ravago

Zoran Momčilović iz Čonoplje od korova napravio dobar posao

Zoran Momčilović iz Čonoplje od korova napravio dobar posao

Od korova koji seje, s jednog jutra bude sirovine za 6.000 do 6.500 komada metli. Cena korovača u maloprodaji 300 dinara

Za pravljenje metli korovača Zoran Momčilović – Čarli iz Čonoplje korov latinskog naziva Kochia scoparia seje na četiri i po jutra, a kaže da bi površine pod ovim korovom mogao povećati, jer potražnje na tržištu ima. Međutim, suočava se sa problemom, da do zemlje nije lako doći.

Ponudu metli od prirodnih sirovina upotpunjava proizvodnjom sirkovih metli za koje sirovine iz sopstvene proizvodnje obezbeđuje uzgajajući sirak metlaš na nešto više od jednog jutra, dok sirovine za one od pruća breze pribavlja tamo gde ih ima u planinskim krajevima Srbije.

Momčilović je uveren da uz skromna ulaganja i razumevanja može unaprediti i proširiti posao, jer metle korovače kupuju paori, stočari, bolnice, preprodavci, komunalci i domaćini koji vode računa da uredno čiste radni i životni prostor.

U ovom poslu poslu sa pravljanjem korovača i drugih metli Momčilović je sedam godina, pokušavajući da razvije posao do tog nivoa da bi otvorio firmu.

Godišnje napravi oko 25.000 komada metli svih vrsta. Pojašnjava da si sirkove metle su malo zahtevnije, iziskuju i skuplje mašine vredne 15.000 do 25.000 evra, a to nije lako zaraditi.

- Kada bih imao 20 jutara zemlje da mogu proizvesti dovoljno sirovina, uveren sam da bi bez problema zaposlio oko 30 ljudi, da rade legalno, da korist imamo svi pa i država – tvrdi Momčilović. – U odnosu na neka velika ulaganja o kojima svakodnevno slušam, u pitanju je mnogo skromnija cifra, svega 80.000 evra, za kupovinu desetak jutara zemlje i nabavku mašine. Verujem da bi se posao mogao i širiti dalje. Treba samo nekako od ovih novopečenih gazda izboriti se i doći do zemlje. Tu bi mogla pripomoći država, da i mi sitni proizvođači možemo da radimo, živimo i opstanemo, a ne samo velike gazde.

Domaćin iz Čonoplje napominje da je potražnje za metlama korovačama prilična, te da bi trebao korov za metle korovače uzgajati na još za sedam-osam jutara, ali ne može se doći do zemlje.

- Imam tri jutra sopstvene zemlje koje sam kupio prošle godine, sada sam još uspeo kupiti dva jutra, trebalo bi mi još, međutim, ne može se doći do zemlje od novopečenih gazda. Na sve načine nas sitne hoće da uguše. Koliko znam ima još dva manja proizvođača metli korovača u Čonoplji i Somboru, a ja bih mogao da ih pravim od korova sa 12 ili 13 jutara, što bi bilo dobro i za sredinu gde živim i za državu, ali čini mi se da je to skoro nemoguće – utisak je Momčilovića.

Proizvođaču iz Čonoplje metle traže i iz inostranstva, iz Hrvatske i Slovenije. Cena metli korovača u maloprodaji su 300 dinara po komadu, a na veliko 220 do 250 dinara, već u zavisnosti od količine. Sirkove metle staju 250, na veliko 180 do 200 dinara, a brezine su po 300, odnosno na veliko 220 ili 270 dinara.

Momčilović na pravljenju metli upošljava osam ljudi iz Čonoplje, Svetozara Miletića, Sombora i Sivca, a posle ima preko cele godine. Momčilović smatra da vlast puno daje socijale pa ljudi neće tek tako da se laćaju poslam iako ga ima.

Dnevnica dobra - 3.500 dinara

- Ljudi koji rade kod mene osam sati naprave do 80 komada metli i dnevno zarade 3.000 do 3.500 dinara. Dobijaju još doručak, ručak i piće kao kod svoje kuće, samo je osnovni uslov da se radi pošteno i da se ne krade. Proizvodnja metli od korova, sirka i pruća je unosan posao, samo treba radne snage i zemlje – kategoričan je Momčilović.

Od korova koji seje, s jednog jutra bude sirovine za 6.000 do 6.500 komada metli.

To je kako smatra Momčilović lepa količina, koja donosi solidan prihod, mnogo veći od drugih ratarskih useva, samo dodatno treba imati u vidu troškove za radnu snagu, žicu za vezivanje metli i neophodan alat i mašine, da se baš sve ne mora raditi ručno.    

- Zahvalan je to posao od koga se može živeti. Počeo sam sa proizvodnjom kod kuće, a ukoliko bi bilo redovne radne snage i zemlje za povećanje proizvodnje korova, mogao bih legalno otvoriti firmu i uposliti više ljudi da rade, umesto što se radi u okviru poljoprivrendog gazdinstva. Ratni vojni sam invalid, prošao kroz sve i svašta. Država mi ništa ne daje, a od nečega se živeti mora, tako da sam sebe pronašao u proizvodnji metli – kaže Momčilović.

Korov za metle dve godine seje iz sopstvenog semena, pa ga obnavlja kupovinom sortnog iz Mađarske. Objašnjava da kilogram semena staje 35 evra i da se zaseje jedno jutro potrebno je oko 32 kilograma, tako da i setva korova zahteva prilično ulaganja, jer nije svejedno ni kakva je sirovina za metle korovače.

- Izmisilo sam četiri mašine za pravljenje metli, sve su u pogonu, a pravim još dve. Mašinski čistimo seme, vezujemo metle, radi se obrada i još ponešto. Kupaca ima u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Apatinu, traže ih poljoprivrednici na vašarima, pijacama. Borba je to za opstanak, nas sitnih proizvođača, jer oduvek je važila ona narodna: ko je bliži vatri taj se greje. Samo, kada bi se do još zemlje uspelo doći, moglo bi biti mnogo bolje, i mi bi se malo bolje ogrejali. Nije problem ni plaćanje poreza i obaveza prema državi, ni plaćanje radnika, sve bi to uz korektne odnose i pošten rad bilo isplativo – uveren je Momčilović. 

Irena Nađ

Poslednja izmena
Tagovi: korov metle
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine