao što neko putuje u firmu na posao, samo što ja dođem u Nikince kod svojih, a navikao sam sa porodicom na život u Rumi, odakle mi je dok sam radio u Novom Sadu bilo lakše za putovanje i deci za školu. U najvećoj sezoni posla malo se viđam sa porodicom, jer rano krećem za Nikince i kasno se vraćam kući, ali ipak u odnosu na poslove koje sam radio u Novom Sadu ima svoje prednosti, nego ići negde i raditi za platu. Preuzeo sam taj rizik na sebe, da se bavim poljoprivredom, rešio sam da se time bavim, posvetio se, a kako će biti dalje videću – kaže Ranko Matić.

Matić vidi obezbeđenje egzistencije i perpsektivu u poljoprivredi, ali smatra da je sve teže, jer se podsticaji usmeravaju većim poljoprivrednim gazdinstvima, a malim poljoprivrednim gazdinstvima nedostaje novca za ulaganja.

- Mislim da suvencije države namenjene poljoprivredi većinom koriste veliki proizvođači, moj utisak je da je tako i sistem napravljen, da oni budu još veći, a mi mali polako da nestajemo, ukoliko se nešto ne promeni u agrarnoj politici – uveren je Ranko Matić.

Irena Nađ

 

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera