ravago

Revolucija u proizvodnji hrane - kokoške čuvaju okolinu

Revolucija u proizvodnji hrane - kokoške čuvaju okolinu

Koke nosilje borave u prirodnim uslovima, hrane se otpacima iz pekara, a njihova jaja s pakuju u biorazgradivu ambalažu i prodaju lokalno.

Da se jaja mogu proizvoditi bez negativnog karbonskog otiska pokazuje primer farmera iz Holandije Ruda Zandersa koji je razvio model potpuno zaokružene proizvodnje namenjene lokalnom tržištu. Priču o njemu donosi list Gardijan gde se navodi da je ovaj farmer farmu za proizvodnju jaja nasledio od svog oca koji je ovaj posao radio na tradicionalan način, odnosno imao je masovnu, intenzivnu proizvodnju s negativnim uticajem na okolinu.

Zanders je odlučio da napravi potpuni zaokret i sagradio je objekte koji se sastoje iz dva dela. Jedan je deo u kojem koke nosilje spavaju i čija vrata se uveče zatvaraju. Ujutro koke iz ovog dela prelaze u drugi, ograđeni prostor gde borave u prirodnim uslovima, na prirodnom osvetljenju i imaju puno prostora za šetnju, igru i penjanje.

Inače ovi objekti konstruisani su u saradnji sa stručnjacima holandskog Instituta Vageningen i omogućavaju da životinje budu u dobroj kondiciji i zdrave. Institut takođe na ovoj farmi redovno radi provere nivoa karbonskog otiska i emisije sitne prašine u atmosferu.

Ova farma kao izvor energije za svoj rad koristi sunčane panele što takođe doprinosi očuvanju životne sredine.

Kad je u pitanju ishrana koka tu je ustvari načinjen najveći zaokret. Koke se hrane ostacima hrane iz lokalnih pekara i prodavnica. Na ovaj način omogućava se reciklaža namirnica koje su još uvek dobrog kvalitreta, a bile bi bačene, a takođe koke ovakvim načinom ishrane nisu konkurencija ljudima kod, na primer, upotrebe kukuruza.

Jaja koja su spremna za prodaju pakuju se u  kutije koje se prave od otpadaka u preradi krompira, tačnije od krompirove ljuske pa su potpuno biorazgradive i neškodljive za okolinu. Važno je napomenuti da jaja koja su ovako proizvedena nisu mnogo skuplja od onih iz klasične proizvodnje.

Kad koke napune 70 sedmica života isključuju se iz proizvodnje. One odlaze u lokalnu klanicu gde se od njih prave burgeri koji se takođe prodaju na lokalnom tržištu.

Interesantno je da želeći da daju doprinos ne samo očuvanju životne sredine nego i dobrobiti životinja na ovoj farmi ne ubijaju novoizležene muške piliće. Oni se ostavljaju u životu,a nakon 17 sedmica od njih se takođe izrađuju burgeri koji u svom imenu imaju prefiks „petlovi“. I ovaj proizvod se prodaje lokalno.

Vlasnik farme kaže da ovo rešenje vezano za petlove nije idealno, ali je makar pokušaj da se u tom pogledu nešto drugačije radi. U drugim zemljma u kojima se jaja proizvode na intenzivan način, muški pilići se odmah ubijaju.

(Agrosmart)

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine