ravago

Rusi stvaraju pšenicu budućnosti

Rusi stvaraju pšenicu budućnosti

Sorte stvorene u moskovskom institutu otporne su na hladnoću, odličnog kvaliteta, prinosne i ne zahtevaju nikakav tretman pesticidima.
 

Ruski agronomi stvorili su jedinstvenu sortu pšenice otpornu na hladnoću, prekomernu vlagu i brojne bolesti. Takođe, ova sorta ima mnogo više belančevina nego ostale pšenice i, što je najvažnije, nije potrebno tretirati je pesticidima.

Tamo gde je još pre svega sto godina mogla da preživi samo ozima raž, sada se može uzgajati ozima pšenica odličnog kvaliteta, govori za Sputnjik ruski agronom i akademik Bagrat Sanduhadze. Njegove kolege, agronomi koji se bave selekcijom zrna i hibridnim sortama sa moskovskog naučno-istraživaškog instituta „Nemčinovka“ tokom poslednjih godinu dana su ukrštanjem različitih sorti semena dobili ovo seme pšenice koja je praktično neuništivo.

„Kod nas su teški klimatski uslovi od Kalinjingrada pa sve do Primorskog kraja na samom istoku zemlje. Želeli smo da stvorimo genotip koji bi bilo moguće uzgajati u ovim surovim uslovima“, govori Sanduhadze.

Zahvaljujući upornom radu ruskih selekcionera rezultati su prevazišli očekivanja. Otkako postoji ova naučno-istraživačka ustanova, stvoreno je više od 130 sorti.
„Zahvaljujući selekciji zrna, odabiru onog sa boljim karakteristikama, dobijamo sorte koje su otporne na različite prirodne uslove poput hladnoće, previše vlage ili pak manjak vlažnosti. Ova metoda je možda najefikasnija, a uz to i najjeftinija. Samo rekombinacija gena dovodi do stvaranja izdržljivijih sorti“, podvlači akademik Sanduhadze.
Sada je u Rusiji najplodniji centralni region zemlje, odmah posle tradicionalno plodnih južnih krajeva oko grada Krasnodara. U poslednje vreme Rusija je značajno povećala proizvodnju i izvoz žitarica, a zadržala kvalitet.

„U čitavom svetu, sa rastom prinosa pada kvalitet. Prema pravilu, što više proizvodite, smanjuje se kvalitet. Francuska, Velika Britanija, Nemačka proizvode žito sa 8-9 odsto belančevina, dok je standarad čak 14 odsto. Osim toga, njihove žitarice ne mogu da prezime. Ruske sorte imaju čak do 18 odsto belančevina“, ponosno govori Sanduhadze.
Ruski akademik objašnjava da ruske sorte imaju povećan procenat belančevina zahvaljujući, između ostalog, kvalitetnom zemljištu iz kojeg crpe teško rastvorljivi azot iz tla. Naš sagovornik kaže da bi jednostavnim rečnikom to moglo da se kaže i da ovim žitaricama ništa dodatno nije potrebno, sve same crpe iz plodnog i kvalitetnog tla. Samim tim, ove žitarice su značajno zdravije, jer nisu tretirane hemikalijama.

„Za 20-30 godina svet će Rusiju moliti za žitarice, nafta nikome više neće biti nasušna potreba. Najjeftinije a najkvalitetnije zrno ćemo mi proizvoditi. Pesticide praktično ne moramo koristiti, jer smo stvorili takve sorte koje gotovo nikad ne oboljevaju“, rezimira naučnik.
Evropske vrste gotovo uopšte ne uspevaju u Rusiji. Zato domaći instituti stalno rade na poboljšavanju kvaliteta lokalnih sorti. Zasad se ruske sorte dobijene u okviru instituta „Nemčinovka“ uspešno uzgajaju u Turskoj.
(Sputnjik)
 

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine