ravago veliki

Sajam u Gronjoj Radgoni Agra 2018: Mladi i agrobiznis

Sajam u Gronjoj Radgoni Agra 2018: Mladi i agrobiznis

Branislav Gulan: Agrarni sajam u Sloveniji koji je od vašara pre tri decenije prerastao u veliku agrarnju izložbu ovog dela Evrope, ravnu Novosadskom sajmu, 2018. je održan u znaku mladih

Tradicionalni 56. Međunarodni poljoprivredno – prehrambeni sajam ,,AGRA 2018’’ održan je 25. do 30. avgusta. 2018. godine u Gornjoj Radgoni (Slovenija). Država partner bila je Makedonija. Na sajmu se predstavilo više od 1.840 izlagača iz 32 države na prostoru površine 71.300 kvadratnih metara. Izložbu je razgledalo više od 120.000 posetilaca. Poljoprivredno prehrambeni sajam ,,AGRA2018’’ je najvažniji međunarodni sajam u ovom delu Evrope, na dodiru Slovenije s Austrijom, Mađarskom i Hrvatskom. I ove godine, u svojoj dugoj istoriji održavanja potvrđen je renome i značaj  tradicionalne izložbe.

S posebnim naglaskom ,,AGRA 2018’’ godine predstavila je mlade u agrobiznisu, generacijsku obnovu, digitalizaciju, inovativnost, znanje i umrežavanje. Bile su istaknute celine kao što su: hrana iz naše okoline, ekološka poljoprivreda, organski proizvodi za gastronomiju, održivo gazdovanje šumama, kao i poljoprivredna mehanizacija za visoko održivu poljoprivrednu proizvodnju.

Sajam ,,AGRA2018’’ posetili su i brojni ministri kao i ministarska i gospodarska izaslanstva iz Evrope i sveta, kaže Miran Mate, rukovodilac marketinga na sajmu.

,,Najznačajnije slovenske institucije predstavile su se na poslovnim B2B susretima i sajamskim prezentacijama. Država partner ove godine bila je Makedonija koja je ovim nacionalnim nastupom omogućila svojim izlagačima – predstavnicima makedonske poljoprivrede, gospodarstva i turizma uspostavu novih veza i kontakata, ciljanih poslovnih susreta kao i najširu promociju pred više od 120.000 posetilaca sajma iz Slovenije i šireg međunarodnog područja”, kaže Mate.

Razvoj sajma

Uz Makedoniju koja je bila zemlja partner, s nacionalnim i regionalnim izlaganjem predstavili su se i Austrija, Hrvatska i Mađarska, Indija i Poljska… Ukupno, na sajmu ,,AGRA 2018’’ predstavilo se više od 1.840 izlagača iz 32 države na prostoru površine 71.300 kvadratnih metara. Sajam je otvario predsednik Saveza seoske mladeži Slovenije Rok Damija uz prisustvo ministra poljoprivrede, šumarstva i prehrane Republike Slovenije, ministara i ministarskih izaslanstava Europske unije, predstavnika veleposlanstava i drugih visokih predstavnika gospodarstva i politike iz Slovenije, Evrope i sveta.

,,AGRA 2018’’ U BROJKAMA

1.840 izlagača;

32 država;

24.000 m2 izložbenog prostora u sajamskim halama;

29.000 m2 spoljnjih izložbenih površina;

3.000 m2 izložba životinja;

15.300 m2 pokuznih nasada, manjež;

Ukupno 71.300 kvadratnih metara izložbene površine;

Sajam ,,AGRA 2018’’. godine razgledalo više od 120.000 posetilaca;

 

,,Svake godine sajam AGRA zaokuplja veliku medijsku pozornost. Ove godine bilo je akreditovano više od 230 novinara iz Slovenije i inostranstva. Preko 95 odsto izlagača ocjenjuje sajamski nastup kao uspešan, a tu ocjenu potvrđuje i kontinuitet njihovog dolaska i sudjelovanja na sajmu”, navodi Miran Mate.

Na sajmu je bilo  više od 150 poslovnih, stručnih, strukovnih, takmičarskih i zabavnih događaja, koji su se  održavali svo sve vreme održavanja sajma. Posetioci su u Vinskom hramu  mogli degustirati nagrađena vina sa ocenjivanja Vino Slovenija, Gornja Radgona, probali su i jela iz Agrine kuhinje koja su nagrađena na međunarodnom ocenjivanju kvaliteta prehrambenih proizvoda ,,AGRA2018’’.

Bienalno, na sajmu ,,AGRA 2018’’održan je i 21. Međunarodni sajam ambalaže, tehnike pakiranja i logistike INPAK kao i izložba proizvoda koji su učestvovali u ocenjivanju izložbe „37. Slovenski Oskar za ambalažu“. Sajam ,,AGRA 2018’’ bio je pravo mesto za izlagače INPAK-a gde su kvalitetno iskoristiti poslovnu priliku i ponuditi svoja rešenja za pakiranje i ambalažiranje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ostalim izlagačima.

Na sajamskom poligonu ,,Zeleni dragulji prirode’’ bili su prikazani sadnja i sejanje makedonskih biljaka. Posebna pažnja bila je posvećena proizvodnji lana kako ova biljka ne bi otišla u zaborav. Naglašena su njena lekovita i hranljiva svojstva. ,,Trudimo se da svake godine predstavimo nešto novo,  Ove godine smo zajedno s Poljoprivrednom zadrugom ,,Konoplja’’ iz Novog Sada, sačinili polje pod industrijskom konopljom da bi proizvođači videli kako se ona uzgaja na našoj zemlji. Ova industrijska kultura u Sloveniji sad se uzgaja na 360 hektara. Cilj je njena dalja prerada. To je sad povratak ove kulture, koja je u Jugoslaviji zauzimala značajne površine i kod nas’’, navodi Irena Rotar, akivistkinja.

Kada je reč o zadrugarstvu Slovenije, Peter Vrisk, njegov predsednik, je naglasio da u ovoj članici Evropske unije postoji oko 60 zadruga sa 15.000 zadrugara i oko 45.000 kooperanata. U Srbiji veoma dobro sarađujemo sa Zadružnim savezom Vojvodine, naglasio je on. Govoreći  afirmativno o zadrugarstvu Srbije i akciji ,,500 zadruga u 500 sela’’ Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine, je ukazao da je u Srbiji u toku reafirmacija zadrugarstva. Po njegovim rečima, prvi put posle sedam decenija, država ulaže novac u zadrugarstvo.

Plan je da se za tri godine bespovratno uloži oko 25 miliona evra. To je i put za ujednačen regionalni razvoj. Problem zadrugarstva je prepoznao član Vlade Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić, naglasio je Jovanov. Srbija je do sada bila zemlja u kojoj je godišnje nestajalo po 100 zadruga. Sad je za malo više od godinu dana osnovano 310 novih! Za veoma kratko vreme u Srbiji je vraćen duh zadrugarstva.

U prvoj eksperimentalnoj, 2017. godini 22 stare i nove zadruge u Srbiji bespovratno su dobile ukupnu  pomoć od 197 miliona dinara. Plan je da se za 70 zadruga i

u 2018. godini bespovratno dodeli, četiri puta više, a to je  825 miliona dinara. Sad se krenulo i u osnivanje složenih zadruga. Osnovane su dve u Arilju i Starom Slankamenu. Cilj ove akcije je da se pomogne malim proizvođačima, da se udruže i da postanu robni proizvođači, naglasio je Jovanov.

Agrarni sajam u Sloveniji koji je od vašara pre tri decenije prerastao u veliku agrarnju izložbu ovog dela Evrope, ravnu Novosadskom sajmu, 2018. godine je održan u znaku mladih. Ovogodišnja sajamska manifestacija održana je po motom ,,Sajam nove generacije’’. Poljoporivreda se nalazi u fazi restrukturiranja, a to znači da prelazi iz tradicionalne u digitalizovanu proizvodnju, naglasila je Mateja Jaklič, izvršna direktorka Pomurskog sajma.

Mnogi poljoprivrednici koji imaju manje od 40 godina savladali su nove tehnike rada u kojima koriste informatička znanja. Svi su oni visoko obrazovani i doneli su odluku da žive i rade na seoskim imanjima, kao i da se međusobno umrežavaju.

Da se u Sloveniji podstiču mladi za razvoj poljoprivrede, potvrdio je i Marjan Koroša, mladi stočar iz Križevaca. On je istakao da je ove godine 800 mladih u Sloveniji dobilo podsticaje za bavljenje agrarom. Njegovo domaćinstvo, u kome su majka i otac, godišnje utovi oko 200 svinja i preradi ih u sopstvenom gazdinstvu. Na tržište iznosi prerađevine, kao što su kobasice, kuleni, šunke… Sve ima kupce.

Mladi bračni parovi, do 40 godina starosti, koji hoće da naslede gazdinstvo roditelja bespovratno dobijaju po 45.000 evra.

Ukoliko mladi, pojedinačno do starosti 40 godina života, hoće istovremeno da budu zaposleni i u nekoj kompaniji, tada dobijaju po 18.600 evra.

Pored poljoprivrede, u Sloveniji posebno stimulišu proizvodnju meda, kao i mlade koji se bave turizmom. Tako Bogdan Мак, iz Malečnika ima gazdinstvo SOČNI RAJ. U domaćinstvu kombinuje poljoprivredu, proizvodnju meda i turizam. Za sada ima tridesetak košnica sa pčelama. Po jednoj košnici dobija oko 25 kilograma meda. Kaže, biće više košnica, cilj je da bude oko 150, ali i znatno više meda po košnici.

Saradnja Slovenije i Srbije

Slovenija i Srbija nemaju nerešenih međusobnih političkih ni ekonomskih problema. Ponajviše se radi na širenju privredne saradnje. U protekle tri decenije Slovenija se znatno brže razvija od Srbije. Ukupna robna razmena između Slovenije i Srbije u 2017. godini iznosila je 1,027,3 milijarde evra. U 2017. godini izvoz Srbije u Sloveniju bio je vredan 496,9 miliona evra, dok je uvoz iz Slovenije u Srbiju iznosio 530,4 miliona evra. Deficit u robnoj razmeni Srbija je imala u iznosu od 33,5 miliana evra. I u 2018. godini nastavljen je rast robne razmene dve zemlje, koja je do sredine 2018. godine iznosila 574,2 miliona evra i beleži rast od 14 odsto. Za to vreme izvoz Srbije u Sloveniju bio je 290 miliona evra (rast od 20,4 odsto), dok je uvoz iznosio 284,1 miliona evra (rast od 8,1 odsto). U 2017. godini u ostvarenom izvozu Srbije, Slovenija se nalazi na osmom mestu, a po visini uvoza iz Slovenije, svrstava ovu zemlju na 11 mesto. U prošloj 2017. godini 4.210 domaćih privrednih subjekata ostvarilo je spoljnotrgovinsku robnu razmenu sa Slovenijom. Prema podacima Privredne komore Srbije, u njoj posluje 851 privredni subjekat čiji su većinski vlasnici pravna ili fzička lica iz Republike Slovenije.  Pespektvini sektori za saradnju Srbije i Slovenije su prehrambena industrija, industrija plastike, nameštaja i metalska industrija.

Slovenija je zemlja koja je protekle dve decenije imala ubrzani razvoj. To najbolje potvrđuju podaci o ovoj zemlji, nekadašnjoj članici Jugoslavije. Ona ima 1.972.126 stanovnika koji su 2017. godine ostvarili bruto domaći proizvod vredan 70,96 milijardi dolara! Ostvaruju i 34.100 dolara nacionalni dohodak po stanovniku godišnje. Prosečan godišnji rast GDP je četiri odsto, udeo poljoprivrede u GDP 2,3 odsto, udeo industrije u GDP 32 odsto, udeo usluga u GDP 65 odsto, stopa nezaposlenosti sedam, odsto, stopa inflacije 1,6 odsto…

NA SAJMU U CELJU

Predsednik Slovenije posetio izlagače iz Srbije

Odmah posle agrarnog sajma u Gornjoj Radgoni, u Celju je održan tradicionalni 51 Međunarodni sajam privrede (MOS).  To je vodeći medjunafrodni sajam u oblasti preduzetništva u Sloveniji. Ove godine održao se 51 put, na površini od 65.000 kvadratnih metara sajamskog izložbenog prostora. Proizvodni program predstavilo je 1.500 izlagača iz 35 zemalja.

Na nacionalnom štandu Srbije, koja je bila i zemlja partner sajma u ovoj godini, predstavile su se 23 organizacije. Nacionalni paviljon Srbije posetili su i Borut Pahor, predsednik Slovenije, Zlatko Počivalšek, ministar privrednog razvoja i tehnologije u Vladi Slovenije, Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Đorđe Milićević, potpredsednik Vlade Vojvodine, Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine.

Nastup srpske privrede na sajmu u Celju organizovali su Privredna komora Srbije i Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam Vojvodine uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Vlade Srbije.

Na nacionalnom štandu Srbije, površine 570 kvadratnih metara, predstavili su se Turistička organizacija Srbije, Turistička organizacija Vojvodine, Turistička organizacija Grada Novog Sada, Park Palić, Turistička organizacija Zlatibora,Turistička organizacija Grada Kragujevca, Razvojna agencija Srbije, Razvojna agencija Vojvodine, zatim Vojvodina ICT klaster, Novosadski sajam, Univerzitet iz Novog Sada, kao i 23 kompanije iz cele Srbije.

Branislav Gulan

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera