ravago

Staklenička proizvodnja u Holandiji

Staklenička proizvodnja u Holandiji

Hortikultura se u Holandiji razvijala vekovima, a već decenijama važi za najuspešniju granu poljoprivrede

Proizvodnja u zaštićenom prostoru primenjuje se u celom svetu, kako u urbanim sredinama i u blizini tržnica, tako i u seoskim područjima, gde obezbeduje radna mesta i dodatne prihode tamošnjem stanovništvu.

U istočnoj Evropi i na području Balkana, proizvodnja u zaštićenom prostoru bila je zastupljena u vidu kompleksnih velikih objekata, obično u vlasništvu države. Međutim, usled finansijske nemogućnosti praćenja rasta svetskih cena energenata, mnogi od ovih kompleksa su propali. Danas se neki od njih modernizuju i u njima se ponovo zasniva proizvodnja.

Na raznim lokalitetima širom Srbije u toku je postavljanje novih projekata, objekata za proizvodnju u zaštićenom prostoru, na površinama između 0,3 i 4 ha. U osmišljavanju i realizaciji ovih projekata ili njihovih delova, veoma često su prisutni holandski stručnjaci, konsultantske kuće i proizvođači opreme.

Značaj hortikulture u Holandiji

Hortikultura se u Holandiji razvijala vekovima, a već decenijama važi za najuspešniju granu poljoprivrede. Pod pojmom hortikultura u Holandiji se podrazumeva proizvodnja povrća, voća, cveća, lukovica i ukrasnog šiblja i drveća.

Po prihodima koje donosi poljoprivredna proizvodnja, Holandija sa 20 milijardi evra godišnje, zauzima treće mesto u svetu posle SAD i Francuske. U ovoj sumi prihodi hortikulture učestvuju sa 40%, pri čemu ova proizvodnja zauzima oko 4% obradive površine Holandije.

Podaci koji se odnose na stakleničku proizvodnju su još upečatljiviji: na 0,6% ukupnih obradivih površina, ona učestvuje sa 23% u ukupnim prihodima od poljoprivrede.

Izvozna vrednost proizvoda hortikulture je za 50% veća od njene proizvodne vrednosti. Malo neobično, ali to je posledica toga što peduzimači iz Holandije organizuju proizvodnju u inostranstvu, te se ti proizvodi, zbog finalizacije, prvo uvoze u Holandiju, a onda ponovo izvoze. Oko 60% svetske trgovine cvećem odvija se na holandskim berzama cveća, pa su prihodi od izvoza ovog proizvoda preko 12 milijardi evra.

Tab. 1 Udeo pojedinih delatnosti u poljoprivredi u ukupnom prihodu

Udeo pojedinih delatnosti u poljoprivredi u ukupnom prihodu

Šta dovodi do ovog uspeha?

Holandija je locirana na zapadu kontinenta, sa odlično razvijenom putnom mrežom, vodenom, zemaljskom i vazdušnom.

Blizina Severnog mora ima uticaj na uslove gajenja, kao što su temperatura, vlažnost i broj sunčanih sati u toku godine. Zbog toga, većina staklenika u Holandiji locirana je na severu i jugu zapadnog dela zemlje. Oblast između Haga, Hoek van Holanda i Roterdama i Alsmera su najpoznatije po proizvodnji povrća, cveća i saksijskog bilja.

Jedan od najnovijih projekata u hortikulturi je Bergerden projekat, koji se sprovodi u blizini Arnhema u istočnom delu zemlje, gde grupa proizvođača radi na podizanju staklenika površine od oko 250 ha. Ovi staklenici imaće sopstvene izvore energije, dotok vode i umrežene kompjuterske sisteme.

Tradicija u udruživanju proizvođača

U poslednjih 125 godina jedan od glavnih faktora koji dovode do uspeha i profitabilnosti sektora hortikulture jeste saradnja među proizvođačima. Saradnja se ogleda u sledećem:

• postojanje sistema berzi, preko koga se odvija prodaja povrća, voća i cveća,
• udruženo bankarstvo i osnivanje RABO banke u vlasništvu proizvođača, koja je ujedno i najveća banka u Holandiji'
• obezbeđivanje sredstava za proizvodnju u hortikulturi (seme, hemijski preparati i mehanizacija),
• učešće proizvođača u organizaciji, teoretskim i praktičnim obukama.

Veoma je česta pojava da se proizvođači koji proizvode istu vrstu proizvoda, na primer, paradajz ili papriku, udružuju u veće grupe, razmenjuju iskustva i informacije i međusobno se redovno posećuju.

Investiranje diktira tržište

Osnova za svako investiranje u staklenik/plastenik je u sagledavanju tržišta, mogućnosti plasmana i očekivanog prihoda. Pri izboru biljne vrste koja treba da donese prihod, najhitnije su detaljne informacije sa tržišta koje govore u kom delu sezone su cene najpovoljnije. Ovakvi podaci su od najveće važnosti za otpočinjanje investiranja u proizvodnju u zaštićenom prostoru. Investicije u skuplje staklenike i sisteme kontrole mogu biti isplative samo ako se odnose na biljne vrste koje imaju veliku dodatu vrednost po jedinici površine, na primer, ruže, neke saksijske biljke i jagode.

Staklenici ili plastenici?

Pri izboru plastenika ili staklenika obično su najbitniji uslovi na tržištu. Ulaganje u plastenik sa jednim tunelom varira od 6-10 €/m2 . Napredniji plastenik sa krovnom ili bočnom ventilacijom je nešto jeftiniji od polovnog staklenika i njegova cena se kreće od 15-25 €/m2 . U ove cene nisu uključeni troškovi sistema za grejanje, navodnjavanje i obogaćivanje ugljendioksidom.

Važno je u obzir uzeti sledeće činjenice:
• cena kvadratnog metra manjih staklenika je relativno visoka, zbog cene bočnih zidova,
• troškovi grejanja, navodnjavanja i upravljanja klimom su relativno visoki po kvadratnom metru u manjim staklenicima/ plastenicima.

Primer: računarski sistem za upravljanje navodnjavanjem je isti za staklenike površine 1.000 - 10.000 m2 , pa je ulaganje po kvadratnom metru za staklenik od 1.000 m2 10 puta veće nego za staklenik od 10.000 m2 .

Korištenje supstrata i hraniva

Na zemljištu kao podlozi danas se u Holandiji proizvodi manje od 10% useva. U cilju povećanja prinosa i smanjenja šteta od bolesti i štetočina koje dolaze iz zemljišta, sve više se primenjuju supstrati ili hidroponska proizvodnja. Kao supstrati najviše se koriste kamena vuna, ljuska kokosovog oraha, perlit i treset. Često se koriste mešavine ova četiri materijala, kako bi se dobila podloga koja najviše odgovara zahtevima biljke.

Vodu i hranljive materije biljka dobija preko sistema kap po kap, kako bi odnos između hranljivih materija i vode bio optimalan, a negativan uticaj na životnu sredinu sveden na minimum.

Kontrola mikro-klime u staklenicima/plastenicima

Da bi se omogućila optimalna mikro-klima potrebno je da se poznaje fiziologija biljaka, ali i povoljni uslovi za upravljanje staklenikom/plastenikom. Takođe je bitno da se poznaju uticaji na mikro-klimu sa tehničkog i ekonomskog stanovišta. Što obuhvatnija kontrola i upravljanje parametrima u objektu doprinosi ekonomičnosti proizvodnje. Pri tome, pored produktivnosti, utiče se i na zdravstveno stanje biljaka, odnosno smanjenje uticaja biljnih bolesti i štetočina. Za povoljno zdravstveno stanje, produktivnost biljaka i profitabilnost same proizvodnje, nisu bitni samo temperatura i vlažnost vazduha, već i provetravanje i nivo ugljendioksida. Osnovne informacije o kontroli i upravljanju mikro-klimom u staklenicima/plastenicima nalaze se u knjizi koju je izdao PTC+.

Smanjenje upotrebe pesticida za 50%

Kao rezultat nacionalnog programa Holandije -višegodišnji program zaštite bilja (1995-2000) - ukupna potrošnja pesticida smanjena je za 50%.

Ovako upečatljiv rezultat postignut je na osnovu sledećeg:
• unapređenje postupaka praćenja razvoja useva i primene zaštite bilja ne na osnovu fiksnog plana, već realnih potreba,
• primenom tehničkih unapređenja na mašinama i uređajima za zaštitu bilja,
• sprovođenja obuke proizvođača i obaveza da sva lica koja rade sa pesticidima imaju dozvole za to,
• redovne provere i testiranja sve opreme koja se koristi u zaštiti bilja.

Biološka kontrola biljnih štetočina i bolesti našla je široku primenu, posebno u proizvodnji povrća i voća. U 80-90% programa za zaštitu bilja uključeni su preparati za biološku kontrolu.

Zdravstvena bezbednost hrane
i potpuna kontrola procesa proizvodnje

Savremeni potrošač zahteva zdravstveno ispravne, sertiflkovane prehrambene proizvode, proizvedene prirodno, uz što manji udeo hemijskih sredstava. U izvesnoj meri, tj. dok god im to cene dozvoljavaju, potrošači vode računa i o dobrobiti životinja.

Supermarketi i veletrgovci ne žele da snose odgovornost za ekscese koji se mogu desiti kao posledica kvaliteta i zdravstvene ispravnosti hrane. Iz tog razloga je doneta European Retail Platform- EuREP (Evropska platforma distributera - prodavača), doneta od većine evropskih supermarketa, predstavila je Eurep-GAP -code of conduct.

Skraćenica GAP se odnosi na Dobru Poljoprivrednu Praksu (Good Agricultural Practice) - sistem standarda kojima se definišu svi postupci i ponašanje u proizvodnji, dokumentuju se i za njih garantuje. Cilj je da se rizik od nastanka uslova zagađenja hrane svede na mogući minimum. U mnogim zemljama Evropske unije nije moguć plasman proizvoda za koje nije potvrđeno da su proizvedeni uz uvažavanje GAP, odnosno koji nemaju Eurep-GAP sertifikat.

Upravljanje pojedinim procesima u hortikulturi postaje sve važnije i odnosi se na organizaciju i usaglašavanje svih delova proizvodnog lanca u hortikulturi, počev od prvog koraka pa sve do krajnjeg korisnika.

• Znanja u proizvodnji u zaštićenom prostoru prenose se iz
Holandije u Srbiju

Prilike za saradnju u oblasti hortikulture
I između Srbije i Holandije

Poslednjih nekoliko godina, privatne kompanije u Srbiji, ali i udruženja poljoprivrednih proizvođača, kao što su Agromreža i Klub 100 P+, su uspostavile snažne veze sa holandskim organizacijama, institutima i kompanijama koje su aktivne u okviru lanca hortikulturne proizvodnje.

U poslednjih pet godina, u saradnji između partnera iz Holandije i Srbije sprovedeno je ili je u toku više od deset takozvanih PSO (M) projekata. U nekima od ovih projekata ostvaruje se uspešna primena visoke holandske tehnologije u uslovima proizvodnje u Srbiji.

Jedan od takvih primera je projekat u kome je učestvovao gospodin Vladimir Obođan, iz Uljme u blizini Vršca. On je aktivan član Agromreže. Razvio je vansezonsku proizvodnju paradajza i kvalitetnog rasada. U plasteniku koristi toplovodno grejanje u kombinaciji sa termogenima koji ujedno služe za obogaćivanje ugljendioksidom. Upravo je u toku uvođenje proizvodnje paradajza na supstratu.

Adrian van den Bosch Specijalista za obuku u hortikulturi PTC+, Ede, Holandija

Časopis Agronomska revija

Poslednja izmena
Pročitano 2018 puta
Sledeći članak
Urbane farme budućnosti
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam